Saopštenje

10 decembra 1942, ubijen je, u vršenju svoje službe, jedan narednik Nemačke oružane sile od strane pripadnika bande Draže Mihajlovića kod Zlatova, srez Petrovac.

13 decembra 1942, bačen je u vazduh jedan most na železnickoj pruzi Požarevac – Petrovac od strane Mihajlovićevih bandita, i oboreni su telefonski stubovi.

Shodno merama odmazde streljano je 15 decembra 1942 godine

50 pristalica Draže Mihajovića

Među ovima nalaze se

kapetan prve klase Radovan Stojanović, rođ. 19 VIII 1907 na Cetinju;

sreski načelnik iz Zagubice Dejan Ljučić, rođ. 25 IX 1896 u Zlucu;

kapetan Lazar Mihajlović, rođ, 13 II 1895 u Gradacu;

kapetan II kl. Dimitrije Marić rođ. 20 X 1910.

Beograd 17 decembra 1942 god.

BADER s. r. Artilerski general Komandant general i zapovednik u Srbiji

No comment

Radojica ;-)

Историју пишу победници а комунисти су важили за победнике након Другог светског рата. Е, сад, како се догодило да први герилац окупиране Европе, Дража Михаиловић, буде стрпан у исти кош са усташким зликовцем Антом Павелићем може да служи на част прво Брозу а након тога свима онима који су се, у Брозово име, врло често и свирепо обрачунавали са Брозовим политичким неистомишљеницима и противницима.

Шта смо ми све учили у књигама Историје у име братства и јединства је једна велика брука и срамота. Управо због тога је и било могуће да деведесетих опет ратујемо и међусобно се убијамо када је Броз за време своје владавине замаскирао небројене усташке злочине и настојао да све народе и народности представи и жртвама и злочинцима.

Да не буде забуне, сва моја родбина током Другог светског рата је била у партизанима и никог нисам имао у четницима. Али, та моја родбина није била партијски задојена, на сву срећу, па сам реално могао научити о Другом светском рату и неке ствари које се нису нашле у књигама које смо учили у школи. Нарочито је био упечатљив недостатак материјала непосредно након Другог светског рата када су се баш комунисти, победници, брутално обрачунавали са свим својим политичким неистомишљеницима а све са образложењем да се обрачунавају са народним непријатељима. Невероватно је какви су тада злочини почињени у име народа и то у време када је рат завршио.

Da ne bese Četnika uz Drinu teško bi koje Srpsko uvo ostalo tokom IIsr.

A verujem da je tako svugde bilo na prostu Bosne i Hercegovine Svetog Save dedovine...pa i na prostoru cele ex YU.

OBAVEŠTENjE KOMANDANTA MAJEVIČKOG KORPUSA OD 24. DECEMBRA 1943. KOMANDANTIMA SEMBERSKE I MAJEVIČKE BRIGADE:

...Miloš (Erkić, komandant Tuzlanske brigade) je zarobio 25 partizana, a 24 ubio na licu mesta...

KNjIGA PRIMLjENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA:

17. decembra 1943 god. Br. 12.425 od He He (major Radoslav Đurić). Br. 486 od 14-XII-1943. Komandant drugog kosovskog korpusa izveštava: Izdajnika poručnika Radulovića sa njegovom grupom smo razbili.14 Borbu je vodila druga Studenička brigada kod sela Gumništa, gde je ubijen 21 partizan i 9 zarobljenih.

Br. 1011 od Bi-Bi (major Radomir Cvetić, komandant Javorskog korpusa). Br. 47 od 21-I-1944. — Po iskazu zarobljenika ovde je bila druga proleterska divizija iz korpusa Peke Dapčevića, koji ima tri divizije. Ovu diviziju sačinjavali: druga Dalmatinska i druga proleterska sa po 800 ljudi i Šumadijska brigada sa 400. Ukupno 2.000. Imaju dosta bacača i automata, ali malo municije. U Negbini pridružilo im se 8 Engleza od Keserovića sa puk. Sajcom i radio stanicom. Poslednji delovi su im u Negbini, a glavnina u Kleki. Mnogo ranjenih pomrlo im u putu. Mi smo zarobili 16 i zaklali bez prekog suda.

