Ово је само генералка за право референдумско питање .

Боље би било да се мало више бавите федерацијом него РС . Нема дана а де се на направи некаква свињарија . Неће се БиХ распасти због РС већ због несношљивих односа међу федералним 'партнерима' ...

E anonimni ne mogu da vjerujem da si toliko plitak.

Čitaš selektivno, a odgovarasa još selektivnije, CELINAC TI JE GORE OPISAO SUSTINU STVARI. ekonomija, UVOZ ROBE (a to nespominjes u svojoj replici).

Zar je moguće da pavlaka uvezena iz Francuske u državi BiH kosta jeftinje od pavlake proizvedne na terotiriji BiH. Pored onolikog i onakvog Lijevca polja.

U državi BiH i to je moguće... a zašto... pa upravo zato što su ti medj. predstavnici na vlasti, ljudi prodaju svoje, vama 'prodaju državu' (kao drže je na okupu, brane) a vi, upravo vi nasjedate na tu njhovu pricu „kao imamo državu”, „mi se izborili” bla, bla, bla... a ovamo ne da nemate ništa a država na klimavim nogama da je to boze sacuvaj.

JEDNOG DANA KAD SHVATITE DA OVDJE NEćE BITI DOBRO DOK SE SAMI NE DOGOVORIMO, BEZ RAZNIH MEDJ. MESETARA I POGOTOVO NAMETNUTIH RJESENJA, i kad ih prestanete vuci za rukave i tuzakati im se e... onda će i ovdje sunce granuti, a do tada, svako pliva kako zna.

I onda još prozivas nas za naivne, ccc... smatrao sam da si bar malo ostiriji u razmišljanju.

A dok Bosna doslepa do EU... e još mnoge stvari se će desiti. Da li će vas dotada 'otkvitati', tj. potrositi, tj. ispascete iz fazona, nije ni to iskljuceno ne zaboravi.
Mjesati Rusiju i porediti je sa ovima... jok, nije ti neko poredjenje uopste, Rusija ne donosi zakone ni u Srbiji, ni u RS, nema svoje sudije tamo, nema mocnike koji smjenjuju legalno izabrane cinovnike (od NARODA izabrane), nema vojsku i policiju koja vrslja po BiH i hapsi koga hoće, nema...

Rekao bih da je 2020 previse optimsticna u ovom slučaju, živi bili pa vidjeli.

Razbijanje Tamnog Vilajeta Zelene Boje se treba vrsiti svim sredstvima
Mico Dodik to dobro obavlja i zelene secijase svako malo ko slinu otrese jucer Harisa S danaske Zlatka...sutra ...pa vreme je za nezavisnom RS.

Montgomeri: Mirno razilaženje najbolje rješenje za BiH
30. 10. 2010. 08:11 »

SARAJEVO - Nekadašnji specijalni savjetnik američkog predsjednika za BiH Vilijam Montgomeri izjavio je u subotu naveče da je BiH propala država u kojoj ništa ne funkcioniše i da jedno od rješenja može biti mirna disolucija zemlje.

„U BiH ništa nije riješeno 15 godina nakon rata uprkos naporima međunarodne zajednice. Nikoga u BiH ne treba prisiljavati da ostane u zemlji koja ne funkcioniše i zbog toga je jedno od mogućih rješenja ocjepljenje Republike Srpske i disolucija zemlje”, rekao je Montgomeri za federalne medije.

On je istakao da političari u BiH, a prevashodno Bošnjaci, moraju početi da razmišljaju o takvoj vrsti alternative.

Montgomeri je napomenuo da u prilog disoluciji zemlje ide činjenica da Srbi i Hrvati ne osjećaju BiH kao svoju zemlju i ne žele da žive u njoj.

Odgovarajući na pitanje da li je u BiH počinjen genocid, Montgomeri je rekao da ne može da definiše koje su vrste zločina počinjene, ali da Bošnjaci žive još uvijek u prošlosti.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Montgomeri-Mirno-razilazenje-najbolje-rjesenje-za-BiH-71114.html

Како је БиХ настала и како (не) може да опстане - о суду и тужилаштву БиХ

Милорад Додик
уторак, 19. април 2011.

Колико пута сте чули реченицу: „ЗА ОВЕ ЗЛОЧИНЕ ЈОШ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО.”

Тако се најчешће завршавају извјештаји о помену жртвама из српског народа – на бројним стратиштима и логорима. Од Сијековца, Добровољачке, Тузланске колоне, сарајевских и других логора за Србе, Кравица, Братунца, Сребренице. Жртве и њихове породице, али и цијели српски народ чекају на правду.

