... I ZAOSTALI I GLUPI...

Tvrdoglavi (kad Srbin nešto zavre...) ;)
Iskreni, i otvoreni (nismo naucili „Sa svakim ljubazno, nisakim iskreno”)
Slobodoljubivi

Mislim da je Pupin jednom rekao (parafraziram): „Imao sam mnogo bolje mišljenje o svom narodu. Mišljenje sa kreirao na osnovu kvaliteta mnogih sjajnih pojedinaca iz mog naroda. Ali na zalost to su samo pojedinci, narod kao cjelina je daleko iza”

Jedan VRLO old film.
Sa univerzalnom porukom. Engleski titlovi. :(

http://www.youtube.com/watch?v=LhHkDb6H5_c

e-novine.com: Kako je Mileva kaparisala Nobela

Kako je Mileva kaparisala Nobela
================================================================================
Milica Jovanović on 05.12.2011 - 12:39

Laboratorijski eksperiment iz sfera visoke nauke, plemenski identifikovan kao
Neutrino protiv Teorije relativiteta nezahvalnog Milevinog bračnog druga, prati
se od strane 1/1 SrBova sa gotovo istom navijačkom strašću kao Noletovi
mečevi. Ma, samo je pitanje dana kad ćemo onom raščupanom slavograbljivcu
pokazati njegovo...
Milevina novčana grebačina o Ajnštajna trajala je sve do kraja njenog
života i imala tako patološke razmere, da su joj u bolničkoj samrtnoj
postelji našli oko 80 hiljada švajcaraca
Bilo je dosta nacionalno-romantičarskih literarnih pokušaja, istinabog za
domaću upotrebu, da se našoj Milevi retroaktivno pribavi oreol Albertove makar
ravnopravne ortakinje u naučnom radu, ako ne i, za nobeliranu Teoriju
relativiteta, zaslužnije polovine dvočlanog tima. Priznajem da sam, zavedena
autoritativno nipodaštavajućom opaskom Teofila Pančića glede dokumentarne
validnosti pomenutog štiva, u celini i celosti izgubila čitalačku
radoznalost.
Ali kad sam letos negde pročitala da je izvesna dijasporična persona, koju
čitaoci e-Novina pamte kao Slobinu ministarku informacija, zapela čak do
Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i bila među prvim čitaocima oko 800
pisama koje su razmenili Mileva i Albert, kao i njihovi rođaci i prijatelji, a
koja su dotad bila pod embargom - to mi je već zaličilo na ozbiljniji
istraživački pokušaj.
U međuvremenu je izašla i knjiga penzionisane profesorke njujorškog Siti
koledža, pa je ja nabavila, pročitala i - nisam se pokajala, dapače.
Sve biser do bisera. Ako mene pitate, slobodno može konkurisati za izdavački
poduhvat godine. Ne zbog umetničkog dometa, već zbog obilja autentične
dokumentarne građe, iz koje čak i površni čitalac nepogrešivo izvlači
zaključke sasvim suprotne autorkinim domoljubnim namerama, radi kojih je
uložila hvalevredan fizički napor, kao i svojih pet poodmaklih godina
života.
Dakle, Radmila Milentijević: „Mileva Marić Ajnštajn – život sa Albertom
Ajnštajnom”, ćirilično izdanje Matice srpske, prevod s engleskog originala
(!).
Nema potrebe zadržavati se na njenom osobnom kreativnom doprinosu u vidu
nekolicine neveštih pokušaja da, bez dokumentarne potpore, imputira Albertu
kojekakve zle namere prema bračnoj drugarici ili ublaži neki Milevin, suviše
upadljiv, a moralno problematičan potez. Iskusan čitalac može ova
objašnjenja i pojašnjenja (srećom, nema ih mnogo) slobodno zanemariti i
koncentrisati se na gustiranje krajnje živopisne prepiske između ovo dvoje.
Da vas ne držim u neizvesnosti šta se iz knjige može saznati glede glavnog
„spornog” momenta – zasluga za Nobela. Ne samo da pada, strmoglavljuje se
i strmopižđuje, popularna patriJotska teorija kako joj je Albert poklonio
kintu od Nagrade zbog griže savesti što je dotična dala krucijalan doprinos