Od svog jataka iz seoceta Krčana s Plješevice, jugoistočno od Udbine, Obrada Radočaja, saznao je da je u 16 kuća tog sela smješteno oko 90 teških ranjenika. Ti ranjenici su za vrijeme operacije „Morgenštern” bili desetak dana u jami, pod zemljom, s petnaest bolničarki. Djevojke, mahom skojevke, iz Kurjaka i okolnih sela iz podzemne bolnice su ranjenike na rukama prenijele u Krčanu. Grupa partizana — bolnička straža — bdjela je na Trnovoj poljani, čuvajući prilaz Krčani od Lapca preko Kuka i Visuća. Lukica Popović je na to bio upozoren, pa je četnike doveo zaobilaznim putem. Upali su u Krčanu oko 10 sati 2. juna. Zaklali su 36 ranjenih partizana. Žene i starci iz Krčane su na brzinu sakrili 56 ranjenika. Četrnaestogodišnja Pera Radočaj je legla na nekoliko ranjenika, i tako ih spasila. Lukica Popović je znao da je djevojčica bolesna, pa nije izvršio premetačinu. U Krčani su ubijena i dva liječnika, dr Josip Kajfeš i dr Zupe. U kući četničkog špijuna Obrada Radočaja zaklan je teško ranjeni komesar 8. divizije NOVJ Aleksa Backović.
Vojvoda Momčilo je pohvalio Lukicu Popovića, a tri mjeseca kasnije uručio mu je pismeno priznanje o odlikovanju Obilićevom zvijezdom.„[1]

- KNjIGA PRIMLjENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA:

Br. 13.007 od Georgija, (potpukovnik Milutin Radojević, delegat Draže Mihailovića za područje Jablanice i Toplice) Br. SS 58 od 28 - XII-1943. Zbog toga što srpski izrodi pomažu proletarijatski ološ u pojedinim selima naredio sam uništenje celih porodica, palenje domova i celih sela, tamo, gde partizani nalaze svoja uporišta. Ovako sam naredio zato, što gubimo cvet naših nacionalista zbog izroda našeg roda.

KNjIGA POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA:

Seged, Kiš (Živan Lazović, komandant Smederevskog korpusa), Ras-Ras (Nikola Kalabić), Dog-Dog i Romel. Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, dalje Komarčeviću i rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever... čisteći usput i sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka. U isto vreme čestitam čin kapetana Živojinu Lazoviću i Nikoli Kalabiću. Ukaz je izvršio 1. decembra, a biće unapređenja još za zasluge. O preduzetim akcijama izveštavati stalno i ostale.

Učestvujući u italijanskoj operaciji ALBIA na Biokovu između 29.8. i 3.9.1942. hercegovački četnici pod komandom Petra Baćovića vršili masovni teror nad civilima hrvatske narodnosti u zoni operacije. Baćović opisuje ove aktivnosti u izveštaju Mihailoviću od 5.9.1942.:

...Naknadno dodajem u vezi odlaska naše kaznene ekspedicije u Ljubuški i Imotski, da su naši četnici... između Ljubuškog i Vrgorca, oderali živa tri katolička sveštenika. Naši četnici ubijali su sve muškarce od 15 godina na više. Žene i deca ispod 15 godina nisu ubijana. 17 sela je potpuno spaljeno...
Učestvujući u italijanskoj operaciji ALFA u dolini Rame hercegovački četnici pod komandom Petra Baćovića su prema izveštajima italijanskog obaveštajca i prema zvaničnicima NDH ubili između 650 i 700 lica hrvatske i muslimanske etničke pripadnosti.
1. i 2. oktobra 1942. grupa četnika pod komandom Mane Rokvića (jedan bataljon Dinarske divizije prema italijanskom izveštaju) učestvovala je u, od Italijana organizovanoj, akciji odmazde nad civilima u Poljičkom selu Gata i okolnim selima, prilikom čega je, na posebno okrutan način, ubijeno oko 120 civila hrvatske narodnosti.

