Свадба у Банату
Оригинална верзија
Свадба у Банату… Удаје се Јула за Црногорца. Велики сто у дворишту, за столом пуно гостију. Са једне стране стола све Црногорци, има их једно двадесет са још 40 кг ордења. Све се то нагло ка столу од тежине. Са друге стране стола седе Лале, лепи и дебели. Устаје једна старина, придржава се штапом и почиње свој говор: „Ова ваша Јула има част што улази у овако славну фамилију. Наш Блажо је син палог борца, народног хероја, чији је ђед рашћерив'о Турке на буљуке код Мојковца. А његова сестричина, од Баја Стричевића његовог шуре снаја, што је прађед његове бабе проћера Међедовиће, јер је њино племе било спремно на све. А његова тета, што је оног Миљана, Драгоровог сина, што је на Дурмитору изда' стрица Милића, е да јебе оца издајничког, посјекла кано тикву, а ну, ваша Јула треба да је срећна што улази у овак'у славну фамилију, тако да речем…”
Црногорска верзија
А оно ти је била свадба у Банат, да је није било ниђе! Доша' наш Блажо да прижени њи'ову Јулу. А наш ти је Блажо висок ка' Лењин, отац му народни херој, борац још од априла 1945. Кад смо шјели за сто, са наше стране све соко до сокола, е да сабирамо, не би Турака и мртвијех Талијана пребројали, да јебе оца очињег! И Мићун, његов стричевић, што је одржа' говор, не би га ни Његош боље одржа'! Е, али Међедовиће, и њино племе што изда' стрица Милића, но да не причамо сад о томе! А јадо мој, а сви ордење ставили, па се сјаји, ка' рефлекторе да су укључили. А равно ти је код њих, јадо, да равније не може бит'! А ну, а Јулин отац одржа' кратки говор, но је река' да је Јула поштена дјевојка, е да су сви који су се дружили с њом, били задовољни!
Е, тако и треба да буде, кад улази у овако славну и поштену црногорску фамилију!
Живјели!
Лалинска верзија
Морам ти касти, јебеш га, сад кад је све прошло, да смо Јулу некако удали! Да је нашла неког нашег, није! Да је нашла неког богаташа, није! Е, јебеш га! Нашла неког Црногорца, ал' тај је, јебеш га, потхрањен! Јула може да га стави под мишку! И дошла ти његова фамилија, скоро сва, могу ти касти, ал' да их ставиш све на кантар, били би тешки к'о кум Пера и његова Јуца! И нанели гвожђа неког, кажу ордени, јебеш их, сви се савили до земље, ал' не скидају! А зет, нема га триест кила са креветом! Ал' нагојићемо ми то! Наша Јула, како кува, и ногу од стола би угојила! И морам ти касти, ил' сам ја то погрешно разумео, а не бих вол'о, да они волу да се свађају! И посвађали се са неким, јебеш га, медведима, пре триста година! И имају неку бабу, далеко било, која маше неком сабљом!
И сад они се хвалу да је она, о мај, неку главу одсекла! Ал' нисам схватио да је отишла у затвор! Чудан неки народ, да га јебеш!
Мађарска верзија
Ја сам ти мој Радмила било на свадба код Лалин ћерка Јула. Што сам се расплакало од срећа! Мој Јанош се највише расплакала! Каже нема више учиш код Јула! А много времена су заједно учиш! И били тамо неки Црна Горица гости! Много лепи јебач, ја намигнеш теби, мој Радмила! Ја само задигнеш сукњо, они само избечиш беоњача! А младожења, мој Радмила, то не издржиш у кревет ни пет минута! Ја то могу поломиш са једна рука! Јој, иштенем! А било тамо неки официр, са фино сабљица и једно велико мусташ! Већ се договорило да идемо шетамо Дунав кеј!
Јој Радмила, серетлек!
Босанска верзија
Јој, јаране, јесам био на добром дернеку. Меса ко дрва. Јест да је била крметина, ал не мореш пит гологузо. А цуга права!!! Изнио чојек вина, а неки Црногорци донијели домаће лозе.
Јаране, јест да им је лоза добра, ал што они могу да серу то мало ко море. Кад су причали, матере ми, ко да сам Ђекну гледо... Само сам се зајебо и пресјеко са пивом и ево сад ме глава растура.
Знам да не иде вино и пива, ал, јебига, зинула гуз’ца… Аааа… зар ти нисам рек'о… ама она курава Јула се удала за наког Црногорца, а он… ко да га је поплава избацила, матере ми!
