Mnogostranost je ima. Inače ne bi bila to.

Misle li, sigurno greše, baš kao ti u samouverenosti znanja o nespoznatom (nespojivost je majka apsurda). Misao nije u sferi uticaja, to je put kojim se ređe ide, neki do pakla u sebi, neki dovoljno daleko i dovoljno blizu. Nije to retkost već posledica, zapravo ishodište. U najkraćem... Kako ono beše? Dosadno od dosade. Pa dosadno do zla boga. Prođe i ono samo dosadno. I dosadan si samom sebi. Čime si stavio svoj rep u vlastita usta. Tako su konačno zatvorena. Ceo život otvarati usta i raubovati vezivna tkiva? Dokon pop jariće ne krsti. To je podmetačina za ljubitelje svih oblika dosade.

Moje je mišljenje da postoji za svakoga od nas mnogo „srodnih duša”. Čovek nije homogen na svim svojim „presecima”, niti je iko od nas vijak sa određenim korakom navoja, pa nam odgovara samo takva i takva matica. U čoveku svakom se kriju hiljade različitih nijansi. Čak ni čovek sam sebi nekada nije „srodna duša” na onaj bajkovito-idealistički način, kako se to obično misli kada se koristi taj izraz. Zavisi od stepena komaptibilnosti između dvoje ljudi. Istovetnosti u kosmosu, pa tako ni među ljudima, nema. Ali ima srodnosti, sličnosti, podudaranja, razumevanja i fleksibilnosti. Ono što bi mene u sekundi udaljilo od neke žene neko neće ni registrovati, a nekome je možda upravo to potrebno. Niko nikome nije 100% (da se matematički izrazim) kompatibilan. Ali u svetu ništa nije 100%. Dobra kombinacija istovrsnosti i dobra kombinacija različitosti, to dvoje zajedno čine opstanak jedne veze u harmoniji. Tragati za apsolutom znači tragati za apsurdom, jer sve i da nađemo apsolut - mi sami to nismo.
Ili da citiram rečenicu koju sam nekada negde pročitao:
„Riba i ptica mogu da se zavole, ali - gde će da sviju gnezdo?”

Lone , nasmeja me :)

MobiWalker
upetljao si za moj pojam, koji je sreo svoju srodnu dusu, vise stvari... kakve veze ima srodna dusa sa time šta nama ne odgovara ili nas otera od neke osobe?
i ja sam oterao srodu dusu od sebe i ona je za mene još uvek srodna...
niti vidim da srodne duse moraju, mogu i znaju biti u vezi...

Recimo da je meni dovoljno da postoje tipovi žena koje mi se svidjaju, ja to ne mislim, ja to znam :))

Soulmate... joj ne moram valjda opet ono sa Kineskinjom? :))

Aj sad ti sa prostog srpskog pređi na srpski.

Oterana duša je spasena a ne srodna duša. Srodni se ne teraju. Razilaze se.

Ajkule love ptice?
...
Ajkule verujem da ne, ali ima riba koje love, iskokom iz vode. I nije uvek ptica ta koja je predator.
Ako Džonatan Livingston dovoljno nisko leti, a i dovoljno dugo, može mu se dopasti ista takva gracioznost pokreta i kod neke ribe koju vidi u vodi. Nije svaki „let” radi proteinskog snabdevanja :)

Idem da obiđem Viki... Čime li se rane Džonatani kad onako lete?!

Pa, Klimentina, ovde Klimaksina;) Svaka ti je ka u Njegoša. A to biva samo ka pišeš o onome što si doživeo. Misim kad je reč o ovakve teme:) Sad, ovi što tandaraju da ima na hiljade hordi srodnih duša očito još nisu sreli svoju, pa se uživeli u neznanje misleći da su popili sve znanje i iskustvo ovoga and onoga svijeta. Ko Ero sas onoj svet!

Niš bolje no kad se žene razumeju.

Volim sebe,pa shta ?
Voli me i ti,ko ti brani ?

Pozzz