Imaš odgovor na ŽK.

Nemam nijednu vrstu poklona od bivših ljubavi osim knjiga. Njih čuvam sa zaista velikim ponosom, ljubavlju i poštovanjem, da mi to iz stana odnesu našla bih ga i presudila brže nego NATO i sve vojske sveta.

Druge poklone nisam primala i to su morali poštovati, jednostavno takva sam prirodno, inače bi veza odmah pukla, u meni bi nestala osećanja. Sve što mi na tu, ovozemaljsku temu treba dobila sam od porodice, a od kad se zaposlih mogu samoj sebi da kupim sve do čega mi je stalo. I, kupujem. Bunde (nerc, ris), zlato, slike, antikvitete, suvenire, stolnjake, gaće... Muškarac mi za to nikad nije trebao. Duhovnost, to je nešto drugo.

Izuzetak je moj bivši suprug, sa kojim imam dete. Čuvam burmu, kao i prsten koji je bio izraz njegove sreće što smo dobili dete. Verenički prsten takođe. Za mene imaju značaj na koji neću da trošim reči jer to je stvar osećaja a ne misli. To ostaje našoj kćeri i njenim snajama ili kćerima kao deo porodičnog nakita koji se nasleđuje.

Pre toga sam imala studentski brak od 40 dana. Veoma situirana porodica me je okovala zlatom od glave do pete. Rubin kojim vola možeš da ubiješ, nekoliko brazletni, ma, ludilo od nakita, plus verenički prsten od platine i belog zlata, po mojoj kreaciji, unikatan, diskretan, ženstven, sa tri mala brilijanta, ručni rad, pravio najbolji fah majstor tadašnjeg Beograda, u kome je to porodična tradicija jedno sedam kolena unazad.

Sve sam posle 40 dana od venčanja bacila u kontejner za smeće ispred zgrade u kojoj sam tada živela sa roditeljima. Materijalno mi ne znači ništa, vređa me žestoko kad ga vidim ako duhovno treba da kaska za njim. To je đubre, a đubretu je mesto na vinčanskoj deponiji. Imaće šta arheolozi da iskopaju jednog dana;) Sigurno 70.000 evra,kojih na gomili nisam nikad videla, čak ni kad sam kupovala veći stan.

lol

Pa meni komentar ne treba. Na tvoje pitanje dala sam odgovor. I to je sve. Komentar bi bio neumesan i drago mi je da ga nema. To veoma poštujem jer to govori da si osoba koja zna i za granice, i za meru i za dobar ukus. Neću da ti remetim temu, pozdrav, volela bih i sama da vidim drugačija iskustva.

I meni poklonjene stvari nisu bivale drugačije od knjiga, po nekog CD-a sa značajnom muzikom, neki meni važan film i tako te stvarčice. Po neki karakterističan suvenir, ručni rad pravljen posebno za mene-me...i naravno da mi na pamet ne bi palo da ih zbog žene koju sada volim brišem, bacam, sklanjam iz okruženja. Morao bih odseći i ruke, jer su - zamisli užasa dotakle nekada neke druge žene, oči iskopati, jer su i one učestvovale u prošloj izdaji sadašnjosti, uši su tek nastradale - služale su drugu ženu...A još bi mi manje na pamet palo da imam posla sa ženom kojoj bi takve stvari smetale, ili čak sebi dala za pravo da zahteva njihovo uklanjanje. Uklonio bih se ja lično - u roku preključe.

Ma Nesh, znao sam ja da ćeš ti - kao svaki pravi samuraj, uspeti da kroz ikebanu nabrojanih organa, koji su zgrešili, doći i do onog nenavedenog, ali rečenog svim ostalim organima - i najkrivljeg ;)

Taj je gori i od Petra Kapisode. Zgrožena sam. Kpisoda je metak u čelo i oposlio. Ovaj, bio mrtav godinama da bi bio živ pola sata dok njenim parama kupuje venac za grob u kome se nije ohladila. A onda opet umro. Kakav si ti kad ti je takav prijatelj? Koliko si mrtav?

Ovaj, bio mrtav godinama
---------------------------------

Dobro si napisala BIO MRTAV GODINAMA. A sad postavi sebi pitanje ZASTO I CIJOM KRIVICOM je bio mrtav godinama. Proanaliziraj malo TREZVENIJE to što si napisala.

I veoma je glupo i primitivno uporedjujuci dva potpuno razlicita slučajeva tog spomentog crnogorca i ovog mog poznanika. On njoj nije prosfirao lobanju.

A i tvoja reakcija je reakcija osobe koja je to (MOZDA) isto učinila nekom bivšem momku. I sada taj strah od tragicne smrti se pojavio u tebi.