Mihailovićeva pismena ”instrukcija„ Pavlu Đurišiću Str. pov. br. 370 od 20. decembra 1941. godine, u kojoj piše[6]:

Ciljevi naših odreda jesu:
1. Borba za slobodu celokupnog našeg naroda pod skiptrom Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.
2. Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije — Crne Gore — Bosne i Hercegovine — Srema — Banata i Bačke.
3. Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst — Gorica — Istra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.
4. Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.
5. Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa...

Karakterističan ”pogodni momenat„ rukovodstvo JVUO uočilo je i iskoristilo u januaru i februaru 1943. U tom periodu provedene su opsežne operacije genocida i etničkog čišćenja u istočnoj Bosni i Sandžaku u koordinaciji majora Zaharija Ostojića, načelnika štaba isturenog odeljenja vrhovne komande JVUO. U operacijama su učestvovale trupe Pavla Đurišića i Vojislava Lukačevića. Nakon operacije Đurišić je u izveštaju Mihailoviću napisao[7]:

Načelniku štaba Vrhovne komande. — Akcija u Pljevaljskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protivu muslimana izvršena je.
Operacije su izvedene tačno po naređenju i izdatoj zapovesti. Napad je počeo u određeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvršili su dobijene zadatke na opšte zadovoljstvo. Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao čitav.
Sva imovina je uništena sem stoke, žita i sena. Naređeno je i predviđeno prikupljanje ljudske i stočne hrane u određenim mestima, za stvaranje magacina rezervne hrane i ishranu jedinica koje su ostale na terenu radi čišćenja i pretresanja terena i šumovitih predela, kao i radi sprovođenja i učvršćivanja organizacije na slobodnoj teritoriji.
Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti.
Žrtve. — Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesrećnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.
Za vreme početnih operacija, muslimani su se dali u bekstvo ka Metaljci, Čajniču i reci Drini. Na Metaljci je našao sklonište mali deo stanovništva. U Čajniču se računa da ima do 2.000 izbeglica, a jedan deo je uspeo da umakne preko Drine pre nego što su određene jedinice izvršile presecanje mogućih otstupnih pravaca na tom sektoru. Sve ostalo stanovništvo je uništeno.
Moral kod muslimana bio je takoreći srušen. Zavladala je epidemija straha od naših četnika, tako da su bili prosto izgubljeni...

@nonima
”

Ssssavuljane, mrs' u kucicu!
@nonima

Sinbad,

Од свих тих силних линкова највише сам био заинтересован за оно писмо Степинцу јер свака сарадња са усташама у мени изазива повраћање.

Е, сад остављам теби да размислиш о две ствари:

1. Да ли се Дража Михаиловић потписивао латиницом? То је бар лако проверити.

2. Ако је писмо послано из Врховне Команде, како то да нема печата? Печат је једноставно морао да постоји на свакој званичној поруци. Без печата ниједна порука није била веродостојна.

Ma sinbad je samo simpatični moreplovac iz Basre.

http://www.youtube.com/watch?v=-mEAPigLPS8

Radojica ;-)

''D-man meni su zaista smijesni takvi kao ti koji kažu poticu iz
parizanske porodice, a onda na sva usta brane četnike.''

А где ја то на сва уста браним четнике? Не буди смешан! Ја само кажем да смо учили историју коју је писао победник а када једна страна пише историју онда она увек изгледа блиставо а сви други су били лоши.

Пример са Дражом Михаиловићем је изузетно занимљив. Човек је био генерал, активно војно лице, организовао је отпор немачкој окупацији на почетку рата а на крају је остављен на цедилу и од Краља за којег се борио и од савезника. Дакле, нешто ту смрди на велико. Велике силе су имале своје разлоге због чега су подржале Броза и комунизам. Експеримент!? Сасвим могуће!

Поставио си оне линкове и ја сам погледао само један. Приметио сам потпис Драже Михаиловића латиницом што ми уопште није логично а исто тако званични документ који је наводно он потписао али без печата!? Зар ти то није чудно? Нисам је никакав четнички адвокат већ само указујем на нелогичности. Чињеница је и да је много муслимана било у четничком покрету. Данас то изгледа чудно али је и то за размишљање.

А моја родбина јесте била у партизанима али није била у комунистима. Један деда ми је рекао једном да се он није борио за оно шта се догађало непосредо након рата. У детаље никад није улазио.

