„...nešto je bilo izgubljeno i podignuto.
Ko zna, nije li to lopta
u čestaru djetinjstva?

Bile su kvake i zvonca,
na kojima je pravovremeno
dodir prianjao uz dodir.
Koferi u garderobi jedni kraj drugih.
Možda je jedne noći postojao ujednačen san,
izbrisan odmah posle buđenja.

Uostalom svaki početak
samo je dalji nastavak,
dok je knjiga zbivanja
uvek na pola otvorena...”

„Lažno hrabra
pod lupom noći,
oponašam ravnodušnost
hladnih osmijeha,
a negdje iz mene
izvire strah
da ću ostati ogoljena
ispred ogledala
sopstvene slabosti...”

Umes cekati?

Enigma... :)

jednom će se sresti,
onako u prolazu, na nekom putu, uzurbano,
okruzeni stotinama uzurbanih.
I oci će se sresti u prolazu
i znat ćeš da sam te poznala
i prošla.
neću zastati niti se okrenuti
ostat će samo pogled u prolazu za sjecanje
da te budi i uspavljuje sve dok te ima
u bilo kojoj dimenziji.

jednom će nam se mirisi pomijesati
u prolazu.
Znam da hoće, tako je zapisano
i proćićemo jedno pored drugog
pretvarajuci se da zurimo
i da se nismo sreli.

A ostat će ti moj miris
da ga nosis u dusi
sve dok te ima, na svakom putu, na svakom aerodromu
u svakoj koja prođe i okrzne te ocima
i mirisom.

jednom ćeš sresti oci, krajickom oka
ćeš procitati „zašto”
i nikada nećeš stici odgovoriti
i ostat će „zato” da ga premeces u mislima
sve dok te ima.

A ja? Ja ionako samo prolazim kroz zivote
dotaknem ih u prolazu jer me još niko nije zaustavio na vrijeme.
sve dok te nestane.

„Ne, nije sve iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju vjeruju samo umorni i stari.
U svakoj sjenci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zjenice boji i ćutanje osmijehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negdje u sebi...”

Evropa slipi.
Uh... life,samo par redova,a tako razbucaju celo telo.Bar se meni veceras uklapaju u raspoloženje...:(
Sve vreme ovog sveta
je moglo biti naše
Sad sedim i gledam kako dan
Svojom lepotom se budi
Ne nisam tuzan,samo ruzan;)
Ponekad takvo je lice
Dok sedim i cekam da kažeš mi
Odlazim...Lutalice.
...
Hajde spavaj sad
Možda i nađemte u snu.

« Zadrhtaću bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome životu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajući se,
prepoznaću tvoje oči,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znaću da su pripadale
zaboravljenom sumraku
pređašnjeg života.»

„ Da li će me nekad tvoje ruke prepoznati
Kada u nama bude
Već mnogo jeseni i zima
Kad mi sjaj u oku izblijedi od kiša
I kad me možda više neće biti

Da li ćeš ponekad zaplakati noću
Kad te sjeti davna zaboravljena pjesma
Na sve ulice i restorane
Sva ona mjesta koja ćeš pamtiti
Po našoj nježnosti
I ljubavi u kristalnim prozorima
Plavim maglama

Da li ćeš ponekad zaplakati
U prvi sumrak novog proljeća
U toj jedinoj preostaloj zraci
Razbijenog sunca
Kad osjetiš još jednom dodir moga dlana
Kada me više možda neće biti

A sve će biti kao prije
I ona rijeka plava
I prozori tvoje sobe okrenuti daljinama
U koje smo htjeli

Da li ćeš me ipak zaboraviti
U predahu dvije ljubavi
A znaš da nam usne od istog poljupca boluju
I da nas ista tuga progoni stoljećima ”

Ž.K

Verovanje...
VERUJEM TI JER SMO ISTI
tebe tražim
carobna su osecanja
pa da!
kocnice
abcd avioni
ruza lutanja
alo,alo
eliot je sreda
pametni i lepi
reforma u vasoj glavi
vi ste ljudi
razgovor;)

MoNderator/ka je ozbiljno shvatio/la nedeljnu temu!Za svaku pohvalu!+

Uh,kako bese naslov temr..?

;)

« Volim da porazgovaram, od razgovora sve postane svjetlije i svježije, kao da se prozori na kući otvore... »

„Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, hiljade maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja...”

„Ne budi me.
U snovima je nedostižno malo tuge.
Smejući se, mi igramo jednako komičnun rolu,
a oni, koji se provuku,
u praskozorje ispod duge,
možda će u drugu jesen,
s anđelima ići u školu.
I, lađe kad potonu, još dugo sanjaju luku...”

