Da neko blentavo stvorenjekoje pati preje...eš brze u krevet...

Audi kad već pitas

Vetar duva
sljive otpadaju
trule sljive muve spopadaju.
Krmci jedu da ne propadaju
tvoje mi se oci dopadaju.
Tvoje oci ko farovi fice
ti si moje omiljeno biće.
Sunce je raspizdilo svoje zrake
vrapci se deru ko konji
mene pici depresija
u dusi mi opsesija
yebo mater ako te ne volim.

„...и ти ћеш, бедна жено као вазда
радо слушати ове речи лажне.
И захвалићеш богу што те сазда.
И очи ће ти сузом бити влажне.

И док седимо врх заспалих њива,
дока се спушта нема полутама,
ти нећеш знати шта у мени бива,
да ја у теби волим себе сама.

И твоју њубав наспрам мене кад ме
обузме целог силом коју има,
и сваки живац ратсресе и надме
и осећаји навале ко плима.

За тај тренутак радости и миља
кад затрепери цела моја снага,
нека те срце моје благосиља;
ал не волим те, не волим те драга!”

М. Ракић

Ето чему служи љубавна поезија, поетМБ. Ја мислио ти знала за ово све?

ок, разумео сам. Мало сам те чачн`о, а ти ома` скочила! :о)

Видиш, добро ти је питање. Јако добро. И ја имам одговор на то питање. Нисам сигуран да би ти се допао. У ствари ти и знаш одговор, само ти је потребна помоћ у разумевању. Помоћ да свариш тако тешку стварност која је обичном смртнику несварљива. Зато си и питала.

Ја сам спреман да ти помогнем да је свариш...јер ја сам је сварио и знам како се ради. Немој да мислиш да је мени било лако. Требало ми је 109 година за све то. Све сам радио потпуно сам. Али успео сам! И сад ЗНАМ. Исплатило се. Јер се више не бринем. Постигао сам духовни мир!

Зато и ценим твоје питање, јер си на трагу нечем великом. Имаш храбрости, и то код мене има кредит. Кад будеш сигурна да си спремна да се суочиш са одговором, јавни па да видим шта могу да учиним.