Иако постоје бројни докази и кривичне пријаве одавно поднесени тужилаштвима и судовима, правде нема. Правда је услов је помирење међу народима који су ратовали у грађанском рату у Босни и Херцеговини. Правда је основ за стварање неопходног међунационалног повјерења. Без тога се не може даље, а поготово не иде више да су само Срби злочинци, а други њихове жртве. Ако је у грађанском рату у коме су ратовали народи једни против других, а бошњаци још и међусобно, било око 100.000 жртава, од којих скоро 30.000 Срба, ко је онда њих уморио и побио, често након грозних мучења.

Када ни то није било довољно, онда су им одсјецали главе као монструозне трофеје, који су служили за ново регрутовање муџахедина широм свијета. У том за муслимане светом рату, џихаду против невјерника- немуслимана у БиХ, подучавали су се будући исламски терористи за убијање недужних људи широм свијета. Управо тако пише у књизи Ејвана Колмана. Када је Портер Гос, директор ЦИА-е, долазио у Сарајево, шефовима Обавјештајно-безбједносне агенције, отворено је рекао: „Када у Саудијској Арабији, Кувајту, Ираку, Египту, Алжиру, Мароку или чеченији убију или ухвате Ал-каидине активисте, често и важне локалне вође, увијек двојица или тројица њих, имају Бе-Ха пасоше.

Зна се да су организатори и кључни људи терористичког напада 11. септембра 2001. у Њујорку, повезани са ратом у БиХ. Њихов терористички пут повезан са Босном и Херцеговином, дио је исламске стратегије Алије Изебеговића и бошњачких структура, којима су требали управо такви у стварању исламске државе и исламског друштва. Када су под притиском САД и као обавезу из Дејтонског споразума, дио њих морао напустити БиХ, Расим Делић као главнокомандујући такозване Армије БиХ, па и муџахедина који су били дио те армије, на свечаном испраћају у децембру 1995. је рекао: ”Ово је само прва рунда, не знамо када ће доћи до следеће. Ваша помоћ ће бити потребна док ислам не побиједи на овом свијету.„

У складу са Уставом Републике Српске, тражио сам сазивање ове сједнице Народне скупштине Републике Српске и предложио да се расправља о последицама (не)дјеловања Тужилаштва БиХ и Суда БиХ у предметима ратних злочина, као и оправданости постојања тих институција са становишта остваривања уставности и законитости.

ПЛАН СТВАРАЊА БиХ ПО МЈЕРИ САМО ЈЕДНОГ НАРОДА

Да би освијетлили циљеве, мотиве и намјере оснивања и дјеловања такозваних правосудних институција на нивоу БиХ, морамо се вратити на вријеме прије почетка ратних сукоба у БиХ и дјеловање бошњачких политичких структура и њихових представника. У основи међунационалних сукоба у грађанском рату у БиХ, стоји намјера остваривања независности БиХ путем сецесије од међународно признате државе СФР Југославије.

Иста та политика је основ дјеловања и у послијератном периоду и настојање бошњачких политичких структура за стварањем државе по мјери већинског народа. То је наставак политике Алије Изетбеговића и његове Странке демократске акције, која је довела до крвавог рата у БиХ и одраз стварања независне Републике Босне и Херцеговине, по цијену рата. Њој су темељи и коријени у Исламској декларацији Алије Изетбеговића.

Данас исто лице показује Златко Лагумџија и његова Социјалдемократска партија БиХ, као доминантно бошњачка партија, правећи власт у Федерацији БиХ, кршењем закона и пактирањем са патуљастим странкама - профашистичком Хрватском странком права и Народном странком радом за бољитак.

Под фирмом грађанске државе, намјера је стварати бошњачку државу, по принципу ”ЈЕДАН ЧОВЈЕК – ЈЕДАН ГЛАС„. Том политиком је разарана Југославија, па се тиме историја понавља – прије 20 година као трагедија, а сада као фарса. Исту такву грађанску државу заговарао је Алија Изетбеговић.

У предизборно вријеме у октобру 1990. у прилогу ”Ослобођења„ – ”Странке, програми, личности„, објављен је његов интервју под насловом ”Грађанска република или грађански рат„. Какву то грађанску републику заговара, он не крије, па на питање: ”Да ли бисте стварање ДРУШТВА, у овом вијеку, усред Европе базираног на религији, у овом случају ријеч је о исламу, сматрали друштвеним напретком ? Не говорим дакле само о Босни, „ Изетбеговић одговара:
”Да. Сматрам ! Свакако под увјетом да је то друштво заиста муслиманско.

