Svaka ljubav je ljubav dok traje. Ni jednu ne uništava ponos. Ljubav gube oni koji su je doživeli. Dakle, ljubav nestaje zbog čoveka, a ne zbog neke njegove osobine ili svojstva. Ponos, gordost,neiskustvo, višak iskustva... Sve je to nebitno. Bitno je kako čovek izlazi na kraj sam sa sobom.

Za prosutim mlekom ne vredi plakati. Otišao? On zna zašto. Ostala? Gledaj šta ćeš sa sobom, ne bavi se njime. On je otišao u tvoju prošlost, ne gubi svoje sad, izgubićeš mnoga sutra. A takvu kaznu niko ne može ničim da zasluži. I niko na nju ne može da osudi nikoga. To čovek radi sam sebi, pred tim drugi nemaju moć.

Cist racun duga ljubav. Kakav ponos , gordost i slično...

S time se naoruzas za druge stvari, a ovo zvano ljubav je bezuvetno, ali često obe strane nisu kompatibilne.
no, može se naici :)))

na dobr bajpas

nikad mi nije jasno šta ponos trazi u ljubavi??to je vise za one koji tek pocinju da vole:)a ne znaju kako da vole...

a najjače je kad neko kaže „naći ću svoju drugu polovinu” a to ne postoji..

srodna dusa ..a ja imam utisak da ću naći nekog nalik sebi a to ne bi izaslo na dobro :)

A ti...mjesris velicinu duse...po obimu guze?
:)

Leon: „bolje da gledam ono što ne mogu da ebem nego da ebem ono što ne mogu da gledam”

-Idu tata i sin ulicom,i sretnu neku dobru cupi.
-Jojjjj tataaa, ko ovo gazi?
-Odlikasi sine,uci skolu,pa ćeš i ti !
...
-Ti Leone,ocigledno,nisi bio odlikas u skoli :)

!@#$li= d r k a l i

ma perica opasan ;)

[:))]-Sondza,jesi li i ti bila odlikas u skoli ?

svako ima svoju dr.polovinu ona dođe onda kad joj je vreme za to...ponos hm pa je da zna da ubije ljubav ali ja bih to pre nazvala inat ali samom sebi...

******

Ako „svako ima svoju drugu polovinu” onda znači da nije celovit. Da je polovina. Time je sveukupnost čoveka svedena na samo jednu dimenziju - konektovanje sa jednom osobom suprotnog ili istog pola, po polnoj pripadnosti stečenoj rođenjem ili tokom odrastanja. Potencijali čoveka, njegova raskoš pa i sama svrha postojanja time je ponižena. Rođeni smo da se razmnožavamo, kulturno rečeno, drugu misiju sem te nemamo, niti egizstiramo van romantične mesečine i polomljenog kreveta, odnosno veš mašine ako ima onu i uz gusle opevanu centrifugu.

Šta je sa svešću čoveka ako sebe svodi samo na jednu komponentu, koja god da je? Ako mu je jedino bitno da napravi karijeru o kojoj će da se priča od Barajevo Gaja do Međeđe Mire Furlan?

„Druga polovina” poručuje da njeno odsutvo onemogućava čoveka da bude srećan. I sa i bez druge polovine, prođe srpska vojska bosa i gladna preko Albanije, pa se nisu bavili „drugim polovinama”. Bili su tada bogatiji i ispunjeniji nego i sa jednom drugom polovinom. Zbilja, sintagma druga polovina, čim ide po rednim brojevima, naprosto podrazumeva da se matematički niz nastavlja sa „treća polovina”, koja je, uostalom, opevana u narodnim epskim pesmama u kojima ga je „rastavio na tri polovine”.

Ako su „tri polovine” zapravo tri puta po jedna trećina, onda je „druga polovina”: 50 odsto celog. Dva puta po pedeset odsto jeste 100 odsto. Eto matematičkog ugla, a matematička logika na to dodaje: pola čoveka traži još pola čoveka da bi postao čovek.

Čovek može da ne voli sada. A želeo bi da voli, samo nema koga. I, šta se zbiva? Po Teoriji Druge Polovine, njemu ne znače ništa ni majka, otac, braća, sestre, preci i potomci; prijatelji, komšije, kolege; prolaznici koji na usijanom asfaltu padaju u nesvest od tropske vrućine. Ne znači mu ni zarada, ni kupovina, ni hrana, ni ...
narod kome pripada, kao ni država koja mu je dala državljanstvo. Ništa od toga ne može ga usrećiti. Naravno, kad bi da voli a nema koga, čovek je utučeni tutumrak koji ni komediji ne može da se nasmeje. Ali zato je moguće da se neko ko je „druga polovina” koja nema „drugu polovinu” smeje Urnebesnoj komediji. Da ne bi plakao, jer glupost prosipa mleko a onda bi da ga vrati u posudu, a to nije vredno takvog poklona kakve su suze.