''Jesi li gledao flm Sutjeska. Hoćeš reći da je ono izmišljeno i uloga četnika tamo. Hoćeš reći da se nisu borili sa Njemcima ruku pod ruku ? I dobro znam šta su četnici radili po istocnoj Bosni,, tako
da je meni sve jasno. Potpuno isto kao ustaše, nikakve razlike.''

Јесам, Синбад, гледао сам филм ''Сутјеска'' и то више пута. Последњи пут вероватно пре неких 25 или чак и више година. Ти мени сада постављаш веома чудна питања јер испаде да је тврдим да је све што је написано о Другом светском рату лаж. Ја то, наравно, никад нисам рекао.

Што се тиче Сутјеске неки људи (мало их је остало живих) су тврдили до последњег дана свог живота да Сава Ковачевић уопште није погинуо онако како је представљено у филму. Искрено речено, мораш признати и сам да би само луд човек могао онако да истрчи на отворен простор. Не желим сада да препричавам те приче о његовој смрти али наводно су за његову смрт оптуживани неки веома високи комунистички функционери. Да, постоји прича да је Сава Ковачевић убијен али не од Немаца већ од наших (наводно је постао превише популаран у народу и наводно је самим тим угрожавао неке важне функционере).

Чуо сам и шта су четници радили по источној Босни. Ако је 50% тачно, страшно је. Али, исто тако сам чуо да је баш међу четницима било и много муслимана. Занимљив, податак, зар не!? Ако је и то бар 50% тачно онда остаје човеку да се запита како је то све могуће. О злочинима у источној Босни смо чули а о муслиманском учешћу у четничком покрету баш и нисмо. Јбг, испаде да смо сви били у партизанима. Највећи фазон је што су скоро сви домобрани а међу њима и многе усташе при крају рата прешле на партизанску страну и добили пензије као првоборци. Ето, то је један разлог због којег оба моја деда нису хтели након рата ништа да имају са комунистичком партијом. Задржаћу се на томе.

Jesu li ti starog ostali muslimani zvali Vlah?

Radojica ;-)

************************
sinbad
(radnik)
23. novembar 2011. u 06.10
Radojica, ako te interesuje o mojoj familiji:

1) Moj stari u partizanima
2) Jedan amidza (stric) poginuo sa 19 godina 1941
kao komesar.
3) Drugi amidza sa 16 godina otisao u partizane

I druga bi dva sigurno, ali bili bas mladi.

Za tvoju familiju uopste nemam sumnje na kojoj je strani bila.
************************
ХАХАХАХАХАХАХАХА!

sinbad, pitaj starog šta misli o svojim kolegama Srbima patizanima posebno o tome kako oni danas gledaju na stanje stvari. Možda misli da su se sve njegove srpske kolege partizani početničili.

A mogu misliti šta tvoj stari misli o mnogobrojnijim učesnicima svoga naroda u ustašama, domobranima i članovima SS jedinica. Svi su oni sad za građansku Bosnu. Samo su srpski šejtani nacionalno podivljali.

A na kraju pitaj Babu da ako ste vi bosanski muslimani autohtoni bosanski etnos kojem je Bosna jedina yemlja matica kako to da ne posjedujete ni jednu jedinu izvornu i originalnu bosansku etničku osobinu.

Meni ne moraš da daješ odgovor nego ga zadrži sa sebe.

Radojica ;-)

Данас је Бања Лука најљепши град на свијету, чист нема смећа, граде се велике и лијепе цркве,... Данас Бања Лука поносно носи своје име, и има све што један град чини лијепим, има своју Славу, лијепе људе, и главни је град државе Републике СРПСКЕ.

ДАНАС ЈЕ ЛИЈЕПО БИТИ БАЊАЛУЧАНИН!!!

„Međutim, u februaru, nekoliko mjeseci prije potpisivanja tog sporazuma FBiH donijela je odluku o proglašenju Dana državnosti, 25. novembra. Istrajavanje na toj priči govori o tome da Bošnjaci žele da se iskupe za svoje prethodne grehove u Drugom svjetskom ratu, jer su masovno pripadali fašističkom pokretu i bili zastupljeni u Handžar divizijama i činili zločine nad Srbima, a tek kada je bilo jasno da će pobijediti antifašistička koalicija onda su se masovno priključili tom pokretu dva mjeseca pred kraj rata”, ustvrdio je, između ostalog, Dodik.