Истина, ислам није идеологија, већ увјерење и зато систем у којем ће би људи прихватили ислам као увјерење, као вјеру, у том друштву би успостављање исламских норми и стандарда живота, за мене представљали напредак.„ Данас у Сарајеву имате ислам не само као религију, већ и као стандард живота – од заговарања исламске вјеронауке у дјечијим вртићима и протјеривања Деда Мраза, преко исламског банкарства, зелених тротоара, до ”мултиетничког„

Златка Лагумџије као предсједника муслиманског Бошњачког института, који је установио један од оснивача СДА – бег Адил Зулфикарпашић. Зато и многи у Сарајеву из бошњачких медијских и интелектуалних кругова, препознају једну нит, или како кажу: Од Алијиних младомуслимана, преко Харисових бошњачких националиста, до Златкових државотворних европејаца.

Немамо право бити наивни и неопрезни. Стварање исламске државе је пројекат иза кога стоји Исламска заједница на челу са реисом Мустафом Церићем, који отворено понавља: ”Од бивше Југославије, све нације су створиле своју државу, осим Бошњака„. Онда не чуде изјаве које се упућују Србима и Хрватима: ако не желите БиХ као државу већинских Бошњака, онда идите у Србију и Хрватску.

”

Како би БиХ изгледала данас да су Срби, Хрвати и Бошњаци потписали план који сте ви предлагали пре 13 година?

- После пет недеља разговора, 18. марта 1992. године све три стране усвојиле су пакет принципа о будућем уставном уређењу БиХ. Превазиђено је и српско одбијање да БиХ буде независна држава, Хрватска је схватила да неће бити могуће припајање западне Херцеговине, а Бошњаци су одустали од првобитно тражене унитарне државе. Посао је са прекидима трајао до јуна када су ми Бошњаци рекли да одбијају предложено.

Зашто је Изетбеговић после посете САД одбио план иако га је већ потписао?

- Изетбеговић је прихватио план само да би удовољио Европи, а онда је од њега одустао да би задовољио Американце који су га охрабривали да то уради. Он је веровао да Вашингтон подржава његову идеју о унитарној Босни - Дејтон је показао да греши. Европска Унија је била против тога.

Да ли је међународна заједница могла да спречи злочин у Сребреници и остале злочине у БиХ?

- Да је план усвојен, не би било рата, ни Сребренице.

Сузан Вудворд која је била специјални савјетник шефа мисије ОЕБС-а У БиХ, у раду под називом: „Нарушавање суверености ради стварања суверености: Да ли је босански Дејтон бескорисна вјежба или нови модел” (Колумбија универзитет Њујорк, 2001. г.), наводи: „Крајем марта 1992. године, САД су убиједиле Изетбеговића да може да напусти преговоре и одмах да добије признање на основу тога што насиље Срба представља као акт спољне агресије коју једино сувереност може да обузда.”

Вудвордова даље каже: „Међутим, овај аргумент има мали недостатак, пошто босански Срби тада још увијек нису започели рат против босанске независности.”

Као што је напријед наведено, тезу о агресији потврдио је Изетбеговић. Прича о агресији, била је и на сједници крњег Предсједништва БиХ која је одржана 4. маја 1992. године, када је уз ту тезу, Абдулах Коњиција, тражио да се то прогласи и геноцидом !? Дакле, прије било каквих ратних дејстава и злочина са српске стране, одмах се даје квалификација: АГРЕСИЈА И ГЕНОЦИД.

То је био основ за дјеловање, притиске и уцјене које је бошњачка страна свих ових година користила према западним земљама, понајвише према САД, да им удовоље у послијератном стварању унитарне државе и одузимању надлежности Републици Српској. У том плану који потиче из 1992. године, важна улога је одређивање карактера рата у БиХ. Ратна пропаганда која је означавала Србе као злочинце, а Муслимане-Бошњаке као жртве, тражила је судске потврде. Зато је било потребно измислити правосуђе на нивоу БиХ, супротно уставним рјешењима из Дејтонског споразума.

Тај процес је ишао у двије фазе. Прва фаза у дјеловању измишљеног правосуђа, садржана је у разлозима за наметање Закона о Суду БиХ. Одлуком Високог представника Волфганга Петрича, од 11. новембра 2000. године, као разлог оснивања Суда наводи: «Успостављање неопходних структура на нивоу државе БиХ и ентитета у циљу испуњавања захтјева датих у одговарајућим уставима, укључујући и оснивање судских институција на државном нивоу чиме би се задовољила потреба дата у Уставу, а које би се бавиле кривичним дјелима званичника БиХ почињеним у току обављања службене дужности».

