PozdraF.

Svako zrači lepotom kada je u ljubavi, jer ona nije materijalne prirode i manifestira se dobrotom, čovekoljubljem i božanstvom.

Ljubav je uvek stvar najširih pogleda na svet, sveprisutnost, dokaz neovisnosti, istine, svesti i slobode. Kada jednom shvatite suštinu ljubavi i proživite je u srcu, do kraja života ćete praviti razliku između nje, u smislu da je najljepša na svetu, i fizičke lepote iz materijalnog sveta. Uz ljubav nikada nećete biti opterećeni fizičkom lepotom.

Većina ljudi mnoge stvari rade i nikada ne budu svesni takvog ponašanja. Svi odnosi čoveka prema hrani, poslu, familji, društvu, seksu, strastima, željama i svim sferama života, u većini slučajeva su delo nesvesnog ponašanja. Svesnom biću nisu potrebne nikakve „zakrpe” za radost i ljubav. On to ima uvek iz svoje dubine. Dodatak iz vanjskog sveta samo koristi u granicama potrebe tela i ništa više.

Dadooooo,lepo pozdravche,javni mi se,a ti znaš why?
cmokic

Neko spava,neko radi,a ja pišem o ZAKRPAMA,o zakrpama u ljubaFi..a Vi..?

Minodora.
I ja se boJim..hm..? Ma tih nijansi bre.
Bojim se da više ne mogu prepoznati ljubav..ponovo uzmicem, nešto se hladi u meni..i ponovo stara priajteljica Depra kuca na vrata..
Ne mogu doneti odluku i u takvoj sam situaciju da mi je dosta veza..ma ne nije mi dosta veza, dosta mi je tih komplikacija..zašto jednom nešto ne bude jednostavno...?
Pa onda znaš, ovo ide, ovo ne ide i to je to..Zašto sve mora biti isprepletano? Zašto se ja konacno ne mogu emotivno srediti i biti siguran u svoj odabir? Znam zašto, zato što sam odabr'o i opek'o se, pa sad biram, bi-ne bi, je prava, nije prava..Može ona i biti pravi ali šta ako ja to ne znam prepoznati u tom emotivnom klackanju i vaganju...?..Pun kufer..ZAKRPA...

Darkest,pozdrav i Vama.Ja sam No.1,a Vi??? Ok,sala;)

I nedopustimo da nas prekrije.Paucina godina.

Nocas pokloni mi ljubav
Vetar proleca u jeseni
Ne gusi slatku ceznju
Koja budi se u nama
Dodirni me kao nekad,nekoga.

Ne dopusti da nas prekrije
Paucina godina
Sa vrelih usana slatki sapati
Ton po ton - pesma ljubavi
Hej...ljubav
Ako probam je ukrotiti
Znam, mene ukrotit će
Pokloni mi ljubav
To zrno proleca u jeseni
Ne gusi slatku ceznju
Koja budi se u tebi
Dodirni me kao nekada,nekoga.

pozzz

Dark;)

Gde si bre pa je ta v.zona? Da mi nisi u komsiluku bre?

Samo casak,tek sam dolepraso kuci bre,znaš,kad je covek sam,i moras sve,bas sve...dok popijem cofee,nešto prezalogajim,tj ubacim u kljun..da ne crknem pre vremena:(

Pozdravce.

Kažu.
Uvek treba imati nadu. Nada, mala iskrica tinjala je u meni. Sada je to već plamen. Znam,vek treba ići dalje. Tako i ja, idem dalje, jer znam da ću bez obzira na sve, uspeti! često mi kristali naviru na oci, lanci i okovi stežu moje srce, ali u takvim trenutcima javi mi se onaj glas, i govori putuj, možeš ti to!
Tada znam da je sreća tu, i sam sebi kažem da je moram pronaći i izaci na pravi put, put do cilja. Zivot je jedna avantura u kojoj sami moramo prepoznati sto je dobro, a sto loše.
Ali kako..?

Vama želim good morning.A sam sebi laku noć!!

;)

Da iskoristim pauzu;)

dok sam isao srednju, jedan drugar iz odeljenja, na temu šta je zivot...
Svi tisina, samo se cuje jedan glas. Zivot je sranje...sorry.

Naravno da ne mislim tako, mada nekada stvarno i ume da bude takav. bitno je samo za koliko možemo da ga promenimo da ne bude vise takav...??

