-A bre Teka,ziv sam se isprepadao :)
-Bolje da je u scenariju namestena neka super dzika da udje u lift u bikiniju :) to bi bilo romanticno bas :)

ne znam, moj jedan dobar drug je klosofobiju imao tako da ga ovo ne bi prepalo vise se plasio lifra kao lifta, ja neko vreme stanovao na 7 spratu sa jednom bivšom, svaki put je peske iso do sedmog ;)))

adrenalin i tako to, nisam tip da moram da skacem padobranom da bi me zadovoljilo nešto, sjaj u okicama žene mi daje vece zadovoljstvo i adrenalin od ovog sto ti postavi...

kao klinci 11-12 g smo isli na groblje u ponocm zbog adrenalina, meni toga nije nikad strah bilo...

darkest_requiem
(hard candy)

Nemas šta da vidis, a niti da zalis. Infantilno. A što se tiče ekstremnih emocija koje su ti draže, sve sto je predozirano, može da ubije. pronadji zlatnu sredinu.

nisu normalni..
ja da sam se nasla u „situaciji”
prvo bih se rasplakala, a onda
bilo bi batina

moja prva reakcija je strah i blokada, tj. skoro bez reakcije..nakon toga placem, a nakon, nakon toga kaznjavam : ))))(ovo vazi za sve situacije osim one kad su djeca u pitanju..tada nisam normalna...vristim neartikulisano i totalno sam neupotrebljiva)

O adrenalinu: jednom prilikom sam nešto „istraživao” i došao u priliku da sa jednim izuzetnim vojnim lekarom pričam na tu temu...i jako se iznenadio. Npr. ogromna većina tzv. adrenalinskih zavisnika, ljudi koji se bave opasnim profesijama, sportovima, pripadnici raznih specijalnih jedinica, vatrogasci i sl. su u stvari ljudi koji u „normalnom” stanju imaju dosta niži nivo adrenalina u krvi od običnog čoveka. Kad su pod stresom, ili u nekoj ekstremnoj situaciji, njihov nivo adrenalina za nešto malo tek pređe razinu koju ima normalan čovek u „neuzbuđenom stanju” tako da oni tada reaguju mnogo sabranije i racionalnije od onih kojima hormoni „udare u mozak”. Van tih situacija, oni su prilično flegmatični i cool.

Dark... to je dosta čest slučaj kod takve „fele” ljudi, da naknadno odreaguju emotivno na situaciju u kojoj su reagovali hladnokrvno. Verovatno je tu na snazi neki ugrađeni „mehanizam” koji se pobrine da se emocije „otpuštaju” onda kada je opasnost prošla i kad to ne može imati dramatične posledice, kakve bi imali da su u frci reagovali sa viškom naboja. Taj mehanizam onda verujem i potroši neku količinu energije više, pa se čovek oseća iscrpljeno i bezvoljno. Važno je da je priseban kad je frka, a neka se prepada kasnije kad je to manje važno :)

cuj mobija sto otkriva mehanizam

pa, adrenalin je taj mehanizam koji
se aktivira u odsudnim momentima i pomaze ti da se otkotrljas do baze..poslije te snadje isto sto te snadje kad se napijes ili pretjeras u bilo kojem obliku dopinga...

veci stres=vise adrenalina=duzi oporavak...

MB tačno je da adrenalin, kortizon i još po neki koktel u krvi izoštravaju percepciju, brzinu reagovanja i uopšte dovode organizam u „borbeno stanje”, ali kao i sve drugo - ako se prevrši mera rezultat je kontraproduktivan. Umesto brzine reagovanja ume da parališe, umesto jasnoće misli izazove konfuziju...adrenalin jeste koristan, inače ga organizam ne bi ni proizvodio, ali rekoh - do jedne mere. Preko te mere je - panika, a ne strah.