Овакваповршност и неозбиљност, доказ је ароганције и умишљености и драстичан примјер кршења Дејтонског споразума. Циљ прве фазе је било дисциплиновање српских и хрватских функционера, кроз хапшења, затварања и судске прогоне без ваљаних доказа. Застрашивање је била порука и другима шта ће их снаћи ако се буду противили прекрајању Дејтонског споразума и централизацији у корист Бошњака.

Да подсјетим да су жртве тих процеса били Мирко Шаровић, предсједник Републике Српске, а потом српски члан Предсједништва БиХ, са које функције је практично отишао у притвор од годину дана, а након судског процеса ослобођен. За годину дана затвора, Шаровић је тужио БиХ и добио одштету од 102.000 марака. Поред њега суђен је и неправоснажно осуђен на 10 година, Анте Јелавић, хрватски члан Предсједништва БиХ.

Ова пресуда је укинута, тако да сада ни Јелавић није крив. Затварање и судски процес, задесио је и Драгана Човића, бившег замјеника премијера и министра ФБиХ, садашњег предсједника ХДЗ БиХ, најјаче и најважније странке хрватског народа у БиХ. Против њега је Тужилаштву и Суду БиХ поднесено преко 10 кривичних пријава, од којих га на крају ослобађају, што је само потврда да се ради о политичком прогону. Њему је суђено и за удружени злочиначки подухват у коме су су сви други још првостепено ослобођени, а он суђен за удруживање сам са собом. Оптужница и судски процес је била судбина Младена Иванића, зато што као премијер није „довољно добро припремио сједницу Владе РС, па је наступила штета по ”Српске шуме„.

За ову небулозу, Иванић је осуђен на 18 мјесеци затвора. То му је била опомена што одмах није прихватио понуду СДП-а, да изађе из коалиције са СНСД-ом. На пресуду се жалио Иванић и тужилац који је тражио 4 године затвора. Иванићев ПДП је изашао из коалиционе власти, па је тиме створен предуслов да буде ослобођен.

Други корак ПРАВДЕ ПО ОХР-у, било је 2004. године, оснивање одјелења за ратне злочине у Суду и Тужилаштву БиХ, са страним судијама и тужиоцима, опет у функцији одржавања ”бошњачке истине о агресији и геноциду„. Рачунало се да је механизам застрашивања фунционера прије свега Срба и Хрвата, успостављен и увијек спреман да по потреби настави са прогонима оних које народ изабере на изборима. Ради истине мора се рећи да ОХР-ово ”правосуђе на нивоу БиХ„, некад закачи и бошњачке функционере, али само онда када се удаље од СДА. Тако је процес вођен и против Едхема Бичакчића, бившег премијера ФБиХ, који је оптужен заједно са Драганом Човићем, за злоупотребу службеног положаја, а онда ослобођен.

Тај измишљени и наметнути правосудни систем, Босну и Херцеговину чини додатно нестабилном и још више подијељеном. Развијен је читав инструментализовани систем који је у функцији владања Босном и Херцеговином супротно Уставу и законима чиме се крши владавина права као један од постулата демократских и суверених држава. То је детаљно образложено у Прилогу који сте добили уз Информацију која је на дневном реду.”

ПРАВОСУДНА НЕНАДЛЕЖНОСТ

Устав БиХ који је Анекс 4. Дејтонског споразума, у одређивању надлежности БиХ, није одредио правосуђе, па оно у складу са чланом 3.3.а. Устава, припада ентитетима као њихова надлежност. Тако је и било све док Високи представник Волфганг Петрич својом одлуком 12. новембра 2000. године, није наметнуо Закон о Суду БиХ.

