Benjamin Kalay je prije svoje pozicije kao guverner Bosne napisao jednu knjigu 1882 „Istorija srpskog naroda” u kojoj nedvosmisleno kaže da su stanovnici Bosne Srbi sve tri konfesije. Kada je dosao na poziciju guvernera Bosne onda je zbog dnevno-politickih interesa Austrougarske sasvim promjenio plocu. Austrougaska je zarko zeljela sirenje prema istoku i na putu njihovih imperijalistickih zelja nasli su se Srbi. Ova situacija nije bila ništa novo za Srbe jer su se uvijek nalazili na putu neke velike ili barem lokalne sile (Vizantija, Madjarska, Turska). Od tog vremena aneksije Bosne od strane Austrougarske datira i bajka o Bosancima, bosancici, bosanskom jeziku, bogumilima kao i doseljavanju Slovena na Balkan (ova zadnja bajka je nastala malo ranije ali na zalost još je zvanicna) kao svjesna taktika Austrougarske da srpske zemlje predstavi kao zemlje koje su i oni okupirali i na koje nemaju pravo. Kada je prvobitni shok muslimana zbog cinjenice da vise nisu zivjeli u zemlji u kojoj vlada Islam prosao brzo su shvatili i da u ovom nemuslimanskom carstvu mogu imati benificirani polozaj u odnosu na Srbe iz jednostavnog razloga sto je Austrougarska imala anti-srpski interes. Tako su se bosanski muslimani sasvim uklopili u novu ulogu gdje im Austrougari nisu čak ni tražili da konvertiraju na njihovu vjeru (katolicanstvo) kao sto su to nekad tražili Turci nego samo da se bore za njihove interese. Patnje srpskog naroda u Bosni prije i za vrijeme prvog svjetskog rata je dobro opisao Vladimir Corovic u svojoj „Crnoj knjizi” a detaljno je opisao zlodjela tzv Uchkora i Shokaca. Benjamin Kalay kao guverner Bosne je čak i svoju soptvenu knjigu „Istorija srpskog naroda” povukao iz opticaja i zabranio posto je bila pro-srpska.

Evo da ne prepricavam kalaya nego neka on sam nešto kaže o Srbima tj da citiram nešto malo iz njegove knjige:

„По том је у новој постојбини Срба била и данашња Босна, осим северозападног краја, који се још и сада зове Турска Хрватска, а у оно доба била је у рукама хрватскога племена, за тим највећи део Херцеговине, јужна Далмација, цела Црна Гора, северна Арбанија, Стара Србија, или цео новопазарски пашалук, и северни окрузи призренскога пашалука; најпосле данашња Србија, осим оних округа преко Мораве...

Све се српско земљиште одмах после насељења распало на многе више или мање независне кнежевине, или право рећи, сама сеоба је створила облике таких самосталних провинција. Грчки писци и српски хроничари разликују шест знатнијих провинција, и то: праву Србију, за тим Босну,
Травунију или Конављв, Захумље, Неретву или Поганију, и Зету или Дукљу (Диоклију), која је захватала тако звану српску Далмацију. Из познатих података, као и по томе, што су ове провинције међу собом биле час у пријатељству час у непријатељству, но свакад у најтешњем
одношају, па се с тога и њихове међе непрестано мењаху, веома је мучно тачно определити простор свакој посебној области. У осталом и ова кад што привидна независност не бејаше дуга века, позније се већи део ових кнежевина спојио у једноставну српску државу под господарством Немањића.”

Pošto projekat Bosnaci i bosanski jezik nije dobro prosao Austrougarska ga je jednostavno ukinula. Projakat Bosanac nije prosao ni kod muslimana jer se nisu htjeli odreci svoje vijekovne odrednice kao „Turci”. Danas kako vidimo oni koji su se određivali kao Turci i koji su vijekovima sluzili okupatorima od 1993 su na svom nacionallnom kongresu usvojili ime „Bosnjaci” a Bosnu smtaraju za svoju jedinu i nedjeljivu maticu. Na zalost ni ovaj projekat neće proćijer Bosanci a bogami i Hercegovci dobro znaju ko su i šta su po svojoj etnickoj pripadnosti. Oni pripadaju etnosu Radojica i Vukasina koji imaju svoje Krsno ime recimo Djurdjevdan a to je isti onaj etnos koji je zemlju Bosnu i stvorio kao posebnu geografsku jedinicu.

Radojica ;-)