Verujem da je lepo živeti,pa kako god, posto smo ionako taj zivot dobili za dzabe...:)
Truditi se da nam bude lepo,onda će i ostalima oko nas biti lepo,zar ne ??
Podeliti sreću sa drugima, biti u zagrljaju dok zalazi sunce.
Saputati u noći sve te male stvari koje nije teško uraditi, najteze je dobiti...??
ZIVOT???
„Sasvim je izlisno pitati ima li zivot ili nema nekakav smisao.On ima onakav smisao kakav mu mi dajemo” - Filip Fjodorovich Fortunatov,ruski lingvista.

;)

..yes,bas je steta,a to je...?
Neznati kombinovati unutrašnje stanje sa spoljnim događajima znači da umeš inteligentno da živiš,živimo.
Svaki događaj, da bi se inteligentno doživeo, traži odgovarajuće unutrašnje stanje, specifično.

Ali, nažalost, kada ljudi žele da preispitaju život, misle da se ovaj sastoji, isključivo, samo od spoljnih događaja.
Bedni ljudi! misle da ako se neki određeni događaj ne bi odvio, njihov bi život bio bolji.
Pretpostavljaju da im je sudbina bila protivna i da su izgubili priliku da budu srećni.
Oplakuju ono što su izgubili, plaču za onim što su ispocenjivali, okrivljuju stare prepreke i nepogodnosti…
Ljudi neće da shvate da vegetirati ne znači živeti i da sposobnost svesnog postojanja, isključivo, zavisi od kvaliteta unutrašnjih stanja Duše…DUSE;)

Naravno, nije važno koliko su bili lepi spoljni događaji života, ako se u tim momentima, ne nalazimo u odgovarajućem unutrašnjem stanju, najbolji događaji mogu nam izgledati monotoni, zamarajući ili, jednostavno, dosadni…Na zalost.
Neka osoba sa nestrpljenjem ošekuje svečanosti svadbe, to je događaj, ali se može desiti da, u tačnom momentu događaja, bude toliko zauzeta da, u stvarnosti, ne oseti nikakvo zadovoljstvo prema ovim i da sve postane isto tako hladno i suvoparno kao neki protokol.

Iskustvo nam pokazuje da se neće sve osobe, koje ušestvuju na nekom banketu ili zabavi, stvarno radovati...???
Nikad neće biti odsutan neko koji se dosađuje na najboljim javnim zabavama i najdivniji komadi neke će veseliti, a druge će naterati na plač.
Veoma su retke osobe koje znaju da kombinuju, na svestan način, spoljašnji događaj sa podesnim unutrašnjim stanjem..ili..?
Žalosno je što ljudi ne umeju da svesno žive: plače kad treba da se smeju i smeju se kad treba da plaču.Keve mi;)
Kontrola je različita: mudar može da bude veseo ali nikad pun lude frenezije; tužan ali nikad očajan i potišten; vedar usred nasilja; abstinentan u orgijanjima; nevin među bludnima, itd.
Melanholične i pesimističke osobe veruju najgore o životu i, stvarno, ne žele da žive..pitam se zašto..?
Dnevno viđamo ljude koji ne samo da nisu srećni, već više od toga, i ono što je gore, zagorčavaju život i ostalima.

Ovakve osobe ne bi se promenile ni da žive svakog dana u slavlju; nose psihološku bolest unutar njih. Ove osobe imaju potpuno perverzna intimna stanja.
Ipak, te se individue samo-kvalifikovaju kao korektni, sveci, puni vrlina, plemeniti, uslužni, martiri, itd., itd., itd…
Postoje ljudi koji se previše samouvažavaju, osobe koje same sebe mnogo vole, individue koje same sebe mnogo sažaljevaju i koje stalno traže rešenja da beže, da bi izbegle svoje sopstvene obaveze.
Takve su osobe naviknute sa niskim emocijama i jasno je, iz ovog razloga, stvaraju dnevno infrahumane psihičke elemente.
Nesrećni događaji, preokreti sreće, mizerija, dugovanja, problemi, itd., pripadaju isključivo tim osobama koje ne umeju da žive.Recimo kao ja:)
Svako može da stvori bogatu intelektualnu kulturu, ali je malo osoba koje su naučile da žive na ispravan način.Recimo: KADA BI SE COVEK HRANIO PRAVILNO,ZIVEO BI 100 Godinica!!!

Kada neko želi da odvoji spoljne događaje od unutrašnjih stanja savesti, konkretno dokazuje njegovu nesposobnost da živi dostojanstveno. Oni koji nauče da svesno kombinuju spoljne događaje i unutrašnja stanja nalaze se na putu uspeha..eh da mi je!!!
Sve ovo znati...

pozzzz

Nešto lepo;)
...Dobro jutro
SrećNA NOVA 2012. GODINA … HAPPY NEW YEAR 2012.