На ту одлуку је двадесетпет посланика Народне скупштине Републике Српске, упутило захтјев за оцјену уставности Закона о Суду БиХ, са образложењем да правосуђе није предвиђено као надлежност Босне и Херцеговине. Чланом 3.1. Устава БиХ дефинисане су надлежности институција БиХ, а чланом 3.а. је одређено да «све државне функције и овлашћења која овим Уставом нису изричито додијељена институцијама Босне и Херцеговине припадаће ентитетима». Захтјев за оцјену уставности, Уставни суд БиХ је доставио Високом представнику дајући му прилику на одговор. Високи представник као доносилац оспореног закона, није одговорио, већ је то учинила његова канцеларија - ОХР, наглашавајући «да то чини без икаквог изричитог или имплицитног признавања надлежности Уставног суда у односу на одлуке Високог представника». ОХР је на позив на јавну расправу пред Уставним судом БиХ одговорио да нема намјеру да даје било каква додатна образложења. Потпуно невјероватно да се једна канцеларија, особље, сервис, тако подцјењивачки односи према највишој судској институцији БиХ установљеној Анексом 4. међународног уговора. Тиме се показује да је чак и Уставни суд БиХ под контролом ОХР-а. То Уставни суд БиХ и не крије, напротив наглашава, па у образложењу наводи: «У погледу надлежности Високог представника да доноси законе и надлежности Уставног суда БиХ да одлучује о сагласности тих закона са Уставом БиХ, Уставни суд је већ раније у одлукама број У 9/00, У 16/00 и У 25/00, изразио свој став да овлашћења Високог представника произилазе из Анекса 10. Општег оквирног споразума за мир у БиХ, релевантних резолуција Савјета безбједности Уједињених нација и Бонске декларације и да та овлашћења као ни вршење тих овлашћења нису подложни контроли Уставног суда».

Нескривена потчињеност највише судске институције у БиХ према Високом представнику/ОХР-у, доказује до које мјере је Босна и Херцеговина држава заробљена од нелегитимне структуре која се мијеша у правни систем, без икаквог права и мандата.

Схватајући сву бизарност ситуације, Уставни суд БиХ се ипак упушта у оцјену уставности, наводећи зашто то чини: «Међутим, када Високи представник интервенише у правни систем Босне и Херцеговине, супституишући домаће власти, он дјелује као власт Босне и Херцеговине, а закони које он доноси су природе домаћих закона, те морају да се сматрају законима Босне и Херцеговине, чија је сагласност са Уставом БиХ подложна контроли Уставног суда.»

Не треба коментар.

Потчињеност, рекло би се чак и снисходљивост Уставног суда БиХ према Високом представнику, дала је очекивану одлуку - да је такав Закон о Суду БиХ, у сагласности са уставом БиХ. Пошто не може да нађе никакву правну заснованост у погледу надлежности за успостављање Суда БиХ, Уставни суд прибјегава произвољним процјенама и очекивањима, па тиме још додатно потврђује сву неправност такве конструкције, како у Одлуци Високог представника да наметне такав закон, тако и у својој одлуци да тај закон прогласи уставним.

Уставни суд каже: «Може да се очекује да ће успостављање Суда БиХ бити важан елеменат у обезбјеђењу да институције БиХ дјелују у сагласности са владавином права и да задовољавају услове Европске конвенције у погледу правичних суђења пред судовима и ефективних правних лијекова».

Уставни суд БиХ даље тврди да се успостављањем Суда БиХ «испуњава услов независног и непристрасног трибунала». Да ли то онда значи да су сви други судови у БиХ, пристрасни и зависни ? Пракса је показала да је правосуђе које је инсталисао ОХР, највећим дијелом пристрасно и зависно.

Уставни суд БиХ даље «запажа да успостављањем Суда БиХ може да се очекује већи допринос владавини права, што је један од основних принципа за функционисање демократске државе». Тако су очекивања била једина аргументација, а вријеме је показало климавост такве конструкције. Пропала суђења због неразумних оптужница и поништених пресуда која су била продукт површности и неодговорности прије свега страних тужилаца и судија, систематски су уништавала правосудни систем.

О РАДУ ТУЖИЛАШТВА И СУДА БИХ

Као што је образложено, Тужилаштво и Суд БиХ су правосудне институције које су наметнуте одлукама високог представника. То је учињено на захтјев бошњачких политичара са циљем да се посредним механизмима унитаризује правосуђе у БиХ и изврши централизација. Бошњаци преко таквих наметнутих институција, остварују оно што нису добили Дејтонским споразумом. Дакле, обје ове правосудне институције су у служби бошњачких политичких интереса. Пошто су обје институције дјело међународних центара моћи, оне су непрекидно под директном контролом странаца. Контрола и утицај се остварује кроз присуство међународних тужилаца, судија и међународног административног особља.