:о)

„Vino i gitare
nek' opet ispune mi noć
to vino staro i gitare
večeras će prijatelji doć'
Vrijeme neka stane
kad ovdje okupe se svi
životu s' neke druge strane
večeras stajat' ćemo mi
I mladost neka ide
život mora nekud poć'
pa i rane što se vide
sve će proć'
Vino i gitare
želim noćas ja u domu svom
kad stari prijatelji dođu
nek' ne nađu bol u srcu mom”
:o)

„Proleće je došlo
kroz snežne smetove
mog kraja, planinskog,
nošeno košavom
sa dna nekog bivšeg mora.
To more koje odavno ne postoji
rešilo je da potopi
jedino preostalo ostrvo
na kome umem da sanjam.
Po hodnicima sećanja
presreću me nedosanjani snovi.
Po lavirintima mašte
grle me tvoji pogledi.
Napisaću ti pesmu
kada se probudim.”

Лијепо речено Но.1,
:о)

„Sjaj u travi...
sada,kada ništa na svetu ne može vratiti dane prohujalog leta
nas sjaj u travi i bljestavost sveta,ne treba tugovati,
već traziti snage u onom sto je ostalo i s tim živeti...”

Može biti.
I tuga može biti tužnija
kad se emocije zgužvaju u bore,
kad oblaci postanu deo naše duše,
a srce pluta ko zaboravljena bova na pučini..

„Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojenog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele...”

Proleće je,
Dal' je i kod vas ?
I sva je trava
puna mrava.
Pčela je na cvetu,
leptir u letu,
a pauci mrežu pletu.
Bumbari bruje,
a muhe zuje.
Mirišu ljubičice,
šarene se mandjusice.
Propupala je trešnja,
zacrvenela je višnja.
To je proljeće.
Valjda...???

Sunce sija k'o tepsija,mene pichi opsesija..a Vas..?

Dark;)
Ponekad mi toliko lutas mislima pa se pitam kako te noge ne zabole...?
;)

..Ej..?
Neka idu nasi dani.
Dani,
nasmejani nekad bili za tebe,
za mene,
a sad sve same skice,
neke druge ulice i srce skitnice zgazeno nehotice...
Znam da znaš!!!
Jer u svim snovima ti vratim sve te prazne reci praznim danima,
jer kraj tebe nisam vise.No.1:)))
Prica odavno nije fer lepotica i zver,
suvise razno sve je ovo prazno,
prazno,
zarazno i neprolazno...
Svakog dana,
sata,
minute vracam se nasoj prici ZAR MISLIS DA SE STVARNO NE PONOSIM TIME????
Plasim se da priznam da još postojis,
rane bole...i da mi falis...fali mi dodir, osmeh, reč...fali mi tvoje lice i naše glupe sitnice...;)

Sa mnom garant nije, ja ne volim zimu:))daklem, ne mogu ti pomoći!

Vezem po bijelom platnu samoće
Sudbinu lijepu ko u priči,
Ali izvezoh bolom samo sliku
Koja jedino na suzu liči.
Vezeš li ovako samotan i ti
Je li ti konac preden od tuge
Znaš li tugu udjenut u iglu
I vesti po platnu noći duge?
S.K.

Nemiri,
Nemiri u dusi,
u dusi i telu,
Oko mene nemirni dusi
cekaju svoj plen,
ali ne dam ja duh svoj,
ta, on je zaljubljen.

Znam da neko je tamo,
neko me ceka vani,
nisam sigurna jedno samo;
ceka li u svetlu il' u tami.

Moja nada još se drži,
i, gle, već vidim svetlo!
I ne dam da zlo me sprži.
Idem i lebdi mi telo.

Oh, sunce moje sjajno,
srećo moja mila!
Hajmo tamo gde je bajno,
raširimo svoja krila!

Svet.
Svet tvoj,moj,nas..?
Nije svet vise onako saren kako si mi ga pokusao docarati,
ali priznajem bio je na kratko,
to kratko vreme dok sam kraj tebe pokusavala ojacati svoje ruke na tvojima,
svoje snove u tvojima!
Negde sam izgubila formulu osmeha,
onog MOG prodornog osmeha sto je kraj tebe bio zapanjujuc,
onog mog blistavog pogleda
sto sam tezila da samo ti primecujes,i jesi!tad!!!
Živeo si u mojim snovima,
A moji snovi su živeli u tebi
onako smesno,decji,nevino..
kao da lebdim na vlastitim pohotnim zeljama za tobom!
Obećavao si da ćeš zvati,
i zvao si,
svaki dan u 3 znao si i ranije,
i kasnije,
da mi kažeš da ti falim,
pricati mi o nasem malom kutku
i sto me sve ceka kad otkljucas vrata stana!
Znao si me voditi na mesta
gde su moje oci blistale jače od zvezda,
od svetla i govoriti mi kako me trebaš,
kako sam ja tvoje i dobro i zlo u dobru i zlu!
znao si ko sam,
i da ću te voleti dok sam tu,
ali nisi znao ...????