Ponovio je i da su Srbi „apsolutno dominirali u borbi protiv fašizma, a tek je bio mali broj Muslimana i Hrvata”, te da je pokušaj da se održi 25. novembar kao Dan državnosti „kupovanje novog legitimiteta koji nedostaje Bošnjacima, ovog puta političkog”.

http://www.dnevniavaz.ba/vijesti/iz-minute-u-minutu/66997-dodik-o-25-novembru-bosnjaci-se-žele-iskup iti-jer-su-masovno-bili-uz-fasiste-u-handzar-divizijama.html
---------------------------------------------------------
E to ti je kada potomci bivših saradnika njemačkog okupatora žele da se predstave kao borci za slobodu. Tako je bilo protiv Nijemaca a tako je bilo i protiv Turaka. Oni koji su vijekovima tlačili Bosnu i Bosance zajedno sa turskom okupatorom danas se busaju u prsa kao najveći bosanski patrioti. Jesu patrioti ali za Muslimaniju jer oni nemaju pojma šta je to Bosna.

Radojica ;-)

Uspostavljanje saradnje sa Nemcima [uredi - уреди]

Glavni članak: Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka
Nakon kapitulacije Italije 8. septembra 1943. nemačke pozicije na Balkanu postale su mnogo ranjivije. Kapitulacija Italije praćena je rasplamsavanjem ustanka protiv okupatora, pa su nemačka vlada i nemačka vrhovna komanda dovele na Balkan krupna vojna pojačanja i izvršile korenitu reorganizaciju. Na mesto opunomoćenika za Balkan nemačko ministarstvo inostranih poslova postavilo je 28.8. 1943. Hermana Nojbahera. Nojbaher se pokazao kao pragmatičan organizator i u njemu je Mihailović našao perspektivnog partnera za pregovore.
O stavu prema situaciji na Balkanu i odnosu prema četnicima Mihailovića, rečito govori procena situacije na području Jugoistoka krajem oktobra 1943. od komandanta Jugoistoka fon Vajhsa.
Do druge polovine 1943. JVUO je uspešno izvršila organizacionu obnovu i putem mobilizacija ojačala svoje jedinice u Srbiji. Ponesen entuzijazmom posle pada Italije, Mihailović je podigao stepen neprijateljstva prema Nemcima na viši nivo. Najočiglednija posledica bio je napad na garnizon u Višegradu 5. oktobra 1943. u kojem su se, pored trupa NDH, nalazile i dve čete 369. divizije Vermahta.

