Kad sam bila mlada nije bilo pitanja koje ne bih postavila i na koje nisam bila spremna da čujem odgovor.

Danas, dobro razmislim šta ću da pitam jer više ne želim da čujem svaki odgovor :)

Sanak, na šta si konkretno mislio?

Sanak, to je interesantno i tačno za određeni trenutak, mada ja verujem da se svako pitanje i odgovor u jednom trenutku sretnu.


Setila sam se situacije (ne prosto setila, jer je to nešto o cemu često razmišljam) u kojoj sam dobila odgovor ne samo na pitanje koje nisam postavila već i na pitanje koje tada nije bilo postavljeno, nije postojalo, kao si ti rekao.

Nije postojalo tamo gde je trebalo da postoji, ali je postojalo u mojoj glavi. Radilo se o nečemu sto sam procitala na jednom formu pre vise godina, napisano u okviru jedne price o ustvari sasvim necem drugom. Ta jedna recenica je (tada nisam znala zašto) u meni momentalno ne upalila lampicu, već je iz mene „vristalo” da postavim jedno pitanje. Ja sam ga čak i napisala i sekundu pre nego sto sam poslala sam ga obrisala. Obrisala sam ga zato što sam o samoj situaciji jako malo znala i bojala sam se da me intuicija pogresno vodi, i da nemam prava da svoje neosnovane a ozbiljne dileme iznosim pred onima za koje mislim da ih ne interesuju.

Ispostavilo se da sam bila u pravu sto sam opet saznala na neki deseti način. Ko je u pravu je apsolutno nebitno, bitno je da ja i danas sebe krivim sto sam u zivotu postavila million sporednih pitanja takođe u situacijama kada me niko ništa nije pitao, a ovo, koje je u tom trenutku možda moglo čak i da promeni krajnji ishod (ne znam, samo nagadjam), nisam. I za to sam ljuta na sebe. Sto vidim da sa godinama manje vise svi dobijamo onaj stav pomirenja tipa „ja tu i ovako ne mogu ništa da promenim”, unapred odustajuci čak i kada nam unutrasnji glas govori suprotno.

„Ne mislim da se svako pitanje i odgovor sretnu. ”

Da li ovako razmišljas zato što verujes da odgovor ne postoji ili zato što ljudi odustanu od traganja pre nego sto do njega dodju?

Tako sam ja jednom napisao oprostajno pismo fore radi, otisao do prodavnice po neki sok, vratim se kuci kad ona zurku tematsku napravila, „konacno slobodna”