Moc,ili šta...?
Nema te moći,ni tih sila,
VOLET CU TE DOK SAM ŽIVA!!!!!!
Mada smo zauvek razdvojeni,
UVEK CEŠ BITI U MENI,
NA MOM SRCU,U MOJOJ DUŠI,
dok mi bol životne kule ruši...

Kustos.
Kad ches da pokupis mene bona...???
;)
Rieci koje pišem za tebe dolaze iz najtamnijeg kuta,najtuznijeg srca...suznog oka,hladnog dodira…dolaze iz moje pomisli na proslost i spoznaje da će u mojoj buducnosti uvek nešto nedostajati...a šta,ne znam ??

A ja kažem...NE,NE,NE.
Mnogo sam lepa priznajem to,
zamnom jure njih puno,
bićeš moja dacu ti u zivotu sve,
a ja kažem NE NE NE.

Kad ti bude teško palo,
Nazvaces me „halo halo”
ja reci ću ti ma umri budalo..

Pitas me zašto neću te
ja ti kažem mrzim te,
i u zivotu ja tebe nebih i neću.
Zašto tako mislis ti draga moja budi mi,
imaces sa mnom sve,
A ja kažem NE NE NE.

Ma nebih tebe za celi svet,
jer ti si za mene veliki greh,
nepojavljuj mi se ni u snu,
a kamoli da si tu.

Svet...
Kad te svet
okrutni guši i sve
oko tebe u bezdan se ruši
u snove kreni, zatvori ochi,
ljubav koju želiš u snove pretochi.
Ma možda će i koja suza
proćina topli jastuk,
u zagrljaju noći
Al' dok je tebe god
postoji nada
A ti No.1,zatvori oci i sanjaj sada..

I sanjala sam da ima među tim nepoznatim ljudima i onih koje mnogo zanima kad sam konkretno volela tog misterioznog čoveka, koliko je to tačno bilo, kako me je tačno isfolirao da sam mu značila, kad me je tačno ostavio, kako me je pedalirao, da li je tada bio osim sa mnom sa još stojednom ili samo jednom ženom, kad se pojavila ta druga koja je ustvari prva... ne mogu da se setim svega jer je stvarno u snu bila duga lista njihove radoznalosti.

U snu sam se mnogo slatko smejala.Bilo mi smešno kao da sam glumica koja pred punom Velikom salom Narodnog pozorišta izvodi humorističko-satiričnu monodramu.

Onda sam se probudila i začudo nastavila da se smeškam. Jes, baš ću ovde da se ispovedam. Pa sam zaspala! I u snu videla sebe kako mislim - A šta vas boli organ za sedenje po tim pitanjima, al kako pojedine boli u snu sam sanjala da sam im rekla da je bolje da ga leče jer na tu temu nikada ništa saznati neće jer tu ni inkvizicijske metode ne pomažu.Em sam ja takva, em gospodin za kojim patim nije muško u ženskom obliku da tandara okolo na te teme, tako da,yebi ga, neke će stvari večno ostati misterija našeg malog usnulog unverzuma, anesteziranog od osećanja u popriličnoj meri.

Još jedan razlog što sam srećna žena.

20. Gospoda koju sam volela nikada nikome nisu ništa govorili o meni, a kamoli nešto ružno, mada sam puna mana usled kojih su me i ostavljali.

Sudbina je htela:
Ovo je pesma za tebe ljubavi moja,
ovo je nezni stih, i suza bez broja,
znam da si sam ti,
sama sam i ja daljina nas deli...
Ovo je prica o nama naj draži moj,
ovo je nasa bol, i zivot bez snova,
to nisi hteo ti, nisam ni ja, sudbina je htela...
Sudbine moje nije niko znao,
jednog coveka Volim a drugom pripadam...

„Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom,
slučajem pometen,
i u tmurne dane oplakane kišom
unio sjaj snova dugama prepleten.

Zaigraju misli pa se čini lako
dvije duše se spoje,
u treptaju rose čini se da svako
može da poleti baš kao nas dvoje.

Prepuštam se sneno zovu iz daljine
lude noći ove;
znam, imam te samo kroz šapat tišine,
ali ne dam nikom da mi gasi snove...”