Vikizvornik ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:
Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.
Međutim, ovaj entuzijazam je kratko trajao usled narasle opasnosti od NOVJ koja je ugrozila i JVUO i Nemce. Na inicijativu Nojbahera otpočeli su pregovori, koji su rezultirali potpisivanjem ugovora o zajedničkoj borbi. Prvi ugovor o saradnji potpisan je 19.11.1943. između Voje Lukačevića, komandanta Mileševskog korpusa i nemačkog komandanta Jugoistoka koga je predstavljao fon Frede, a 27.11. sa Nikolom Kalabićem. U narednim nedeljama ugovori su potpisani i sa drugim komandantima korpusa od operativne važnosti. Sam Mihailović nikad nije potpisao ni jedan ovakav ugovor, ali je ovim ugovorima bio pokriven veći deo nemačke okupacione zone u Srbiji. Ovi sporazumi bili su u velikoj meri tipizirani, nalik na sledeći:
Sporazumi su sklopljeni na šest nedelja, a zatim su još jednom produženi.
Primena sporazuma, raskid sporazuma i nastavak saradnje [uredi - уреди]
Nemci su bili nezadovoljni primenom ovih sporazuma, jer je uprkos njima došlo do jednog broja incidenata, odnosno diverzija i nasilja prema pripadnicima Srpske Državne Straže od strane četnika. Vojnoupravni komandant Jugoistoka general Felber tokom februara raskinuo je sporazume i pokrenuo je nekoliko racija, hapšenja i prepada protiv pripadnika JVUO počev od februara 1944.
Međutim, kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od Druge i Pete divizije prodrla iz Sandžaka u zapadnu Srbiju, sve nesuglasice su potisnute i sve trupe sastavljene od jedinica Vermahta i SS, bugarskog okupacionog korpusa, korpusa JVUO iz zapadne i jugozapadne Srbije, SDS, SDK i RZK pod objedinjenom nemačkom komandom generala Felbera funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa za operaciju protiv NOVJ (operacija Kamerjeger). Kod četničke nadležne komande Neška Nedića bio je akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca (v. Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.).
Istovremeno je, radi korišćenja slabljenja snaga NOVJ u Crnoj Gori 21. korpus pokrenuo 10. aprila 1944. operaciju „Frilingservahen”, uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa Pavlom Đurišićem i izvedena zajedničkim snagama, tako što su četnici zajedno sa Nemcima iz nemačkih garnizona krenuli na slobodnu teritoriju.
1.) Niže navedeni plan majora Đurišića za sprovođenje operacije „Frilingservahen” na znanje: Prva borbena grupa, 700 ljudi, iz si. pravca preko rejona 5 km j. Bijelo Polje za Mojkovac (16 km ssi. Kolašin). Druga borbena grupa, 1200 ljudi, pod komandom Đurišićevog Operativnog štaba, od Brodareva preko Šahovića za Mojkovac — Kolašin. Treća borbena grupa, 1000 ljudi, od sredine puta Pljevlja — Prijepolje pravcem Mojkovac. Četvrta borbena grupa, 1500 ljudi, od Pljevalja pravcem Mojkovac. Mojkovac treba da bude dostignut za 2 dana. Posle toga skretanje glavnine u rejon z. Tara — sz. Kolašin — Mojkovac. Nemačke snage: 1 ojač. mot. č. prodire od Brodareva do Bijelog Polja. 1 ojač. mot. č. od Pljevalja do prelaza preko Tare 22 jjz. Pljevlja. Bat. SDK, 600 ljudi, sledi nemačke snage za Bijelo Polje, onda skreće zaMojkovac. Milicija iz Brodareva, 700 ljudi, čisti svoj rejon i prodire od Brodareva ka jjz. Početak napada: 10. 4. 44. 2.) 181. peš. div. obezbediće odgovarajuće informisanje četničke Grupe „Jug” (major Lašić i Bukatonović u Podgorici) kao i Grupe „Nikšić”...[11]
Ova harmonična saradnja ponovila se i prilikom nemačke operacije „Trumpf” (Trumpf) u jablaničko-topličkoj oblasti protiv 21. 22. 24. i 25. divizije NOVJ tokom jula i avgusta.
Tokom jula i avgusta 1944. intenzivirali su se kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka, poslanika Nojbahera, predsednika vlade Nedića i predstavnika Mihailovića (v Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944, Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944. ). Ovi razgovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije jačine 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio Mihailović, a koju bi opremila Nemačka. Hitler je međutim odbacio inicijativu (v. Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.), i odobrio samo taktičku saradnju sa četnicima.
Ipak, pod patronatom komande Jugoistoka, u skladu sa razgovorima o formiranju srpskog korpusa pod komandom Mihailovića koji bi se borio na strani Nemaca, 6. septembra 1944. Srpska državna straža i Srpska granična straža pod patronatom Nemaca stavljene su pod komandu Mihailovića, odnosno Mihailovićevog komandanta Srbije generala Trifunovića. U dogovoru sa generalom Miroslavom Trifunovićem, jedinice Srpske državne straže (SDS) i Srpske granične straže (SGS) 6. oktobra 1944. okupile su se u Jagodini. Tu je od tih jedinica formiran Srpski udarni korpus (SUK) sa tri divizije. Za komandanta SUK-a imenovan je divizijski general Stevan Steva Radovanović, za njegovog pomoćnika brigadni general Borivoje Jonić (do tada komandant SDS) a za načelnika štaba major Danilo Dača Stojanović; za komandanta divizije imenovani su: Branimir Brana Živković (do tada načelnik Operativnog odeljenja SDS), Dragutin Redić (do tada komandant SDS Kraljevačke oblasti) i Ljudevit Pogačar (do tada komandant SGS), svi pukovnici. SUK je tada brojao oko 6.800 ljudi.
Saradnja tokom bitke za Srbiju [uredi - уреди]
Glavni članak: Bitka za Srbiju 1944.

