Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume sreću.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me želiš
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kažeš
da sve prošlo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
još uvek osecas
miris poljskog cveca,
još uvek si tamo
još uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim rečima
al nije to sve,
ne, nije još kraj,
još uvek cekam te...

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=352hJBW3nUg#!