-To ti je ,ko ono u vozu...slučajnom sagovorniku ste spremni da ispricate stvari koje teško da biste ispricali i najboljem prijatelju.

Pa bas sad da pričam sav svoj zivot ..nebitne stavri ok ali nesta dublje to moram da bas budem sigurna d amogu daispričam..Jbg ispala me naučio da malo i ćutim...e me podznak on laprda ;)

Racionalno emotivan (nadam se))))

No1 ne bih rekao da je dosadno. Pre će biti da je dosadno podnositi posledice nepromišljenosti i srljanja.

Leo, ne radi se samo o međuljudskim odnosima u smislu emotivnih odnosa, već kao opšti princip. Ali u svakom slučaju, radije ću da me iznenadi dobro nego loše. Isto tko bih radije da me niko ne ceni radi nepromišljenosti i budalesanja, jer svako prosuto mleko neko mora obrisati. Život ume biti sasvim lep i zanimljiv i bez benastih ispada.

Pa definitivno sam emotivna, jako, ali nije mi jasno zašto to iskljucuje racionalnost?? Strancu u vozu bih se otvorila do znadnje reci, ako bi osetila da imam sagovornika vrednog toga, jer znam da ga vise neću videti, ljudima oko sebe se ipak otvaram daleko teze...čak mi je ponekad teško i sa ljudima kojima „verujem”,uvek držim neku rezervu...negde u sebi, nešto samo moje, ne dam... ali kad me ponese neki emotivni „val” pa ja prosto preplavim sve oko sebe svojom emocijom, i ne želim i ne znam kako to da sakrijem. Znaci upotrebljavam i racionalno i emotivno, kako meni dodje, mada me ljudi koji me poznaju svrtavaju u emotivce:)) Eh sto Kaja rece...ko me se svijda, sjajno ko mene, pa šta sad, ne mogu svima na ovom svetu da se svidjam:)) Pozz.

...i to se uci, racionalno i emotivno. Bilo bi dosadno ne raditi na sebi i na daskama koje zivot znace, u najboljem smislu. To je disciplina koja u zavisnosti od iskustva i volje može dovesti coveka u dobro stanje racionalnog, a emotivno deli sa proverenim , ako provereni postoje ljudi. Nije skepticno, ali držim da ono sto osobno nosim sa sobom, nema potrebe da delim kao pantljicaru sa nekim ko ko zna iz kog razloga sedi sa mnom. Nije stvar opreza, ali i može biti oprez. U svakom slučaju, veoma retko mi se dogodi da se emotivno otvorim, posto ne želim sa svojim zivotom da ma koga punim, a pritom sebe osiromasujem. Mogu jedino kroz svoja iskustva podeliti sa nekim nešto sto mu makar na kratko može pomoći. Uostalom, nismo svi isti ,)

Radice, kad se kaže „emotivan” nekako po automatizmu će ljudi pomisliti na pozitivne - lepe emocije, zaboravljajući da su i bes, mržnja, zavist itd. takođe emocionalna stanja. Naravno da smo svi i emotivna bića, ali elementarna emotivna pismenost podrazumeva i sposobnost kontrole emocija, njihovog ispoljavanja i „dopuštanja” da naši postupci budu njima motivisani. Čovek je u „obavezi” da svoja emocionalna stanja drži pod kontrolom u onim slučajevima kada bi podleganje tim emocijama ugrožavalo druge ljude, njihov mir, život, zdravlje itd. Neko me znači iznervira, a ja „pošto sam jel'te jako emotivan” napravim dar-mar. Neko me neće, ne voli, ne treba, izbegava...a ja opet „jako emotivan” podlegnem emocijama pa počnem da ga proganjam, šikaniram, olajavam, ismevam - jer sam EMOTIVAN???? Ako emocije vode ka dobru, napretku, sreći i harmoniji - onda ne vidim razlog da budu kontrolisane, ali ako će moje emocije nekoga koštati, ili će neko drugi morati da plati ceh jer je „meni lepo” - e pa zayebi onda to „lepo”. Racionalnost je tu da kontroliče i odmerava, da procenjuje posledice i svrhu. Najlakše je kao nosorog u grmlje, pa „onda JOJ”...

Radice, mislim da se većina ljudi može „uvežbati” da prilično objektivno sagledava neku situaciju u kojoj se nađe, ili koju posmatra, bez obzira na vlastite emocije pri tome. Da li neko to želi - to je već druga stvar. U nekim banalnim stvarima to i nije ne znam kako bitno, ali postoje situacije gde se nipošto ne smemo rukovoditi emocijama, niti im dopustiti da uzrokuju naše postupke, jer posledice znaju biti katastrofalne, po nas, ili po druge ljude. Neki drastičan primer (samo radi ilustracije) bi bili lekari iz hitne pomoći npr. koji moraju da reaguju precizno i odmereno, bez obzira na njihov emotivni odziv na stanje stvari. U nekom neprofesionalnom smislu isto tako postoje brojni primeri iz privatnog života gde je obuzdavanje emocija neophodno. Ili bi se ljudi žestoko posvađali pred decom, gostima...ne znam gde već. Ipak mislim da većina ljudi sasvim lepo kanališe takve stvari.