I tako, odvajkada depresivan jer nema druge polovne, taj mrzovoljni vlasnik svog života jednog dana iznenada podigne pogled kad ono - srodna duša. Stoji pred njim, neće da se mrdne. Iste sekunde se prepoznaju. I odma deprsija nestane kao rukom odneta. Kao da je nikada ne beše, kao da kao pojava uopšte ne postoji, jer nju su, naravno, izmislili din-dušmani ljudske vrste. Ribari ljudskih duša.

E, što logika ume da natavrlji čoveku razne bede, da naprosto preostaje samo da je kuneš i ružiš kao majka što je Luisa te napisa onu pesmu...

------------

Vreme leči rane...ožiljci uvek ostaju oni nas podsecaju na to da smo ipak voleli...ali voleti se može opet veruj znam :)

******
Tačno, ostaju ožiljci. Ali se ode u apoteku i kupi Šaljićev melem protiv ožiljaka, maže po uputstvu za upotrebu i za nekoliko nedelja do nekoliko meseci, kod ozbiljnijih ožiljaka oni, paf, nestanu.

Šaljićev melem za dušu su svi oni ostali oblici sreće, zahvaljujući kojima se čovek raduje i puni, svestan da mu treba neko, ali svestan i toga da se bez tog nekog može ispunjeno živeti. Lovci Druge Polovine, kad se sretnu, kad tad postaju volovi u jaram upregnuti, ili se muško pretvori u žensko pa imaju tipične prizemne nožoubadajuće svađe ili... Neću da se bavim zlom: nisam depresivna nisam zaljubljena, pa nema smisla izjašnjenje da li volim. Ne volim jer nemam koga. I nisam 50 odsto čoveka, već 100 odsto žena. Znam šta nemam, jednako dobro znam šta imam, po tome nisam unikat.

-----

LEGENDA O TRI MUŠKARCA

1. PRVI MUŠKARAC: Nosi uspehe, dobra dela prijatelja i sve životne radosti iza leđa, „ne smetaju mu mnogo”: dakle, smetaju mu. Nema tu malo smeta mnogo smeta. Smeta i tačka. Ispred sebe nosi loše, ružne preživljene situacije i stanja, bulji u njih, opsednut je njimam proučava pitajući se a šta sad da radim, kad me je i Bog zaboravio.
A, ustvari „teret nije osećao jednako”. Zanemario je lepotu postojanja i ispunjenost življenja svega što je smestio iznad gluteusa, precenio i na tron postavio tešku, ružnu dimenziju postojanja koja ne dozvoljava otkrivanje lepote postojanja i ispunjenosti življenja. Nije izbalansirao dobro i zlo, prevagnulo je zlo i zato život, vlastiti, doživljava kao nepravdu, kaznu, zločin prema njemu. Ta sorta zove se Kukajuće Biće.

2. MUŠKARAC: Ponosi se dobročinstvom i svešću o vlastitim vrlinama.Uživa sam u sebi, kjurči se pred drugima. Jer samo to i vidi, pošto ih je tutnuo ispred svih i svega, sebi samom pred nos. Zato mu malo, malo pa curi krv. Ima slabe kapilare, mora kod specijaliste da mu ih „spali”. I tu specijalista naleti na nagaznu minu: eksperta za brza dejstva koji se svim raspoloživim manama, koje su uvek na najvišem stepenu borbene gotovosti, raspali po glupavom specilisti koji bi da mu ša'ne koju o gordosti i sličnim skarednim pojavama. Skarednim, jer Narcis gleda u mirnu vodu i van svoje lepote tuđu nema dar da spozna. Ta sorta zove se Samljubivo Biće.

3.TREĆI MUŠKARAC: Dobrota, pozitivne misli, dobra dela čoveka kao jedinke, dobre „stvari” koje je učinio (kome - sebi ili drugome, ne znaaamo jer prokleta Đekna nikako da umre!). I džaba mu „misli o snazi”, to iz iskustva znam. Neprestano mislim na onoliki dug koji Kinezi otkupiše SAD, koja pade u dužničko ropstvo, ali misliti o novcu ne znači imati ga. On se stiče akcijom, a ne kontemplacijom.
Ni njemu „ta vreća nije teška” jer je ona „poput brodskih jedara” (dobro da nije „ženskih bedara” ili je to ipak loše?) - pomaže u kretanju, pa još unapred. Srećan put, jer ti sreće treba više no pameti koju evidentno nemaš, muško No3.