@nonima

Izbeglička vlada u kojoj je Mihailović bio ministar raspuštena je maja 1944, a kralj Petar II je ukinuo njegov štab u avgustu 1944. i u septembru pozvao sve pripadnike da se priključe NOVJ.

@nonima

BR. 161

IZVESTAJ MAJORA PETRA BAĆOVIĆA I DOBROSAVA JEVĐEVIĆA S KRAJA AVGUSTA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU O NAPADU NA FOČU1

PITANJE FOČE.

Kada su prvi put trupe crnogorske po zahtevu talijanskom morale da napuste Foču,2 rekli su italijanski generali da je to po zahtevu Nemaca ali da će Foča kasnije definitivno da pripadne Crnoj Gori. No usled hrvatskih intriga u Berlinu nastupio je preokret3 i Talijani ne samo da nisu mogli da uđu u Foču nego nisu smeli ni da pređu kada je divizija Tau-rinenze išla za Sandžak. Baš u to vreme došla je do ušiju vrhovne komande ona netačna vest narednika Bodiroge, da mu je talijanski general savetovao da se zauzme Foča. Talijanska vojska je saznala za to od žena kojima je Bodiroga pričao i talijanski pukovnik došao u Kalinovik i naima formalno saop-štio da će napad na Foču smatrati napadom na sebe i da će Foču zajedno sa Hrvatima da brane. U tom momentu došao je Čika Branko sa definitivnom naredbom da se Foča napadne. Bili smo u vrlo teškoj situaciji. Ako nemamo pristanak Italije postojala je sigurnost da naš napad provocira zajedničku akciju Nemaca, Talijana i ustaša i da bude uništen ceo narod ovog kraja koji je još jedini očuvan od cele Herceg-Bosne. Počeli smo politički pripremati teren kod Italije dostavljajući im preko njihovog oficira u Kalinoviku izveštaje o stalnim pokoljima našeg stanovništva od strane ustaša. Te smo izveštaje potencirali iz dana u dan javljali sve veći broj ubijenih, a na mesta poubijanih srpskih žena i djece doveli smo itali-janske oficire i konačno Jevđević otišao armiji u Dubrovnik4 da predstavi stanje nesnosnim. Paralelno smo uhvatili kurire i dokumente o vezi hrvatskih oficira sa komunistima koje smo predali u ruke italijanskoj vojsci a posredno o tom oba-vestili i Nemce. Konačno je uspelo italijanskom generalu koga smo pridobili i drugim metodama5 sugerisati da se pravi nevest na tu našu akciju. Sve trupe potrebne za napad stavili smo na raspoloženje Cika Branku. Prvenstveno smo bili zadržali pokret trupa jer su nam komandanti bili doneli naređenja koja je mimo nas bio izdao kapetan Lukačević, ali čim, smo saznali da je to urađeno po odobrenju Brankovom vojska je krenula. Mi smo dali 8 bataljoma sa 1700 ljudi.6 Crnogorske trupe su donele 1 top i 4 bacača. Kao što će Vas Branka izvestiti napad je potpuno uspeo i izveden je za 2 sata, veći deo akcije izvršen je od strane četa sa našeg teritorija, kojima su i topovi pali u ruke ali je crnogorsko teško oružje izvršilo presudnu ulogu. Na žalost i ako je Branko izdao naređenje da se ne diraju žene i djeca jedan deo trupa nije to slušao pa je oko 300 žena i dece platilo glavom. Strahujemo od represalija za naše stanovništvo na hrvatsko nemačkoj zoni istočne Bosne. Svi tragovi masakra odmah su uklonjeni a formalno smo objavili streljanje vojnika koji su ubijali i pljačkali. Da bi iz-begli kontra ofanzivu Nemaca i ustaša iz pravca Sarajeva i Go-ražda poduzete su sve mere obezbeđenja, a u isto doba pozvati su italijanski generali da uđu u Foču jer bi tako ona pripala crnogorskoj zoni a naš svet bio pošteđen od represalija Ovaj čas smo dobili izveštaj iz Presenice u srezu sarajevskom da su ustaše bežeći iz Poče poklali 22 žena i dece u tom kraju. Talijanski delegati koji su posetili Foču utvrdili su komisijski da su ustaše poubijali preko 100 srpskih žena i dece, da naša vojska nije činila nikakva nasilja, da je stanovništvo bez razlike vere potpuno zadovoljno a što je najvažnije sve je to pismeno potvrdio Italijanima zarobljeni hrvatski žan-darmeriski poručnik Štimac. Od strane Hrvatske države još nema nikakve kontra akcije u pitanju Foče. Primećujemo da je osvajanje Foče u prkos eventualnih rđavih posledica na narod odjeknulo silno u narodu, sjajno podiglo moral trupe, oživelo borbenost nacionalnih elemenata u Sarajevu i što je najglavnije paralisalo jednom za uvek propagandu komunista da četnici sarađuju sa ustašama.7

