...a priča ide ovako.
2005 godine, u jesen sam upoznao nju-osobu za koju je vreme kasnije pokazalo da je ta, prava, sa kojom život danas delim. Sve lepe i ružne stvari, koje život nosi.
Bližio se naš zajednički prvi dan zaljubljenih. Da se razumemo-lično nisam pridavao značaj ovom prazniku, jer sam se ogradjivao svega što nije deo naše kulture, a uveženo je sa zapada.Ipak, taj Sv.Valentin se ispostavio kao praznik koji ne traži da poštujemo njega samog, već osobu do koje nam je stalo. A kako ne učiniti to, ako ti je zaista stalo do te osobe. No, ti dani su bili materijalno teški za mene. Prosto, nisam mogao priuštiti sebi neke normalne i male stvari, a želeo sam, makar za nju. Očajan, par dana pred ovaj , nazovimo ga, praznik sam napisao par redova baš ovde. Ponudio sam neku retku novčanicu iz više nepostojeće Republike Srpske krajine za 20 €. Objasnio sam: znam da toliko ne vredi, ali mi je potrebno da ispoštujem meni dragu osobu. Nisam bio siguran u uspeh i odjek, ali do njega je ipak došlo. Javila mi se osoba pod nadimkom KUM. Ispostavilo se da je to zapravo Vladimir Jakovljević, rođeni Ćićevčanin (Ćićevac kod Kruševca) sa prebivalištem negde u Austriji.Prosto mi bio poslao 20€, čisto da mi učini, da mi pomogne u mojoj nameri, čak nesiguran hoću li zaista za to potrošiti novac. Novčanicu mi reko da mu ne šaljem, već da je čuvam za sebe, i da, svaki put kada je vidim, setim se njegove pomoći. Nekako je to bilo dovoljno da odemo čak do Mataruške banje, da stavimo katanac na onaj most i provedemo jedno lepo popodne. Nikada više nisam ništa čuo o njemu - Vladimiru Jakovljeviću, bez sumnje velikom čoveku.
Danas su drugačiji dani, barem za mene. Zahvaljujući neočekivanim okolnostima koje su se odigrale otprilike na pola vremenskog puta između tog Sv.Valentina 2005 i ovog prekosutra, danas imam mnogo više novca, i mogu sebi priuštiti makar te male stvari. Često se setim Vladimira, ali i njegove hrabrosti, dobrote i pomoći koja mi je značila. Imajući baš to u vidu, danas želim da se ja odužim sudbini. Vladi da vratim lovu, ne znam kako i kojim putem. Ne znam ni kako doći do njega. A nisam siguran ni da bi mu tih 20€ značilo toliko, koliko bi značilo nekom drugom ko želi, kao ja tada, da ispoštuje sebi dragu osobu, a nema čime. Stoga ovim putem sada ja nudim 30€ nekome kome bi toliko značilo za neki poklon, večeru ili pak nešto treće, a sve povodom dana zaljubljenih. Novac nudim nekome ko je u Srbiji. Dobiće ga post-expresom (preuzimanje u pošti). Ne tražim garanciju da će zaista potrošiti novac za ono što tražim, neka tu Bog bude svedok. Naravno, novac će dobiti onaj ko se prvi javi na mail:

[email protected]

Toliko od mene. Ko je dobio lovu, objaviću sutra ovde ispod. A ako neko od Vas slučajno poznaje Vladu Jakovljevića Ćićevčanina, neka ga pozdravi od čoveka koji ceni njegovu pomoć, i koji ga pamti i te kako posle svih tih godina :)