Slatko, neobično je unapred svakoga ko ima drugačije mišljenje, ili iskustvo proglasiti glupanom, ili lažovom. Ljudi ima različitih isto tako i situacija i reakcija. Dakle, dopuštaš li mogućnost da nešto nadilazi tvoja lična iskustva, ili stvarno misliš da postoji univerzalno pravilo, pa ako nije tako - onda je čovek lažov?
Ne kažem da se po nekada ne desi svakome da tako odreaguje, ali da je to uvek i svačiji princip ponašanja - naprosto nije tačno.

Ljudi ima različitih isto tako i situacija i reakcija.
-------------------------------------------------------------
Bas tako sve ovisi od momenta i od sleda događanja kako reagujemo... slazem se da emocije nisu uvek znak pozitivnog...izvezbanom čoveku bas i nije lako...nekad se priberemo..a nekad na sitnici puknemo...svako je jedinka za sebe reaguje kako reaguje i tu se može ali ne mnogo da promeni...vezbanjem donekle ali fiter treba promeniti vremenom ...

Mislim da su ljutnja i agresivnost ipak sasvim drugačije stvari, mada zaista mogu da liče jedna drugoj u ispoljavanju. Ljutnja može da bude i bez ikakve vanjske reakcije, čak potpuno nevidljiva za posmatrača, a sa druge strane agresivnost može biti ispoljena i bez ikakvog emocionalnog „podloška” - iz dosade, ili iz procene da „tako treba”. Naravno da ljutnja može imati agresivnost kao svoj način ispoljavanja, ali ne nužno. Ljutnja se može manifestovati i potpunim prekidom komunikacije, odlaskom, ili nikako...zavisi od situacije, tipa ličnosti itd.

Dark moja baba je imala poštapačicu :„SVE JE REČENO” ;)
LEPO OPISANO

Većina ljudi razmišlja na način tako da druge osobe ili događaje proglašavaju uzrocima za osećanja koja imaju. „ On me dovodi do ludila!
;)
Why..?
”

LOL:) Strip, znam tačno o cemu pišes, oni sto vole kosti da ti jedu, tačno znaju gde ti je fitilj mnogo kratak i bas tamo vole da udare, a vidis da uzivaju da se ti zderes:)) Hahaha...samo odigraj cool, ne daj se isprovocirati draga, tako jedini koji se zdere je upravo taj koji je pokusao tebi odraditi da dodjes do tacke kljucanja:) Elem, znam ja jednog sto mi je jednom rekao, kad sam pitala sto mi to stalno radi, da misli da sam jako lepa kad se ljutim??!!! OK...svasta. Cisto da vidis šta mogu biti razlozi iza takvog ponasanja...uglavnom detinjasti:)

Nego ovo sto je pitao No.1...dobro ti je pitanje, slazem se, trebali bi u vecini da „krivimo” sebe za te emocije, jer to je subjektivna stvar, nekad neko ima totalno drugaciju nameru, a tebe na primer povredi? Pa to onda nije do njih, nego do tebe...a sve je do nas, sve je to kako mi lično i subjektivno dozivljavamo momenat, emociju, situaciju, ukljuci se tu hiljadu stvari, prethodna iskustva, povrede, šta li sve ne...i onda ispadne svasta nešto:) Ovo je prilično ne izbezno, ali ipak, svoju emociju bi trebali da naucimo da prihvatimo, kakva god da je, čak da je istrazujemo, do maksimuma, jedino tako dolazimo do prihvatanja i „kontrole” iste, bez zelje za osvetom, bez besa i agresije, nego jednostavno, prihvatimo, „osecam se tako i tako” i to nije ničiji tudji problem do lično MOJ. Ako se pak ispostavi da neko namerno i sa ciljem ide na to da nas povredi...opet, tvoj problem ako to dozvolis da se ponavlja...lepo eliminises iz okoline ako ikako moguće ili ignorises i dovidjenja i prijatno:)))

„Kuku onom od koga ste jači”.

Bas to !!!! Upravo to.
E malo je ko svestan svoje jacine ? Nego gazi tog nesrecnika koji se davi u sopstvenim mukama, a misli da je mocan i jači od ovog jaceg. Ringispil se vrti, jedan izleti sa vrtuljka, drugi uredno sidje, ne misleci na posledice ovog kom se kao sveti.

Možda nisam u toku, pa bulaznim. Ali umem da procenim ponekad gde sam slabija, a gde jača, pa se prema tome i rukovodim. Ne volim i neprijatelja, tj. nekog ko me uvredio da do te mere mucim, ako znam da sam donekle jača, ako se to tako kaže. Ali neverovatno patim ako me nagaze jači, a ne vide koliko sam slaba... itd...

A da, ima i onih koji agresivno cute, a žive skupa ,)

Kod mene je slučaj da gdje god sam uvijek se neko koga ne poznajem prijlepi uz mene i pocne da mi prica svoju cijelu pricu, ili neke stvari sto je redio/la sbog kojih može da upadne u nevolju. I tako jednom na poslu mi se neko otvorio na pauzi a nikad osobu vidila, i tako ti ja jednoj osobi kažem a zašto ti to meni govoris kad me ni ne znaš, zašto mi vjerujes, jer to je nešto zbog čega možeš dobiti otkaz. Kažem joj sreća da je naisla na mene jer neću reci nikome, od toga ništa nemam.