Teoriji relativiteta, a on pokupio svu slavu, već stvar stoji drastično
drugačije. Naša Mileva ga je ladno reketirala, insistirajući da joj nagradu
zavešta ugovorom o raskidu braka, koji je sačinjen u vreme kad se tek
nagađalo da bi Albert mogao postati laureat. Uzgred, Teorija relativiteta je
dovršena i objavljena kad su njih dvoje već uveliko živeli razdvojeno.
Sve što se u pismima može naći u vezi s njenim udelom u Ajnštajnovom
naučnom radu je – izrada matematičkih proračuna po njegovim instrukcijama,
za koje on nije imao ni vremena, ni strpljenja. Na jednom mestu Mileva i sama
priznaje da su sve ideje bile njegove.
Punih pet godina ga je mrcvarila ucenjivačkim finansijskim zahtevima u
brakorazvodnom papiru, da se iz pisama stiče utisak da je pristajao na sve,
samo da je se ratosilja, budući da je već uveliko živeo s drugom ženom.
Molio je da podnese tužbu za razvod, u kojoj će ga okriviti za preljubu, a on
to potvrditi, samo da bi se stvar napokon okončala. Domoljubne namere:
Radmila Milentijević, autorka Photo: vesti-online.com
Iz njegovih opaski o Milevi može se zaključiti da je na početku veze osećao
strast prema njoj kao muškarac, ali da je ona, zbog svoje teške naravi i
deficita ženstvenosti, ubrzo ostala samo u okvirima intelektaualnog prožimanja
i njegovog poštovanja te dimenzije njene ličnosti. U svojoj drugoj supruzi,
koja nije bila prevelikih intelektualnih kapaciteta, našao je ono što mu je
nedostajalo kod Mileve i s njom ostao do kraja života.
Oboje su, u izvesnoj meri, bili ljudi ispred svog vremena, ali na različite
načine.
Alberta su u tazbini prozvali „onaj ludi Marićev zet”, ne zato što je
genije takvog formata, po prirodi narodnog verovanja, ličnost koja samo
balansira na ivici ludila, već što je praktikovao da rođeno dete, spontano i
opušteno, popne na ramena i tako ga nosi kroz varoš, što se kosilo sa
patrijarhalnim normama javnog ponašanja.
Koliko je bio fleksibilan i široke duše prema njoj, govori i podatak da je
Mileva, bez dogovora s njim, krstila decu u pravoslavnoj crkvi kod svojih, što
je on prihvatio bez zamerke.
Za njegov neskriveni hedonizam i sklonost flertovanju sa zgodnim damama, šta
reći, osim – živ čovek. Ne samo da, recimo, nije petljao i lagao svojoj
bračnoj drugarici (onoj što je nasledila našu Milevu), već joj je, u
trenutku nadrealnog altruizma, predložio da, prilikom preseljenja u Ameriku,
sobom povede i sekretaricu, koja mu je bila ljubavnica, pa da žive u trojci.
Istina, supruga nije pokazala očekivano razumevanje za njegovu meganaprednu
ideju, ali bar je pokušao.
Za razliku od nje, Mileva je glede njegovih izvanbračnih vratolomija bila
pravi Kerber. Nije se libila ni da mu otvara ličnu poštu, pa je jednom
prilikom presrela pismo koje mu je poslala švalerka u najavi, udata dama,
izražavajući svoje oduševljenje njegovim nedvojbeno inkriminišućim
komplimentima. Prećutavši Albertu svoje otkriće, obavestila je o istom
supružnika pomenute dame, njihovog kućnog prijatelja. Tačno je da je Albert
poludeo od besa zbog njenog cinkarenja, ali joj nije ostavio nijednu modricu kao
što bi neki naš domaćin, a onom potencijalnom rogonji se do nebesa
izvinjavao.
Sudeći po Milentijevićkinoj knjizi, Mileva je upoznala samo jednog muškarca
u životu i posle do smrti apstinirala. Otkud znam, možda i jeste. Ali to i
nije bitno u moru zanimljivijih biografskih detalja.
Bila je od Alberta tri godine starija, što njemu nije smetalo, kao ni njena
hromost, ali su njegovi roditelji bili kategorično protiv te veze, ponajviše