Mačevanje u kome ne osećaš radost u veštini, bez obzira na ishod - bezvredno je.
Borba u kojoj nisi uspeo protivniku da izmamiš osmeh na licu - izgubljena je.

;)

Dark,kad pre laku noc bre..?
v.zona ..11:30...ja ne zurim u krpice ni do 0:2.Ja sam veciti nocobdija.Kao dete nisam voleo slipiti:(

Dark.
Lepo, prelepo, produhovljeno i nadasve erotično devojče i to još i osećajno! Lepo buđenje i razbuđivanje Ti želim! Blago onom ko Te noćima pokriva i zorom budi! Imao se rašta i roditi! I ja bih rado, moje mlado? Pokatkad,ma pokrivao bre!!!
Hvala i Tebi na „hvala”! Rado bih da mi lično i svojeručno uručiš? Ima Te u svim dimenzijama! Pogotovo unutrašnjim! U Tebe treba„ ući” duboko ispod kože, jer tu si još i lepša! Taj ko ume to i razume!!!

Salim se,dosadno mi.
Kad smo srećni,uvek smo dobri,ali kad smo dobri,nismo uvek srećni..s.bernar

pozdravce,malo jače;)

Pitas me,šta to pišem ? Pa rekoh bre,nešto lepo,zar ne?

Ok,salim se...nego,ti pisa volis Juznije...ja sam malo SEVERNIJE,ali,imam nameru da uskoro otputujem malo JUZNIJE..ja sam putnik od Mijamija do Chicaga..ma ja sam ti prava lutalica bre...

Pozzz..kao i uvek,zurim:(

Eh,krsten ne krsten,isto nam se piše,zar ne?

„Zajednicka nam je sudbina,ali misao pripada pojedincu”.Eshil.

Kaže Drzic: Nije mudar onaj koji mnogo zna,već onaj chija su znanja korisna.

pozzz

Merlinka,hvala for savet.Ali..?

Sve što jesmo i što smo do sada iskusili je rezultat onoga što smo zamislili kao istinu u svom umu,zivotu. Ako smo nesrecni s rezultatom, naše iskustvo se može promeniti toliko brzo koliko možemo zamisliti novo značenje. To je nešto poput igranja uloga. Svi imamo određene uloge koje igramo u svojim životima. To mogu biti uloge žene, majke, suradnika, prijatelja, studenta. Svaka uloga ima nezapisane i nespecificirane parametre – koje postavljamo mi sami i često društvena očekivanja tih uloga.

Oni deluju poput nevidljivog kostima kojeg navučemo ovisno o tome što se očekuje od nas. Neki od nas, na primer, imaju jako dobro razvijenu ulogu „žrtve”. Ili možda lako ulazimo u ulogu „borca”. Ove uloge takođe uteču kako se odnosimo sa svetom koji nas okružuje. Svi imamo izbor koju ćemo ulogu igrati svaki dan bez da se pitamo zašto...?

Pozzz

Sorry..hvala sto me nasmeja:)))

http://www.youtube.com/watch?v=zFhEPBzCmAg

Pitam...a to je:
Šta znaci rech POLOVNJACHA..?

Na ZK,ni mrtav ne idem tamo,ili lud,tamo mi mesto nije.

Merlinka,nemoj da se lhutis,ko se ljuti manje živi,keve mi...nisi mi odgovorila na pitanje,why ???

A što se tiče F...postiraj temu..?

Kakvu chemo filozofiju odabrati zavisi od toga kakvi smo kao ljudi,zar ne ?

„Kad vam neki filozof odgovori na postavljeno pitanje,vise ni sami ne znate shta ste ga pitali”..a.b

Šta reche,da setam s'moju temu..?

Da,lepi su lepi samo zato što su okruzeni ruznim.g.f

Dobro jutro,and good morning!

Pozdrav lepom drustvu.

Lako ćemo ca rupe u ljubaFi;)
Inače, ja ženske srećem svuda, moglo bi se reći: bilo gde. Hteo sam da kažem da tu uglavnom nema pravila, ali ima jedno, a to je da mi se nikada ne ponovi situacija na isti način, na isto ili slično mesto. I sad, ako je to tako ostaje mi da se zapitam čemu služi iskustvo kada dođeš u neku približnu situaciju, (koja se neće ponoviti). Pitam se, shodno svemu predhodnom: čemu služe iskustva ili: na šta čovek da obrati pažnju da ne bi ponavljao greške? Sve to se pitam jer počinjem da prepoznajem neke svoje „greškice” koje mi se ponavljaju... Pa, opet sam imao jedan promašaj.