U vezi sa ovom operacijom smatramo za dužnost da naglasimo da je Čika Branko rukovodio istom savršeno, da je i duhovno bio povezan sa trupom, da je vojnički predvideo sve da pothvat uspe te konačno na naš zahtev unapred nam dao pismenu izjavu da lično snosi svu odgovornost za uspeh i ne-uspeh, te prema tome njegovoj moralnoj hrabrosti ima se pripisati presudni deo ostvarenja ove operacije.

Dob. Jevđević

Petar Baćović

1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 231, reg. br. 44/6 (BH-X-67). Dokumenat je bez datuma i naslova, ali s obzirom da je četnički napad na Foču izvršen 19. avgusta i da je Zaharije Ostojić isključen kao primalac, najverovatnije da je pisan posle 20. av-gusta 1942. i da je upućen Draži Mihailoviću. Original je na više mesta podvučen olovkom.

2 To je bilo u prvoj polovini juna 1942 (vidi dok. br. 102 i 106).

3 Reč (je o povlačenju italijanskih trupa iz 3. zone i delimično iz 2. zone (vidi dok. br. 114, nap. 18).

4 Sedište Štaba 2. italijanske armije je tada bilo na Sušaku, a u Dubrovniku se nalazio Štab italijanskog 6. armijskog korpusa pod komandom generala Renca Dalmaca (Renzo Dalmazzo).

5 Reč je o poklonima (vidi dok. br. 145, map. 17).

6 Taj podatak je podvučen olovkom, a na margini dopisano: »Laž« (čini se da je rukopis majora Ostojića).

7 O četničko-ustaškoj saradnji, vidi dok. br. 74, 82, 89, 91, 96, 100, 103, 108, 115, 117, 142 i 144.

@nonima

Холивуд је '42/'43 снимио филм о четницима!!!

http://www.youtube.com/watch?v=nmHR0z3f8Z8

Holivud je snimio i hrpu filmova o vanzemaljcima, vampirima, vukodlacima ... da li to uzimas kao dokaz njihova postojanja? O četnicima ćeš ipak vise saznati iz arhivske gradje vojnog muzeja u Beogradu cije izvode sam ti ovdje kopirao.

http://www.znaci.net/00001/4_14_1.htm
@nonima

Da li je prirodno i logično da rojalistička Velika Britanija između komunista i rojalista u Jugoslaviji podrži komuniste? Da li je prirodno i logično da kralj Petar između svojih simpatizera i komunista favorizuje komuniste i preko radija poziva četnike da pređu u partizane? Tu toliko nešto smrdi a nećemo nikad saznati u detalje šta.

Da li je logično da narod koji nema niti jedne jedine izvorne i originalne bosanske etničke osobine se proglasi za etničke Bošnjake 1993 godine i da svojata Bosnu kao svoju jedinu nedjeljivu maticu? Da li je logično i normalno da narod koji je vijekovima zajedno sa Turcima terorisao Bosnu i Bosance sada sebe naziva bosanskim patriotama?

Radojica ;-)