zbog problematičnog genetskog nasleđa, budući da joj je rođena sestra bila,
takođe, hroma, a i duševni bolesnik. Ironija je da se Mileva, iz identičnih
razloga, protivila ženidbi svog starijeg sina za ženu iz porodice sličnih
genetskih korena, u čemu je i Albert podržavao.
Ne znam koliko su vatreni fanovi Milevinog genija upućeni u njenu uspešnost
na studijama, pa samo da notiram da je jedina u svojoj grupi odvalila na
diplomskom, a potom se spremala godinu dana da ponovo izađe, pa još jednom
pala. Da nema Radmile M. ostao bih potpuno anoniman: Albert Ajnštajn, izvesni
muž naše Mileve PHOTO:Stock
Za divljenje su Milevini roditelji koji, sudeći po knjizi, nisu dizali nikakvu
frku kad im se neudata ćerka pojavila na kućnom pragu, uoči porodične slave,
sa stomakom do zuba i, mesec dana kasnije, tu porodila. Sa svojih 26 godina nije
bila baš mladunče, niti je kontracepcija bila nepoznat pojam u Beču u to
vreme, kako nam je natuknula autorka knjige, objasnivši „opuštenost”
partnera očekivanjem Albertovog skorog zaposlenja, što je, navodno, bio uslov
njenih roditelja da prihvate ćerkinu udaju.
Novorođenče, ženskog pola, dato je na usvajanje, što Milentijevićka
stavlja u kontekst tadašnjih konzervativnih nazora zapadnog društva koje je
vanbračno očinstvo smatralo ozbiljnom smetnjom karijeri, zbog čega Albert
sebi nije mogao dopustiti taj rizik, a u čemu ga je Mileva podržala. Kako god
bilo, bar u ovoj epizodi nijedno od njih se nije proslavilo kao uzoran roditelj.
Dve godine kasnije, već venčani, dobijaju jednog, pa drugog sina, ali bračna
sreća ih napušta, pa sledi pet godina Milevinog perfektuiranja brakorazvodnog
obligacionog dokumenta, po kome ona prihvata da se stara o deci, uz njegovu
više nego galantnu materijalnu potporu za svo troje.
U toku i nakon razvoda Albert se pokazao kao veoma požrtvovan otac, grabeći
svaku priliku da se viđa s decom ili s njima razmenjuje pisma, dok je Mileva
svako svoje pismo završavala kukumavkama o finansijskim nedaćama, tražeći
vanredne novčane pošiljke, pored onih na koje se on sudski obavezao i uredno
ih poštovao. Usput, pazarila je petospratnicu u elitnoj četvrti Ciriha i
izdavala je pod kiriju, a potom još dve zgrade. Čim bi joj neko od dece malo
prošmrcalo, to je bio razlog da se, bar na dva meseca, rezerviše sanatorijum
s apartmanskim komforom, a Albertu ispostavi račun. Nijednog trena nije
pomislila da Albert ima suprugu i dve pastorke koje izdržava, kao i da njen
otac u Novom Sadu ima kuću, imanje u Kaću, preko 200 hektara salaša u Bosni,
pozamašan depozit u Zagrebačkoj banci, te zlato u kućnom trezoru. Nije čak
načela ni svoj miraz u čvrstoj valuti, koji je bio pohranjen u banci na njeno
ime.
Posle razvoda zadržala je, već uveliko slavno, prezime Ajnštajn, jer joj je
to omogućavao švajcarski zakon, da bi ga se navrat-nanos ratosiljala u
predvečerje rata, kad je Jevrejima zapretio progon širom Evrope. Ponovo ga je
vratila kad joj je sinulo da bi mogla da štrpne neki komad Ajnštajnove slave i
nekako izboksuje da joj se prizna da bez nje ne bi bilo ni njegove čuvene
teorije. Pošto se javno istrčala sa takvim nebulozama, on je, nimalo nežno,
spustio na zemlju, rečima koje su, parafrazirano, imale smisao: „Ženo
božja, ne pravi budalu od sebe, smejaće ti se ljudi”.
Milevina novčana grebačina o Ajnštajna trajala je sve do kraja njenog
života i imala tako patološke razmere, da su joj u bolničkoj samrtnoj
postelji našli oko 80 hiljada švajcaraca.