A nema pamet kad misli da nema vreću samo zato što joj je „odrezao dno”, umesto da ju je bacio, ali nije. Jer, nije baš tolika budaletina - da nema vreće ne bi imao pojma ono što nosi s prednje strane obramice. Namazanko mamin i tatin! Loša iskustva, loše misli o sebi, zlo poznato po čuvenju a ne iz iskustva - ma, malo mutjneš glavom i zavrljačiš kroz onu rupu na vreći. „Kroz rupu to ode zauvijek”. Koju rupu? A, posebno: gde ode? U zarobljeništvo takvog uma ode sloboda dobijena rođenjem. Jer on „nema tereta koji bi ga usporavao u hodu”, ali zato ima vreću na kojoj su od onog odsečenog dna napravljena dva rukava. Kroz koja, bacajući ruke unazad, proverava da li je vreća prazna - a pliva li, pliva, napred, čas leđno, čas prsno, pa baterflaj, pa balet u vodi, pa skokovi na glavu, pa... Taj je delija nad delijama. Ona prva dvojica nisu mu ni do kolena, a njemu nije ni do yaya, možda i jeste, ali ne proverava - jer, oličenje je sušte dobrote, pozifivac, antimizantrop kao i danajski darodavac. Ta sorta zove se Ne-Dao-Ti-Dragi-Bog Biće.

Tako je to kad um funkcioniše po kopi - pejst principu. A ne po stričevima i babu: ljubi sebe kao boga da bi mogao ljubiti bližnjega. To je muškarac. To je žena. To je čovek. To je princip. Suština.

Ne. Lupam gluposti. Idem da tražim moju drugu polovinu. Većina je uvek u pravu, manjina je u manjini zato što nije u većini.

Neće me biti duže vreme, mada ću avionom. Osim kad je reč o aerodromu „Ćilipi”. Tu nit se spuštam, nit se penjem, neka drugi lete spiralno naniže ili spiralno, naviše između onih planinčuga, ja ću lepo pjehe, od Neuma do Zauma via Dubrovnik:D
http://youtu.be/s9mpE2qMG_Q

mrBin-boy
(Evgenije)
06. decembar 2011. u 17.32

-Sondza,jesi li i ti bila odlikas u skoli ?

zar ti ja licim na odlikasa :) ????

ja sam bila marker. Bezala iz skole i danas bezim, trci Lola trci :)))

p.s.

ne voli zatvorene prostore, a skola je bila prilično zatvorena :)))

ma ja sam rekla da od toga nema ništa pa ti pisao šta god ti volja. Imali ste pripravnicki, niste polozili, popravni je bio, pali ste i mnogo ste se uprljali prilikom pada u blato, i šta sad? jel ja da cistim i bubim dje boli?
Ma nejma teorije! ja kad sam htjela da bubim dje boli vi ste se dragi klaunu smijali. Nastavite, to vam odlično stoji.

„Није Ескимко толико стара да би изгубио интересовање за њу као жену. Она има 50 година.”

-Lakse je napisati POLA VEKA [:))]
...

-Tebra,kad ono bese pun mesec,meni se čini da je to od bitne vaznosti za ove diskusije [:))]

ja ću u 50-toj da bidnem najbolja i mnogi će zbog toga da pocrkaju ali šta ću ima ja, nek i oniu sebi kupe gene:)

Lavčino, babe su žene, a bake glume žene. I sve to negde od četvrte godine, kad se formira karakter. One što glume plaše se starenja i očajavaju zbog spoljih znakova da je mladost prošla, zrelo doba prošlo, žive reda radi i maltretiraju unučiće ljutnjom ako ih oslove sa baba. „Nisam ja baba, ja sam baka!”, čula sam isuviše za mojih pola veka (hvala, Pasuljko), i shvatila da baka nisam bila ni sa 15 godina, tako da ni sa ovom cifrom ne mogu biti išta drugo osim: BABA. Eto, nacrtala sam ovcu i još da kažem da je to ovca. „Ovo je ovca”. Rekoh, dakle i odoh.

mislim da je u prizrenu „hotel terasa” a na severozapadu ti je dzamija a na jugu ti je tursko kupatilo odmah preko bistrice a preko puta ti je bogoslovija a na toj raskrsnici su ubijani srpski policajci sa strane kfora kad su usli u prizren a nemacka televizija je pokazala snimak sa kometarom paravojne formacije, još nešto?

Jeste, „Terasa”. „Teuta” je drugde ne mogu sad da se setim.

Ne. Nego kad su krili da je prave, a podmetali Srbima sve i svašta, pa sam ja otišla da im stručno objasnim da nema razloga da kriju jer sakriti ne mogu.