а) Политика оптужења

Политика оптужења за ратне злочине коју води Тужилаштво БиХ има за циљ да створи судску истину о Србима као злочинцима која ће се користити као чињеница у политичким стратегијама Бошњака. То потврђује чињеница да су преко 90 посто оптужених и осуђених за ратне злочине Срби. Бошњаци се појављају само као статистичка бројка и оптужују се за најблаже облике кривичних дјела која се једва могу квалификовати као ратни злочини. Перфидност ове политике види се у чињеници да се у посљедње вријеме Бошњаци оптужују за злочине према Бошњацима у Цазинској крајини. Када се постави питање националне припадности осуђених, предсједница Суда БиХ се прави да то не зна јер, тобоже, суд не води статистику по националности странака. Свако ко је видио судску пресуду зна да се у генаралијама наводи и национална припадност. Ако се погледа сајт Суда може се по именима осуђених без грешке закључити њихова национална припадност и увјерити се да су међу осуђеним само три Бошњака, неколико Хрвата и највећи број Срба.

Ни један масовни и организовани злочин Бошњака није процесуиран пред Судом БиХ. У једином озбиљном предмету против Бошњака (Бугојанска група) оптужени су чувари логора док су предсједник Ратног штаба Џевад Млаћо и ратни командант Селмо Цикотић саслушавани као свједоци! Нема Бошњака ооптужених по командној одговорности, нема их осумњичених за организован злочиначки подухват и систематичан напад. Такве правне квалификације су резервисане само за Србе!

Политика процесуирања и оптужења у Одјелу за организовани криминал била је сво вријеме фокусирана на Србе и Хрвате из политичких структура (Јелавић, Шаровић, Човић, Иванић) са циљем политичке дискредитације појединаца и стварање представе о криминализованим политикама у домаћој и међународној јавности. Ови примјери показују да је Тужилаштво БиХ формирано као инструмент у рукама бошњачке политике коју спонзоришу неки међународни центри моћи.

У Одјелу за ратне злочине Тужилаштва БиХ постоје тужиоци Бошњаци који немају у раду ни један предмет против Бошњака, али зато постоје тужиоци Бошњаци који оптужују само Србе. Подсјећам да још ништа није урађено у предмету против Атифа Дудаковића, иако је пријава поднешена још 2006. Године.

Треба имати у виду да су и Одјелом за ратне злочине и Одјелом за организован криминал управљали међународни тужиоци све до 2010. године. То не значи да се политика Тужилаштва промијенила са одласком међународних тужилаца. Странац који је руководио Одјелом за организовани криминал (Дру Енгел) је и данас у Тужилаштву у својству савјетника. У просторијама Тужилаштва налази се канцеларија у којој сједи Хасан Плех, службеник амбасаде САД.

б) Структура Суда БиХ и Конвенције о људским правима

Суд БиХ је структурисан супротно члану 14. тачка 5. Међународног пакта о грађанским и политичким правима и члану 2.1. Протокола 7. Европске конвенције о људским правима. Наиме, оба међународна правна документа предвиђају право сваког да његову одлуку о кривици и казни преиспита надлежан ВИШИ СУД. Виши суд је у систему континенталног права суд који представља посебну и независну структуру, који је одвојен од првостепеног суда и чије судије бира независно судско тијело. Апелационо одјељење које у Суду БиХ разматра жалбе против одлука истог суда, не може се ни по чему сматрати „вишим судом”. Напротив, исти суд доноси пресуде и разматра жалбе!

Судије Апелационог одјељења не поставља независно судско тијело (ВСТС), него предсједник суда без јасних, објективних и транспарентних критерија. Тако изабране судије су под директном контролом и утицајем предсједника. Због таквих овлаштења, предсједник суда има превелику моћ над судијама и може да утиче на вршење правде. Предсједница Суда БиХ је и сама судија Апелационог одјељења, тако да се такозвани «виши» суд може сматрати њеним приватним судом!

Суд БиХ је успоставио праксу супротну општем правном принципу да се на починиоца кривичног дјела примјењује закон који је био на снази у вријеме извршења кривичног дјела, или касније измијењен закон ако је блажи за учиниоца (Временско важење кривичног закона-члан 4. КЗ БиХ). Наиме, пред Судом БиХ на учиниоце кривичних дјела ратних злочина не примјењује се Кривични закон СФРЈ, који је блажи за учиниоца (предвиђа максималну казну затвора до 20 година), него се примјењује Кривични закон БиХ донешен 2003. године, који предвиђа максималну казну дуготрајног затвора до 45 година. Оваква пракса Суда БиХ супротна је пракси редовних судова оба ентитета, што је отворило проблем неједнакости пред законом. Уставни Суд БиХ је у предмету Мактоуф на прилично нејасан начин потврдио праксу Суда БиХ, што је требало да промијени праксу свих судова у БиХ када су у питању кривична дјела ратних злочина.