KOGA BOLI S P O L O V I L O ZA PROSLOSCU ??????

... Поред српских писаца чију вриједност могу занијекати само медиокритети, незаобилазних списатељских величина попут Моме Капора и Добрице Ћосића (Његову Изузетност, Милоша Црњанског, нећу ни спомињати), Срби су добили и Иву Андрића и Мешу Селимовића, искористивши чињеницу да су се њих двојица увијек осјећали и изјашњавали као Срби. Изгубили су, дакле, Дервиша Сушића, Зију Диздаревића, Исака Самоковлију, писце који су у српској књижевности постали само имена у некадашњој заједничкој, југословенској и јужнословенској књижевности. Ја користим, додуше, своје дискреционо право да их још увијек сматрам својима, макар и не били Срби, па нека се не свиди коме се не свиђа.

Веселин Гатало
18.02.2012

Ako ne kopire nečiji tekst , u cemu je majstor, onda mu se sva pamet svodi na dvije tri rijeci
Stvarno je decko nacitan, nema šta, i spolovilo ima vise pameti od njega.
Papiga, pa šta ćeš.

Glupima , nepismenima, zatucanima nazivam pojedince a ne narod, !@#$ GLUPI, NEPISMENI, ZATUCANI
Ja ne želim da se poistevjecujem sa tobom, a ni ti mene ne možeš da uguras u svoj mracni tor. Tolika kolicina mrznje, patoloskog laganja, iskrivljivanja cinjenica, prepravljanja istorije, velicanja zločina, omalovazavanja, nekih „drugih” nama nikakve veze sa srpskim cojstvom, postenjem, ljudskoscu te univerzalnim normama covjecanstva. Vi mracni umovi sa ovih diskusija, se pogledajte u ogledalo i obratite bogu (ako u njega nevjeruje) da vam procisti pamet i dusu od otrova koji tece vasim venama. Sve će to srpski narod (onaj posteni) da pocisti u svojim redovima, a isto tako pustite druge da ciste kod sebe.

Imam utisak da su pojedinci koji su u to mracno doba bili „junaci” kad su bili u grupi naoruzani protiv nenaoruzanih, nemocnih, nezasticenih, sada ovdje najvece galamdzije i !@#$tori po istoriji, i spostvenom narodu..

Kakapo
23. februar 2012. u 18.25
KOGA BOLI S P O L O V I L O ZA PROSLOSCU ??????
--------------------------------------------------------------
Neprijatelje Bosne koji bi da se predstave kao etnički Bosnaci a pri tome nemaju niti jedne jedine izvorne i originalne bosanske etničke osobine.

Takođe spolovilo za prošlošcu boli kvislinge Bosne koji bi vijekovni teror nad Bosnom i Bosancima od strane Turaka i domaćih izdajica željeli da predstve kao zlatno doba, doba blagostanja i prosperiteta u istoriji Bosne i Hercegovine.

Radojica ;-)

Molim cijenjeno pisateljstvo da ne upotrebljavaju izraz nepismenost i konj u istoj recenici.
Već smo jednom elaborilari na tematiku o pismenosti kod konja.
Unaprijed zavalan (bez h) te isto tako uvalan
Vas Yoland