Slazem se sa tobom. Ali ovde je nešto u drugo u pitanju i bas je vezana za ovo temu. Upitanju je BOL koji nam je nanesem. Otprilike da sam i ja imao sličnu sudbinu tog mog poznanika. I ja sam sve njene poklone pobacao u kantu za smece. Ali BOL je taj koji čini sve ono sto ni jedan covek u normalnim situacijama ne bi nikada uradio. Čak bi se i zgrazavao.

Kada sam saznao za ovu pricu pre dvadestak godina, veruj mi da je i moja reakcija bila identicna tvojoj.

Kada sam i ja doziveo to isto, osecaj je potpuno promenjen i identican mom poznaniku.

I veruj mi ovo sto sam pisao je isto sastavni deo ove teme.

S'punim postovanjem, još jedan izigrani.

-Mobi,secas se onih ocena iz vojnih zdravstvenih kartona,ako si imao mogućnost uvida, pa stoji naznaka psihologa: G-6 ili G-7 ili G-8 ?!
-To je pretpostavljena ocena reakcije na stresna stanja.
-Ovi sa ocenom G-6 bili su oslobodjeni duzenja oruzja !

-Bog nas je stvorio razlicite i svako reaguje razlicito u stresnim situacijama.
-Mene su uvek plasili oni istrajni u svom zlopamcenju (kao ovaj opisani),strasno :)

Eznas šta steta sto ti nije ONA prosvirala mozak.Vidi molim te ti njegove verzije;))wow

Na ove reči gdina Bušača:

„I veoma je glupo i primitivno uporedjujuci dva potpuno razlicita slučajeva tog spomentog crnogorca i ovog mog poznanika. On njoj nije prosfirao lobanju”. A povodom moje paralele sa Kapisodom i Pajčinkom.

Vala baš ih se treba plašiti. To kad zagrize - ne pušta. Srećom ih je relativno lako prepoznati.

Upitanju je BOL koji nam je nanesem. Otprilike da sam i ja imao sličnu sudbinu tog mog poznanika. I ja sam sve njene poklone pobacao u kantu za smece. Ali BOL je taj koji čini sve ono sto ni jedan covek u normalnim situacijama ne bi nikada uradio. Čak bi se i zgrazavao.

Kada sam saznao za ovu pricu pre dvadestak godina, veruj mi da je i moja reakcija bila identicna tvojoj.
Kada sam i ja doziveo to isto, osecaj je potpuno promenjen i identican mom poznaniku.
I veruj mi ovo sto sam pisao je isto sastavni deo ove teme.
S'punim postovanjem, još jedan izigrani.

*****
Razumem da je bol. Velika i nesnosna. Kad su emocije snažne, u dužem periodu, pa se pojačavaju, onda to nisu svakodnevne, uobičajene tzv. ljubavne priče.

Ko zna zašto su otišle. Ponekad odu jer nemaju dovoljno snage da isprate jaku ličnost, ili da se nose sa nekim elementima životnih biografija svojih partnera, ili... mnogo je tih ili. Ne rađa svaki cvet šljivu požegaču:) Ima u toj bašti svega, pa i otrova...

Možda iza bola, koji zbog snage dominira u svesti, stoji, recimo, osećaj izneverenosti. Dati sebe u celosti, biti siguran da si prihvaćen, da je to to, ne razmišljati o alternativama jer naprosto nema prostora za mentalne egzibicije te vrste, a onda početi da shvataš da se stvarnost počela menjati, nezaustavljivo vodi ka kraju, takvom da je čovek pred njim naprosto nemoćan mada ga celim bićem ne želi.

Moguće je, teorijski posmatrano, da taj osećaj izneverenosti usmeri čoveka ka nekoj vrsti samoizolacije. Potop je, vele, samo jedan. Nosi dobro i nosi loše. Na nama je da se otvorimo za sebe, da bismo se mogli otvoriti za druge.

To je jedna u nizu opcija. Ko ima samo jednu, taj je bez opcija. Presudio je sebi bez potrebe, jer je ionako imao ko da presudi pre njega. Bilo bi lepo da se prtljag tog kalibra jednom ostavi u neko istorijsko ćoše. Odradiće svoje. Ali život se nastavlja, uradili mi to ili ne.

Kad sam ja trasirala svoj put u ovoj priči, nije bilo bola, niti osećaja izneverenosti. Treba velika snaga da prezreš biće. Kad si doveden u tu poziciju, onda se nema kud. Svrha čuvanja materijalizovanih uspomena izrođava se u svoju suprotnost. Dovoljno je već to što si, kontra svoje prirode, stavljen u okolnosti koje te nateraju da osetiš prezir. I kad uprkos svemu, emiter ne prekida proizvodnju građe za održavanje prezira, onda moraš nekim činom poslati poruku.