Оваква пракса Суда БиХ је довела до правне неједнакости у региону и суочила државе са политичким проблемом. За исто кривично дјело у Хрватској и Србији максимална казна је 20 година затвора, а у БиХ 45 година. Оваква врста институционалне неправде погађа само Србе јер су само они до сада суђени на дуготрајне казне затвора.

Примјер показује како се Суд БиХ и Уставни суд БиХ користе као механизми за наметање неуставне и незаконите праксе у правосудни систем искључиво из политичких циљева и како се Суд БиХ и Уставни суд БиХ користе за наметање судске праксе ентитетском правосуђу. Пред Европским судом за људска права налази се неколико апелација по овом основу које још нису разматране.

г) Ефикасност Тужилаштва и Суда БиХ

Тужилаштво и Суд БиХ су најнеефикасније правосудне институције у свијету! Њихов рад су међународни фактори дизајнирали према политици Хашког трибунала, очекујући да ће им дуготрајни поступци осигурати да сто година биду у БиХ и лагодно зарађују огроман новац. Из извјештаја Суда БиХ за 2010. годину може се видјети да је 13 судија у Одјелу за ратне злочине за годину дана донијело само 14 пресуда! Један судија годишње уради једну пресуду у потпуно анонимним случајевима ратног злочина. Поступци за ратне злочине пред судом БиХ трају по три године! Има судија који за годину дана нису написали ни једну пресуду! Ни у одјелу за организовани криминал није много боља ситуација. Тамо судије ураде по три пресуде годишње. То су најскупље судије на свијету! Такав луксуз БиХ себи не може дозволити и зашто би Република Српска плаћала тако скупе институције.

х) Деструктивно дјеловање предсједнице Суда БиХ

Главни тужилац и предсједница Суда БиХ ослањају се на подршку страних амбасада и међународних званичника и јавно их представљају као заштитнике њихове независности (изјава предсједнице Суда БиХ у емисији «60 минута» од 7. марта 2011. године), а истовремено домаће политичаре и државне институције представљају као непријатеље независног правосуђа. За разлику од домаћих политичара, амбасадори појединих земаља и високи представници су били стални гости ових институција. Предсједница Суда отворено користи сарајевске медије у дискредитацији домаћих институција, политичара, па чак и својих судија.

Предсједница Кресо је инструментализовала сарајевске медије за нападе на Републику Српску и њене власти, као и судије из Републике Српске, које оптужују да по задатку Милорада Додика руше Суд БиХ. Ово је криминална и увредљива улога једног предсједника суда. Такође, предсједница Кресо се константно бави политичким питањима (оснивањем Врховног суда БиХ, одјељења Суда БиХ у ентитетским окружним судовима), што јасно разоткрива њену политичку улогу у правосудном систему. Кресо је прошле године изазвала међународни инцидент на Конференцији предсједника врховних судова региона у Будви због тога што судије из Републике Српске сједе до судија из Србије и близу заставе Републике Србије. То је пренијела као скандал „Дневном авазу”, након чега је случај доспио до амбасада двију земаља. И поред оваквог дјеловања, Високи судски и тужилачки савјет је Меџиду Кресо поново изабрао за предсједницу Суда БиХ на још шест година и јасно показало да је дио система који активно дјелује против интереса Републике Српске.

Република Српска не жели да новцем својих грађана финансира „државне” правосудне институције које раде против интереса њених грађана, јер такве институције компромитују правосудни систем и правду.

(Излагање председнка РС Милорада Додика на 4. посебној седници народне скупштине Републике Српске 13. априла 2011)

Ma daj trofa zatpa temu sa romanima, i ovako se pojedinci javljaju selektivno i na preskake (sto im je po volji ili ono u cemu misle da imaju dobro argumente dok ostalo 'ladno' precute).

Daj sljedeci put otvori svoju temu pa postiraj kol'ko te volja.

vacuum
20. april 2011. u 00.49
Ma daj trofa zatpa temu sa romanima, i ovako se pojedinci javljaju selektivno i na preskake (sto im je po volji ili ono u cemu misle da imaju dobro argumente dok ostalo 'ladno' precute).

Daj sljedeci put otvori svoju temu pa postiraj kol'ko te volja.

