,,look.
A, ne bi se moglo lako reći ni da smo odustali od visokog vrednovanja bavljenjem prošlošću...?

Na primer, često čujemo „treba učiti iz iskustva”, da je „istorija – učiteljica života”, ili da su „Srbi narod koji brzo zaboravlja”. Mađutim, mnogi od nas često se bave prošlošću ili budućnošću i onda kada to nema svrhe i kada poprima oblik prisilnih, a jalovih misli. Kada preteramo sa ispraznim bavljenjem onim što je bilo, ili sa konstrukcijama budućnosti, mi onda zaista nešto propuštamo. A to je moć koju ima sadašnji trenutak.
Duhovni učitelji su u pravu - mi zaista živimo samo u sadašnjem trenutku, jer prošlost je samo sećanje, a budućnost je misao. Sve što nam se dogodilo ili će nam se dogoditi, događa se sada i ovde.

Može li nam beg u prošlo ili buduće vreme pomoći da lakše „svarimo” realne okolnosti koje nam ne idu na ruku...?

..hm..ne moze..možda može,možda ne moze,da se dobije na lottu;)

Mi to ne bismo radili da nismo ranije, u nekom vidu, imali od toga koristi. Nema potrebe da negiramo da neke probleme u sadašnjosti rešavamo izvlačenjem pouka iz prošlih iskustava, kao ni činjenicu da je sve što smo kao ljudi stvorili najpre bilo nečija vizija...?

Te ljudske sposobnosti su realne i mogu se koristiti za dobre ciljeve. Problem nastaje kada te naše realne i korisne sposobnosti ne koristimo na pravi način, u pravom trenutku, na pravom mestu i za pravi razlog.
Na primer, to što neki ljudi previše pričaju (patološka pričljivost), nipošto ne znači da je govor, kao ljudska sposobnost, nekorisna ili loša sposobnost. Ili, to što ima mnogo saobraćajnih nesreća u kojima svakog dana gine mnogo ljudi ne znači da je ljudska sposobnost da upravlja vozilima loša ili da saobraćaj treba ukinuti.

Dakle, činjenica da se naše sposobnosti da koristimo sećanja i vizije mogu izvitoperiti i koristiti na neprimeran način, nikako ne znači da nam one nisu potrebne i da su nužno štetne.

-Koja je osnovna razlika između ljudi koji su okrenuti isključivo ka prošlosti i onih koji žive maštajući od budućnosti...?
Ko je tu u prednosti...?

- Za ljubomornu osobu „kopanje po prošlosti” pojavljuje se kao kopanje po ljubavnoj prošlosti partnera, koje nema kraja. Zatim, u radu sa parovima često sam čuo da žene prigovaraju muževima da „stalno imaju neke ideje kako da zarade novac, ali im one uvek propadnu”, tj. da oni „žive u oblacima”.
Ili, kod osoba koje su sklone osećaju krivice često vidimo potrebu da neprestano preispituju svoje postupke u prošlosti i bore se sami sa sobom.
Imao sam druga koji je uživao da legne, zapali cigaru i sanjari o tome kako ostvaruje neki svoj san. Svi mi, manje ili više, imamo svesne ili nesvesne odnose sa našom prošlošću, ili pak brinemo za budućnost ili zamišljamo neke stvari koje bismo voleli da imamo. Drugim rečima, svi se, manje ili više, koristimo ovim mehanizmima odbrane i na taj način trošimo mnogo energije, zbog čega propuštamo da uživamo u lepoti sadašnjeg trenutka.

-Da li su neke starosne ili socijalne grupe sklonije ovim „vremenskim putovanjima”? Šta može da ih podstakne...?

- Deca mnogo mašataju!