Od mene su kad sam se vratila roditeljima, tražili da vratim nakit jer je njihov. Dali ga kao snajki, pa pošto nisam, njihovo je. Prema svecu i tropar, oduvek sam volela zaslužne građane koje čeka Aleja velikana u Barajevo Gaju. To, od malena. Obavešteni su da imovina stečena pre braka jeste posebna imovina, lična, ne podleže deobi nakon razvoda. Kako se ja u tu imovinu ne razumem, mogu je podići sutradan u toliko i toliko sati u kontejneru ispred zgrade u kojoj živim. Sa sve kutijom od slonovače, naravno u ukrasnom papiru, bez mašnica i tračica.

Tri sata ranije, pošiljka je ostavljena u pomenutom komunalnom sandučetu. Bili? Nisu? Nije moja stvar. Ko im je kriv što nisu poverovali? Da su došli tamo gde su upućeni, uzeli bi. Ovako, do vinčanske deponije ima i gradski saobraćaj, a stiže i ona njihova šestovratna limuzina sas volanče na desnu stranu. Ko ima jednu opciju, zapravo je nema.

Poenta je u alternativi. Nju stvaramo sami, drugi nemaju tu moć. Bilo bi mi veoma drago da si odavno našao alternative po svojoj meri, kad već tvoj prijatelj nije. Ponekad čovek može da nauči na tuđem promašaju, ne mora baš sve da ga klepi po glavi da bi shvatio koliko boli i pretpostavio koliko tek može da zaboli.

Poštovanje i tebi, izigrani. Izbaci ono „iz”, pa dodaj na kraju film. Nastavi da budeš i scenarista i režiser svog životnog filma. Nema razloga za ostajanje u onome čega nema. Jer, čovek je rođen samo za ono što zaista ima. I što je moguće imati, naravno:)

Šta su vredini pokloni ?

Čak šta vise i pomogla si mi.

ili je čak, ili šta više, oba sigurno nisu. ali izgleda da može ?

ComingUp
(Busac)
18. decembar 2011. u 04.06
eskimko
(radoznalka)
-----------------

Odlično napisano. I veruj mi da sam ti najiskrenije zahvalan za ovo. Čak šta vise i pomogla si mi.

*****
Znam da jesi najiskrenije zahvalan.
Zato: Nema na čemu, tu sam, drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka.

Ali, sad slobodno razvali nogom moj monitor pa me s dva prsta povuci za uvce:) Veliko je, klempavo, moš da me digneš u vazduh, dobro pričvršćeno, netje da otpadne;)

Nisam ja tebi pomogla. Ako ti je iko pomogao u ovoj diskusiji, to si ti lično. Ti si pisao šta misliš, ti si čitao šta drugi pišu, ti si o tome razmišljao, ti nisi bio kukavica da ne kažeš kad imaš drugačije mišljenje, niti si bio narcisoidni maloumnik koji bi mi održao vakelu kako tupim i filozofiram, na šta sam se inače navadila, imam doktore koji mi malo malo nakače neku net dijagnozu:) IZDALI SU ME!

lol

Ne pripisuj drugome svoje zasluge, jer, pa, ako ja nogom provalim kroz tvoj monitor nayebao si. Kad vi iz ATJ vučete za uši to radite brzo, kratko, jasno and yebtiačno. A kad plavuša krene da traži gde je uvo, ima šes meseci da sediš i rikneš od žeđi dok ona skonta da ono ne raste na stopalima:D

Aj pa zdravo!

PS
Bilo je puno grafita tokom ovih ratnih godina, jedan mi se sad javio i smejem se na sav glas. A glasi:

„OSTAV, STOKO!”

:p

pa kaže !!! eskimko

Sonata, molim te, idi i prekrsti se i pripali sveću i pomoli se bogu za šta god ti padne na pamet. Samo nemoj u mojoj prepisci sa nepoznatim gospodinom analizirati njegove pravopisne greške. Pripadnici ATJ (antiteroristička jedinica) se razumeju i u sonate po kojima si uzela nik, i u sonate o kojima ti na tvoju sreću nemaš ni pojma da postoje. Ratne sonate nisu romantična igra svitaca u oku i leptirića u stomaku. I nemoj da polemišeš, na grobu se ne peva. Čak ni sonate ne sviraju, već po pravilu Nizamski rastanak. Hvala na razumevanju.
Poštovanje i tebi, bez zayebavanja. Samo sam mrtva ozbiljna.Imam i ja člana porodice koji ... nije bitno. Eto, da bude dovoljno jasnije: ekspert za ratna dejstva najšireg mogućeg spektra. Brat mi je. Tako da se pomalo razumem i u ove druge „sonate”. I umetnost umiranja...

----

agnostik sam

striptizeta

(KAFIŠNJAFKAF)
19. decembar 2011. u 16.59

http://youtu.be/dlmpLmfThZs
--------------------------------------

OH MY GOOOOOOOOOOOOD... KE PRIMITIVE...

alo to je parodija ...znam koliko je primitivno...to je zeza jbt...pozdravčić ;).
---------------------------

Molim, razumeo sam... ajd i tebi jedan pozdrav...;))))