Pre tačno godinu dana, tacnije oko Bozica prošle godine videla sam njega-grofa Drakulu! :-)
Salim se, delovao je tako, licio na njega-Vlada, glavom i bradom , samo sto puta lepse.

Visok, crn,ali ne tamnoput ,Boze sacuvaj! Čak šta vise bled kao ja sa tamnim ocima gledao me je na voznoj stanici tog sneznog popodneva...Da'l je vredno napomenuti, il' je to meni samo bitno, da ovde vrlo retko pada sneg, no tog dana jeste...

Bilo mi je neprijatno jer me je retko nečiji pogled stideo i terao da se krijem kao to polu-vece...

Šta se u stvari desilo-na toj prolaznoj stanici ne bih normalno ni izasla, ali zbog „vandrednih” uslova u ovoj zemlji, ostali putnici i ja cekali smo konekciju koja je trebala doći i odvesti nas do glavne stanice u srcu ovog grada...
Vreme dolaska tog voza nije bilo poznato, a i da jeste menjalo se svako malo...(ta nismo u Japanu/Svajcarskoj-šta već bese...)

On-Drakula-prisao mi je kada sam već odsetala pokusavajuci da se sakrijem od tih pogleda i pitao me koliko dugo cekam i do gde idem. Odgovorila sa vrlo kratko, a cinilo se da je trajalo vecnost jer sam se „izgubila” u njegovim ocima...Slučajno, da, slučajno se i pravdam...

Nedugo za tim dosao je voz. Usli smo, videla sam gde je seo te sam pobegla u drugi vagon. Odjednom se stvorio tu-preko puta mene ali gledajuci u suprotnom pravucu kretanja voza. Citao je knjigu sve vreme i tokom voznje okretao se i tražio moje oci. A one, nekako, bez moje volje, lako su me izdale...

Izasla sam iz voza omadjijana jer sam se osecala kao Ana Karenjina videvsi Vronskog u zimskoj magli i onda, pobegla u grad...

Da'l je potrebno da kažem da sam mislila o ovome/njemu barem par meseci, pola godine, prepoznajuci tačno njegov lik u fantazijama sto je obično nemoguće, barem meni.

A onda odjednom, sinoć,godinu dana kasnije, u sred centra grada dok sam tražila crkvu u kojoj će se odrzati koncert klasicne muzike, direktno ispred mene, tu, na ulici pojavio se on-grof Drakula! Glavom i bradom...To lice se ne zaboravlja.

Pitao me je na savrsenom srpskom jeziku da li tražim tu i tu adresu. Čak ni iznenadjena,rekla sam da da , na šta je odgovorio da je to lepo jer to sada možemo zajedno! Kao da se radi o najnormalnijoj stvari na svetu... Valjda to i jeste normalno za vampire, ali ja sam ga morala upitati kako je znao da pricam srpski...

Takođe sam mu najnormalnije rekla da sam ga videla u vozu godinu dana ranije, na šta nije ništa odgovorio...Pošto smo hodali nikad nisam bila srećnija sto sam mogla skrivati pogled praveci se da gledam kuda hodam...

Pitao me je da li sam muzicar. Rekla sam da ne, na šta je onda sam sebi brzo odgovorio „Ali volite muziku”...Upitala sam da li je on, muzicar (Drakula) to jest? :-) Rekao je da da-pijanist, na šta sam rekla da sam mogla predpodstaviti. Upitao je: muzicar ili pijanist? Muzicar-naravno. Vlad nije bila opcija...
Ostatka se puno ni ne secam valjda jer se radilo ovozemaljskim, nepotrebnim informacijama.

Potom sam nazvala muza da mi pomogne naći adresu i to je uspelo. Drakula i ja smo najzad prepoznali crkvu zahvaljujuci direkcijama preko mobilnog.
Cekao je prijatelje i kad smo usli seo pozadi pri ulazu-ja skroz napred ,lazuci da cekam prijateljicu. U stvari nije bila totalna laz! Zapravo, cekala sam prijateljicu koja je kasnila i za koju nisam bila sigurna hoće li uopste doći.
Tako sam,u stvari tu vece, sasvim slučajno uopste bila tu...

Posle prvog intervala, nestao je. Kao svaki vampir...