Evo, neću da pravim veliki uvod jer znam da se „otkačim” pa mi se može desiti da zaboravim i da ne kažem ono najvažnije, (što inače nije redak slučaj). Vidi, ovako nešto samo meni može da se desi, a kada se meni nešto dogodi - onda je to udes! Inače, sve je počelo jedno prepodne, prijatnim susretom kod Đerma uz razmenu telefona i dogovor da je nazovem oko 20:00. Kada malo dublje razmislim sve se ustvari završilo pre nego što je i počelo, tj onog trenutka kada sam rešio da ne odem na Drugarsko veče nego da posetim dugogodišnju prijateljicu, tada nepoznatu, a danas estradnu umetnicu, (meni se uvek takve stvari dešavaju, uvek napravim pogrešan izbor). Nerazmišljajući, unapred sam prihvatio poziv još kad sam je ugledao kako šeta drugom stranom Bulevara. Šta je tu slutilo na loše?

- Halo, dobar dan, Svetlanu molim! - („pun sebe”).
- Evo, sačekajte.

Čuh došaptavanje, kao: ko to „nju” traži? I čujem iz daljine cimerku kako kaže: da je neki „dubok muški” - mora da je Laki!
Vidi, vidi, znači da joj je pričala o meni, a kada žena priča o nekom muškarcu, moraš priznati, da to nije bez razloga. Stvarno ne bih hteo da zvučim neskromno, ali moram da ti opišem sebe jer kako bi inače mogao da pratiš nastavak. Kao što vidiš, tema sam! Hm!

- Ćao Laki dušo... dobro sam ... da ... ne, nisu mi bili gosti, bili su sprečeni demonstracijama... i pričice od nemila do nedraga, i kako dovršava neku knjigu, pa baš je vreme bez veze, i ovo i ono - i već dobrih 15 minuta se „čepi”. Čoveče! Ma šta se raspričala, pa videli smo se prepodne i sve sam to već čuo, a nikako da me pita u vezi mog dolaska. Već je bila iscrpela sve telefonske teme i da sam rekao: doviđenja - tako bi se i završilo (to sam ipak trebao i da uradim). U trenutku pomislih da nije zaboravna, ali u tom trenu konačno dobivši reč, poput krivca, tiho rekoh: ... ustvari, hajde da ti prvo nešto objasnim. Ja znam za lepe reči finog vaspitanja, poput: izivinite, oprostite, molim vas, da li biste bili ljubazni itd, ali kada nešto želim ja retko kada pitam za dozvolu. Znaš, u vojsci sam naučio da ukoliko pitam dal' nešto može, uvek bih dobio negativan odogovor, jer je u vojsci naznačeno pitanje odlučivanja i ukoliko to nije naređenje i nije „u dnevnoj zapovesti” otkačićete, jer niko ne voli da preuzima odgovornost. U civilnom životu ti je slično - uvek nađu brdo nebuloznih razloga pa na kraju ostane samo konstatacija: koji te vrag ter'o da išta pitaš? Zato ja ne pitam, već kažem: hoću to i to, (zato obično i dobijem - pa se posle i kajem.) Zbog svega, rekoh Svetlani,

- Dolazim za sat vremena? (Od grimase koju sam napravio i Drakula bi se zgrozio - ispoljavanje straha na licu zbog mogućnosti da budem odbijen.)
- Važi ! - Reče k'o iz topa.

(To sestro! To kada vidim da se neko folira i femka uvek me podseti na moju sešu, jer te scene je trenirala svakodnevno, šta im je radila - eh, ženska posla!)
U taku sam izveo prekoredno kupanje i brijanje, „Farenhajt” i prateće aktivnosti... Evo me već na Karaburmi, zgrada prekoputa Robne kuće, sprat treći, broj trinaest, nešto me štrecnu, pred vratima čujem šuštanje vode iz kupatila, obuze me neka toplina (uuuuh!), pa zazvonih još jednom.

