Небеска литургија... Светост, стање које сам везивала једино за оно што сам осећала према теби... Мистично искуство, јединство са Универзумом, узрок и последица неодвојиво помешани у зачарaном кругу... Метаноја, искуство које мења из корена и потреса саму срж нечијег бића... Кад свака боја, мирис, додир и мисао воде ка једној тачки, кад знаш да је неки сусрет већ предодређен вековима уназад и да је све онако како је морало бити... Све то си био ти мени... Не знам да ли и ти осећаш исто или ти само треба ветар у леђа и капљица сећања да лакше кренеш у нови дан... У сваком случају, радује ме то што си се јавио и што мислиш на мене... И што ти срце још увек јаче лупа кад те нешто подсети на мене... Желим ти повољан ветар и још много лепих и сунчаних дана... Sincerely yours...