...treba se baciti na kucni rad...sad. porcelan nema osnovnih poznavanja svesti u kojoj se kovitlaju neresenja dugacka stotinak godina. U razmaku od jedne velicine gledajuceg organa stoje dve velicine stvarnih videcih otvora gde se možda i može spustiti zavesa. Na razmaku-ne može
Most...stoji tako...ruzan...čak i repulsivnog izgleda za svakog slepog prolaznika, pa se jadnicak nakon što se obraduje da će preci reku, nastani na sredini...i ne mrdne dalje.
Zato su i turci zidali junake po sred mostova..ni tamo..ni vamo...pa ti vidi kako se umire ..junacki
A ljulja se onaj beton...velika reka...mocna po vodi.A puca onaj kamen od vrucine, od kise, od cipela, od podkovice.A vrane opet, slecu li slecu...dal za sreću ili pak nesrecu

Da objasnim ja sad ovim tiganjima kako se gazi kaldrma-bosonogo.kako se zauzda pogled na pravac i ni levo ni desno..jer bi se nespretan udavio.Sigurna sam da bi se udavio. Mogu i da se kladim da bi se udavio.Tako sina voda može biti samo duboka.

Kad napunim serpu vodom...ja mogu da vidim u nju...tu...isto tako duboka voda, čini mi se. A mirna...i to mi se čini.Ljuljne se kad je ja ljuljnem..miruje kad obustavim. I cuje i vidi...al gde da rece
gde da kaže da su u carice trajanice magarece usi...