Београдска „МунЗе” верзија
(»МунЗе« = Земун)
Е, јеб'о те, што је била журка код Мајине цимерке Јуле! Нисам се боље провела одавно, јеб'о те! Она се удала, јеб'о те, за неког Монтенигера, сине, а он висок метар и жилет, Лењин је за њега Хаким Олајџувон! Па дошли сви са неким гвожђем на сакоима, кева да ми ђуска пред драгстором! Па кад су сели за сто, јеб'о те, то се затресло к'о земљотрес, ћале да ми једе песак! А онда матори Монтенигер поче да кења, фол они карали Турке, јеб'о те! Па сине, њих мрзи да подигну руку, а 'оће овамо да сјебу Турке! Па су карали Немце и Италијане, можда сине, али у трци на сто метара у бегању!
Е да видиш, на крају, јеб'о те, кад их је Јулин матори зајеб'о! Ма знаш да је Јула радодајка, она се сажали на сваког фрајера, јеб'о те, да му свега док си рек'о бритва! А што да не? Једном се живи, мада ови кењају да је небески живот вечан! А јел' се јавио неко отуд разгледницом? Није! Је л' посл'о неки пакет? Није! Ми да се наживимо овде, сине, а они нека се чувају за горе!
Боле ме риба!
Пироћанско-нишко-врањанска верзија
Беше свадба у Банат. Тамо сам ишао код свастике на спавање, такој да ништа несам платео. Пиће понесох што га добих од доктор Несторовић, такој да ни туј несам дао ђенги. Ама, кићење!!!
АМА, КИЋЕЊЕ, ЉУДИИИИИИ!!!!
Да гу ли јебем, нека женска ти закачи оволицну гранчицу и мораш да ги даваш пари!!! Маме им га натиткам, несам успео да ги избегнем! Дадох десет динари, јебем ли гу, немадох две по пет, иначе би' спасив петицу!! ЈООООЈЈЈЈЈ! Седох за сто, музика на увце, еве што ћу да ги дам динар! Ама, овај са хармонику ме гледа к'о сирома' сланину! Шта сам му скривео? Ништа! Него, 'оће пари, бато! Ко да ги берем са комшија Тошину кајсију! А храна, убаваааааааа! И то, месо, бре! Све џаба! Изео сам десет парче, стомак сам напунео до грлће! И јагњетина, бре, то ни Дража није имао такој!
Ал' ме заклаше начисто са њихови обичаји! Много бре ови северњаци растрошни! Кад наиђе младина кецеља, па младина погача, ЛЕЛЕЕЕЕЕЕЕ! Само гу даваш пари! Оде ми сто динари, неће се опоравим пет године! А, младожења, да гу ли јебем, гу не познавам! Мршавоооооо, бре! Кој ли га 'рани, не знавам! А, млада, лепа, има шта да загрлиш! И кува, бре! Кад се враћав в Пирот, умал' ме шлог не завати! Поскупеше железницу, у јеба' ти ја будале! Ко са метро да се враћав в Пирот!
Ће размислим следећи пут да идем!
..tako je poet.
Sve na P!!!
Sto sve može nash jezik - Sve na „P”
Prošlog petka primim poziv prijatelja, priprema party, Povedi
partnericu poručuje. Prihvaćam poziv, prirodno. Petak, pet popodne,
party. Predjelo, panceta, pršut, paški, pašticada, pa pečeno. Prepuno
poslastica, primamljivo, priznajem pravi pir. Prije papanja popijem
par pelinkovaca. Poštovana partnerica pije pepsi. Poslije pršuta
puknem po pivu. Preferiram „Pan” pet puta. Poslije pečenog pijem
plavac. Primjećujem promjene ponašanja prouzrokovane pićem.
Pretjeruješ, previše piješ! Prigovara partnerica. Poslije ponoći
polazak. Pođite pješke, prošetajte, predlažu prijatelji. Ponosno,
poput pauna, prilazim peglici. Pokret! podviknem. Putem problemi, peh,
prometna policija. Policajac pozdravi pa pristojno pita prometnu.
Primjećuje pripitost. Predlaže puhanje. Pušem, pušem, pa popušim!
Podosta promila preko propisanog. Prekršaj plaćam papreno. Parkiram
peglicu pokraj puta pa polako pješke. Posrćem pijano, par puta
povratim. Ponižen, posramljen, praznog portafoja, primam premilu
partnericu pod pazuh. Pred posteljom promucam, ponovno postimo !?
Pretpostavljam privremeno.
