Tebe tražim srećo moja,
Skoro svake tamne moći,
Ali puta ja ne vidim,
Da bi mogla meni doći.
Samo zvuke iz tog mraka.
Koje cuju moje usi,
Ove gluve tuzne noći
Sto ih salje srce tvoje.
Možda su to samo snovi,
Jer to misli srce moje.
Da si ipak negdje blizu,
Osecaju meni kažu.
I da imaš zelju pravu,
Spasit dusu sad ranjenu.
Da ne pati vise sama.
U tudjini svih tih dana.
Kad procitas ovu pjesmu,
Ti razmisli srećo moja.
Da li možeš mome srcu.
Umanjiti malo bola.
Ne znam dal si ikad sama,
Patila u dusi svojoj.
Jere patnja u ljubavi,
Pravi boli dusi mojoj.
Ti se seti srećo moja.
Kad je patnja drug ti bila.
I kroz sto si prolazila,
Da se nadje ljubav nova.
Zato sada budi hrabra,
Dadni nadu srcu svome,
Ti se javi odmah meni.
I umanji srcu boli.
Ja iskrenu ljubav mogu,
Prepoznati vrlo brzo.
Samo moras imat srce,
Da otvoris dusu svoju.
Samo žena koja prođe,
Patnju tesku srca svoga.
Pa će shvatit jednog dana,
Nova ljubav nac se mora.