MB nisam ni rekao da se to svesno kontroliše. Upravo sam gore i naveo da kod jednog procenta taj nivo prosto biološki ne dostiže tu „opasnu” razinu kod koje postaje kontraproduktivan. Mada se donekle i to može postići, tj. svesno kontrolisati jer se redovnim treningom i psiha dovodi u takvo stanje da tim ljudima stresne situacije više ne izazivaju takav šok da bi organizam to prepoznavao kao ekstremnu opasnost. A to za hirurge stoji, kao i za još neke profesije, jer je čovek skloniji greškama kada je previše emotivno umešan u situaciju.

To što ti ne veruješ uopšte ne znači da to ne postoji. Vatrogasac npr. koji ima dovoljno iskustva - treninga svakako smirenije reaguje kada se nađe okružen vatrom jer njegova psiha to više ne prepoznaje kao nešto dramatično, na način na koji je to činila pre. Trening ima za cilj da omogući dovoljan broj „ponovljenih iskustava” koje vremenom prerastaju u rutinu i takva osoba se više ne pali na takve situacije kao ranije, pa samim tim njegova psiha i ne preduzima sve one „odbrambene radnje” koje bi preduzimala pre. Trening ipak daje rezultate, ma kako neko u njega ne verovao :)

Eto, mnogi su se i tom šetanju pod granatama svikli. Neki pre, neki kasnije, a jedan „Kanarinac” nikada :) Jesi u pravu kad kažeš da ima do urođenosti, ali ima i do uvežbanosti - navike. Verovatno je istina, kao i obično, negde u sredini :)

MB to je srećom priroda efikasno rešila, pa oni koji i izaberu takve profesije i jesu oni kojima je to biološki urođeno, u najvećem broju slučajeva. Ljudi prirodno biraju okruženje u kojem se dobro snalaze. Zaluta poneko na ovu, ili onu stranu, ali krv nije voda:)

Paaaaa...jednim delom jesi ;)

ziv li si mobi, dugo te nije bilo drago mi da si svratio :)

pa znaš šta mobim, on je istražio a ti treba dobro da znaš, ti adrenalin junkijevci traže uvek novi veci kik, zast, pa osigledno se navikne covek na jednu dozu... a specijalci treniraju, sto bi se reklo da istreniraju i to..

isto ko sto je jedan doktor reko za tu cuvenu ljubav...kaže to je jedan koktel hormona koji se luci na početku on ima veliku dozu tako da smo onakvi akavi smo kad se zaljubimo i volimo na početku...al kažu posle 4 maxi 5 godone se to skroz smanji...naoravili su primer sa kafom, ko popije prvi put u zivotu kafu zna se reakcija, kaže posle 4-5 bi trebao covek da popije 100 da bi diso na tu dozu hormona...
tako i adrenalin sto ga cesce izazoves i trniras situacije sve se vise smanjuje, imaš ga donekle pod kontrolom ;)))

adrenalin nam je od pretaka, ono da mogu da beze od zivotinja i opasnosti kad ih napadnu ;))).
-
?

mislis, to nama više ne treba?

a šta ćeš ako te tetka pojuri a ti mrtav-hladan?
hosh da nastradas?

jel i ovo spada pod adrenalin? ;)))

http://www.youtube.com/watch?v=vAYpOsWQTn8

to je tebi pornografija? kolko godina ima tlinajest ili pedeset i kusur? ;))

Adrenalin...mislim da sam adrenaline junkie...

elem...

mnogo puta godisnje skocim iz ispravnog aviona sa razlicitih visina (4000m, od zemlje najcesce...) - padobranstvo

sa zgrade, mosta, stene...isto tako...-base jumping

i adrenalin i strah me cine jačim ...

i volim taj osecaj koji me radi posle skoka sa mosta visine 100m...ili stene gde imam slobodnog pada pre otvaranja padobrana 8 sekundi...

obozavam tu mesavinu straha, i zelje i uzbudjenja...
mada iskreno, kada se zaljubim proradi me isto tako neki adrenalin :)))

Sky