Slusaj rode ovaj yebeni SC ne dozvoljava neke linkove da postiremo copy/paste pa tako i taj link gde sam nasao ovaj dugacki text.Link se zove „ N S P M (n o v a s r p s k a p o l i t i c k a m i s a o

Zalosno je da SC ne dozvoljava taj lin jer je definitivno nešto NAJobjektivnije sto Srbi imaju na i-net-u a gde se može izcitati sjajnih textova od srpske inteligencije i svasta još nešto sto naravno aktuelna vlast u Srbi ne želi da se zna i cuje.

”

Bosna DE FAKTO ne postoji!

BL - dodji u BL da ti to dokazu ljudi koji žive tamo, ako ne verujes.

U klasicnom smislu, BiH je kolonijalni protektorat sa visokim namesnikom kao sto je to nekada bila Indija za vreme poganih anglosaksonaca.

Istoeija je uciteljica, samo neki nikad da nauce, a i slepi su pored ociju.

Pa Srbija je protektorat i to, zamisli, volonterski. A O Bosni ne bi ni da trosim vise reci...

Stvarno SC ne dozvoljava link na sajt iz prethodnog posta. Cudno.

Tema?
- Procitah dio onoga sto Trofa napisa, a nešto se znalo od prije.
- Čini mi se da je sud BiH imao sansu da uspije, ali ju je prokockao.
- Primjedbe u napisanom su ozbiljne, BL-ov hahhahah odgovor nije.
- Motivi za pitanje i referendum? Može biti da Doki radi u licom interesu, ali da nije tako kako je u sudu BiH, ne bi prošlo pitanje niti bi bilo referenduma.
- Treba li referendum? Nisam bas siguran. Mislim da treba u smislu definisanja „ovo je i NASA država i MI se pitamo”. Kao način da se loše odluke Visokog isprave na legalan način. Kao način da narod kaže „mi smo iza ovoga sto Dodik trazi”.
- Nešto se treba uraditi sa Sudom BiH. Ako je referendum jedino rjesenje ... neka bude.
- Neki referendum vide kao generalnu probu za „ono pravo pitanje”. Koje ja opet mislim da ne treba postavljati, jer je dobit manja od rizika.

Idemo dalje.

Eee... BL gdje si ti doktoritao?!

Još jedan plicak!!

Nego, kriza i ovdje u Franciji pa Sarkozi udario po Miletovom receptu da zabranjuje burke i hidzabe. Ima nekih 3000 pokrivenih žena u Francuskoj i oko milion osoba bez krova nad glavom. Fala bogu da je lakse zabraniti hidzab nego izgraditi milion socijalnih stanova. Pa ti trazi neku analogiju sa referendumom.
=====================================================================

Ništa nemam protiv burki i hidzaba, neka se odjeva kako je kome volja. Ipak mislim da bi trebao postojati zakon po kojem bi ove dvije ljepotice bile pokrivene od glave do pete:

Ljepotica #1 Azra Basic:

http://www.dailymail.co.uk/news/article-1367271/Croatian-woman-wanted-Bosnian-war-crimes-arrested-U-S.html

Ljepotica #2 Rasema Handanovic:

http://www.reuters.com/article/2011/04/16/us-bosnian-extradition-idUSTRE73F03420110416?feedType=RSS&feedN ame=domesticNews&ca=go2

Ti si najbolji BL, ne bih da ti uzimam titulu!
Tokom rata Osama je dolazio u SA, tokom rata jedinice mudzahedina su se borile u sastavu Armije BiH. To su cinjenice, svidjalo ti se to ili ne.

Srbi, pretpostavljam mislis na dobrovoljce iz Srbije i Rusi nisu umjesani u teroristicke napade po cijelom svijetu (npr Njujork, Spanija,...). Drugi problem koji BiH ima pored ovih stranih terorista i veza iz proslosti a i sadasnjeg vremena je da se pojedini domaći Muslimani pridruzuju teroristickim akcijama direktno ili indirektno. I još dodaj da su državljanstva i pasosi BiH izdavani tim istim teroristima bez ikakvih problema pa se onda zamisli kad će BiH u EU.
Što se Kosova tiče, premasilo je BiH što se teroristicke/kriminalne veze tiče.

Spiderman, cinjenica je i da su Srbi tokom rata u BiH ubili oko 40 hiljada civila sto je deset puta vise od broja zrtava u teroristickim atentatima, pa te ne čujem da puno o tome pricas.
@nonima

Koliko me pamcenje sluzi osoba A je rekla da će BiH uci u EU 2015-e 2020-e ili već kada, osoba B odgovori na komentar osobe A, e sada da li diskusija treba da se proširi i na Srbiju i Makedoniju i Hrvatsku i Kosovo da se odgovor ne bi smatrao jednostranim i pristrasnim?