„jesi li ikad bila na rubu
odakle se kapi u moru broje
naoruzana samo osmjehom jednim
jesi li ikad galebu rekla
da tiho snove
odnese tvoje
tamo gdje zivot se učini vrijednim...

ja jesam, i nije loše
i more ravno može da bude
ako je pogled dovoljno snen
iz uzdaha ponekad rodi se snaga
i krila sa ruba
ponesu dusu
tamo gdje sretna će biti
bar tren...”

‎„Danas sam prošao stazom, pokraj ruža. Čekajući da ga uberem onaj, predivni cvijet, ”pretvorio se„ u ogroman šipak. ”Kakav cvijet takav i plod„, pomislio sam. Crven sa ostacima zametka na vrhu, sa malom drškom, na kojoj je stajao. Ubrao sam ga. Bila je to ruža, tebi namjenjena. Čekala je da me pozoveš, pa da ti zamiriše u punom sjaju. Čekala..., čekala i ne dočekala. Pretvorila se u šipak, u ”tvoj zaborav„. Kako da te zaboravim, kada je i ”tvoj zaborav„ prekrasan, rekao sam ti pruzajići ti ga. Nasmijala si se. ”Od ovoga se kuva ukusan čaj„, odgovorila si. Naravno da je ukusan, potvrdio sam, jer je u mnoštvu koštica koje u sebi čuva, sakupio sve slasti nedočekanih poljubaca, sve rose koje sam budan dočekao, svu strast, koja se ne stišava... U tvom pogledu nazrio sam, slike zajedničkih trenutaka, nedosanjane snove i neostvarene želje. Sreća me obuzme. Pravo je blago posjedovati nečiji ”zaborav„.Posjedovati ”zaborav„, znači, imati sjećanja. Nečija ili na nekog. Ja imam i jedno i drugo.”

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojenog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele...„

******

Besmrtni su oni, takvi se ne pamte,
Od čije čistote naše duše plamte
Koji su toplotom u srce nam zašli
A u našem duhu bisere pronašli...

...i brodili s nama kroz od krvi huk
Koji nam dariva i odmor i muk

Zapamćeni budu prolaznici samo
Namernici putnici i čarne ombane
Za njihovo lepo nikad nije rano
Ostaje u juče i ne pamte se rane

D. Bg. P.”

„Postoje stvari
Koje nikad se ne dese.
Ni dodiri,
ni pogledi
ni šapati u mraku.
Samo,
kao tuga pred kišu,
nešto ih u nama sluti.

Postoji prostirač
za nedosanjane snove,
za sve te svari
koje nikad se ne dese,
da oživi dodire
da razbudi poglede
i sakrije šapate u mraku.”

„Predgrađe pod granama.
Zvijezde su olistale.
Trepavice sumraka
uz okna se pletu.
Strah me je da ne umru
ove noći blistave
zadnja svjetla nježnosti
u velikom svijetu.”

Moje misli ne pevuse...
Ponekad teram misli,
Samo da me zaobidju
i nestanu putem zvezdane prašine
da zaboravim govor
što bruji stotinama glasova u meni.

Želim se prepustiti sred magle
da me obavija sladnokrvnim užitkom njene taštine,
kroz skitnje stazama tame
jedva osvetljene tinjajućim draguljima prosipanih nebom.

Što bih dala da sam okupana tamom
I barem jednom osetim i zadjem u taj sklad.

A svemir kad bledi
jer dolazi njegovo rasulo,
zvezde „rdjaju kao staro željezo
i nestaju dolaskom zore.

Duševni sklad jednog posle-podneva

Voda samoća trguje mojim venama,
Širi se dušom,
Potaplja svaku žicu raspevanih nota.
Nota!
”

SNOVI...
Šta moja umorna dusa sanja
i sto nikad nećeš doći u moja
prava osecanja
sto nikad nećeš znati
koliko te moje srce želi
i da me bole svi sati
i svaki minut koji nas deli
ti nikad nećeš znati šta
osecam prema tebi
Ne mogu ti opisati
koliko te moje srce želi
umirem ti ljubavi nocas
sve moje pesme
i sva secanja moja
Tuzno i umorno srce je moje
koje sada tugom piše
koje samo jednom je volelo
jednom i nikada vise...

„Ćutanjem te volim,
sa željom da tišinu
u dodir pretvorim
a svaki dodir
u strast.

I da sagorim
dok me voliš
i dok po tijelu se
razliva slast

I da ni sjećanje
ne ostane posle
kad ljubav prođe
ni riječ
ni zvuk.

Kad ljubav prođe
nek ništa ne ostane
posle nas
ni trag
ni glas
samo muk.”