mora malo da se dira

Dodir

Uvlačim se nečujno u krevet.
Ona spava.
Ne bih da narušim ravnomerno disanje blizu mog uha.
Klizim sve bliže dodiru i toploti koju ona daje.
Pružam se trežeći mesta, našta se ona malo protegne i sasvim slučajno me zagrli . Volim kad osetim blagu težinu bliskog tela na sebi. Pravim kratku pauzu pa pošto se ništa ne dešava nastavljam da se krećem kao hobotnica ka njoj. Gde god da je dodirnem tu se prilepim. Osećam topao dah i mekoću obraza koje obožavam. Mrak me nagoni da zatvorim oči. Kao da zaranjam u noć.
Ne pomeram se više da ne bih njenim naglim okretanjem izgubio stečenu poziciju. Mirujem da ustalim položaj a milina mi se širi kroz telo.
Hoću da ovo blaženstvo traje što duže.
Nailazi novi osećaj dok polako tonem ka njemu.
Onaj za koji živimo.
Spokoj

hmmm ljubav al bez pipanja...samo osacovati zver...i produziti dalje...

khm...„majstore, po edno kafe?”