- Cveće cveću, - i ostale ljigavštine, kako to ja već znam, i kakvog me je Bog stvorio, (a ni ti nisi bolji.)
- Jao, Laki nisi trebao ... i Hulija, baš si srce! (Ma šta nisam trebao, a možda je žena u pravu. Ali važno je da sam prešao prag, a Venera i Mars će već sve ostalo.)
- I-juuu, pa i čokoladne bombonice - svaka ti čast! Cveće je prekrasno, pomozi mi da ga stavimo u važnu. Lolo, stvarno si me prijatno iznenadio!
Inače ja znam da preterujem sa tim poklonima pažnje, ali to je moj stil i to je jače od mene, to zbuni svaku, znaš - to mi je adut!
Posmatram buket stvarno je k'o božićna jelka, skoro mi je zaklonio glavu, baš sam kreten. No, držim, (kreten) i dalje onu buketčinu k'o idiot i kurvinski joj se približih da proverim njen parfem. Ali taj gest samo pogorša ionako napetu situaciju, jer onako poluočešljana i bludnim pogledom „na pola”, stomak mi okrete za 360, (ne osetih parfem ili sam to već totalno „puk'o” na startu.)

- Gde ti je cimerka?
- Radi treću. - A ja s anđelima.
- Vino ili domaća? - prekide me u štimovanju instrumenata.
- Okretna! - Odgovorih, spreman na sve što god da je ponudila, (mislio sam baš na sve, a ti ne bi?).
- Uskoro će i kafica, posluži se krekerima i maslinkama.
- Gde si ih kupila, lepi su ?
- O tome ćemo kasnije, - reče uz osmeh, polu-okrenuta meni, i ode do kuhinje, pa i ja za njom, mislim, pogledom za njom, dok je ona zanosno njišući kukovima... čoveče! Al će biti veselo! I-haaa!
A ja, već k'o vulkan pred erupcijom. (Sve po planu!)

Sedimo udobno zavaljeni u foteljama i pričamo. Ona krsti nogama k'o roda, a ja očima. Da, sećam se da je načinjala i temu vere i da misli da bi trebalo da se krsti u crkvi. Bio sam spreman da joj predložim kumstvo ... ma sve, ali nije bilo šanse da dođem do reči. Ustvari, kako je vreme surovo odmicalo na sve sam apriori bio spreman. Ali, avaj! Nekontrolisano trpam one krekere i blenem u nju ... ona sipa li sipa; pa drugu pa treću, pa prestadoh da brojim - pa da je ne odbijem, da je ne uvredim i naljutim, a ona sa onom pričom od 20:00 , a i od prepodne, (jao, nemoj opet - molim te! )

Ne sećam se da li mi je dala priliku da bilo šta kažem, uglavnom pauza nastade dok je bila u toaletu. Iskoristih priliku da se priberem i smislim novu taktiku, vidim da ću ja „žedan preko vode”. Avaj, još sa praga nastavi da „melje”, a ja povijenog repa, da mrdam glavom,
- Da ... da ... da ...
Da l' od domaće ili od mrdanja glavom nastade kompletna konfuzija, pa odoh i ja do toaleta? Sa afirmacijama sam morao da nastavim i iza vrata.
- Ljudi! Pa ona je mrak!
Reših da prekinem ovu lakrdiju, ma idem kući da se k'o čovek naspavam, smisliću ja već nešto - ni prvi, a nedajbože nit zadnji put.
- Već je 23:00, da te više ne zadržavam - rekoh.
- Nemoj, baš nam je super, ostani još malo, (vidim da joj je super, a ja?)
- Uskoro će početi policijski čas - rekoh rezignirano. To ju je nasmejalo do suza pa iskoristih da joj se primaknem, ali se sve završilo na tom, i njenom da ostanem samo da popušimo još po jednu uz nalivanje još jedne za koju ne znam ni da li sam dovršio.

Sledećeg dana oko 01:30, već sav ispušen ko cigara, u bunilu i upalom vratnih mišića i s' pitanjem šta mi je sve ovo trebalo, između dva: „da-da”, čuh je u magnovenju kako kaže da sve to treba rasturiti i ugasiti.
Impulsno, gestom ranjene zveri, pogledah u sijalicu i rekoh:
- Ceco, a da mi malo utulimo svetlo u sobi? (Uz poznat, upitno - optimistički, pokret obrvama!)
Uh! ... Isprovociranu kanonadu nemam snage da opišem ... možda nekom drugom prilikom, ljudi: sramota me je.
Ne znam šta je tu bilo loše. Evo i vi kažite ...

...Sutradan sam se probudio sa jakom glavoboljom, a i s' pitanjem šta sam ja Bogu zgrešio i gde sam pogrešio?
Ne znam!
Umesto da ugasimo svetlo, možda sam trebao da kažem: da ja ugasim, jer sam je možda uvredio što, pobogu, teram damu da ustaje - stvarno sam ponekad neotesan.

A ...da nije ?
... Ma, ne znam!
Hej! Znam !
Da se ona možda nije bojala mraka?
Nije ...?
...!
Čekajte ...a zašto me je uopšte i pozvala? Ha?