Наше богатство једнако
је суми свега што смо
били спремни да изгубимо...

---------------

Cesto procitam te i takve misli. Neko ih sam stvori, a neko pokupi od nekog ko je to skontao.
Bez kritike, nemam primedbe ...
Ali, te i takve misli me zbunjuju. Stvaraju rebus u mojoj glavi ?

Dobro ih anliziram, ako se zakacim za neku misao.

Nedavno sam procitala sledeće :

„Od svog porijekla i djetinjstva ne može se lako pobjeći.”
Ivo Andric

Meni je ovo sumorno i teskobno.
bezanje me navodi na da razmišljam kako je teško bitisati u svom detinjstvu i poreklu ???

tako i ova misao koja je postirana.

Zašto je gubitak velicina ?
O kom gubitku se radi ?
Eto, toliko .

Ocito ne putujem istom prugom kao putnici koji su ovo srocili.
Niceg se ne odricem i ništa ne želim izgubiti, ni zivot ni ljude, ni prijatelje, ni neprijatelje, ni tisunu, ni buku, ni dusu...

Čini mi se da filozofija izvire iz dangubnih ljudi, kojima je toplo, koji su siti, i onda kontaju svojim udobnim zivotom, o ljudima koji su sretni i bez onog sto nisu mogli izgubiti, jer nisu ni imali.

ja ne mislim da je u zivotu ista gubitak osim nedaj boze da ti umre neko drag. Sve ostalo je dobitak, malo drugaciji od onoga na šta smo navikli ali ipak dobitak. Imat će se o cemu pricati mladim generacijama. Šta je covjek bez dobre price? kao da ni živio nije.

Naravno da nije apriori. Naravno da se ne radi o svakom ko je uslovno receno, zavaljen u nekoj diplomatskoj fotelji, savetnik nekog predsednika, „piskaralo”, kreativanog um, sa beskonacno mnogo bolnih misli, dok jede i pije u toplom.? Narvno da se moja replika ne odnosi na svakog ko je ista rekao o zivotu, a da je recimo prozivljeno i iskreno.

Sticajem okolnosti, a okolnosti su takve da se ne može birati, jer naprosto, nemocni smo, uz najbolju volju, tako i ja, trenutno , a trenutak je prilično dug, te ga mogu nazvati, ne Noc u Lisabonu, već tri duge godine u Lisabonu. U prevodu samnica, koja nije pala s neba, koja ima svoj predznake u prijasnjem zivljenu i protezu se do ovih noći koje sada živim.

Spoznavsi da je komletan dozivljaj u nama samima, jer nema ni musice koja zazuji, prebirem po tim i takvim recenicama. Iskreno „zgrazavam” se. Ne nad svakom, NaraVno !

Možda gresim, ali u doba naše bliske proslosti, jer šta je 2000 godina pre Hirista, spram pecinskog coveka ????

Konacno nad svakom civilizacijom, tzv. primitivnom i ovom trenutnom, covek je u svom zivotu covek, sa radostima, i ostalim emocijama.

Uposlen covek nema kad, zarobljen robovanjem, sanja o slobodi, sluga sluzi, a ovaj„ udoban” i sit, filozofira, jer šta bi drugo radio ?

Svakako da žive ljudi koji imaju pokrice za svaku svoju cemernu misao, ali držim da je vise onih koji su stampani, objavljivani, a nosili su bele rukavice, bele salove i cilindre...

Kako sam gore navela, okolnosti su takve, da se ne može mimo onog sto je neminovno, bez obzira sto je sudbina u našim rukama ?

Ne volim kad procitam utopiske misli.

Pritom, negde iznutra kao da im ne vreujem.

Strah, gubitak, bol, cemer, jad, sustina, ljubav, sreća, nesreca, Bog, i šta sve tu ne piše ???
Najbolje je dobiti amneziju i ne znati ko si !

Ko da me maljem udare po glavi. Ne radi se o optimizmu, koji gajim u sebi, već se radi da covek kad potone, natrci na reč gubitak, bol, samoca i slično... i onda, šta onda ???

Kao da mi to sve ne znam i bez procitanog ?

Cesto je to destruktivno. Ne bih da duljim, a duljim. Izvinjavam se, ali za mene su pojedini ljudi, cemerni mislioci, iscasenog uma, sa prefiksom, rovarenja po mozgu i dusi.

Izgledaju mi kao mrtvi vracen među nas, i sole nam pamet ??? !!!

Ovo se ne odnosi na postirani tekst.

Ovo je moje generalno mišljenje.

Radije slusam ono sto narod kaže, iz naroda, provereno, efikasno.

A „filozofi”, oni o kojima sam nešto napisala, verovatno je oprecno od sveobuhvatnog mišljenja.

Ogradjujem se, ima takodjer pisaca kojima verujem. Koji su lekoviti i spasonosni.

Bilo mi je zadovoljstvo da napisem ono sto mislim, ne zeleci ikog da unizim, jedino da iskazem, da nije sve tako stisnuto u cemeru zivota.

Postoje verovatno trenuci koji su perspektivniji od mucnih misli pojedinih „psihopata”, koje besomucno čitaju , a ne prevode ih u dusi, da vide koliko grese. Samo nas utapaju u svoj vrtlog zamagljenog i sebičnog uma.

Zivot je lep !

:D

P.s.
Ljudi za dve i po godine regenerisu organizam, samo teskobne misli cuvaju ljubomorno , Zašto ?
Jedna jedina „reč” popravlja sve, a ona se zove DOBROTA. Kada nju imaš u vlasnistvu i živis je, onda si obuhvatio i ljubav , i lepotu, i COVEKA.

To Sto dobrota spava negde i nije se još probudila, zavisi od nas. Tako ja mislim.
Hvala na paznji , ako je neko iscitao ovo sto sam imala za reci !

:)



_________________________
I added cool smileys to this message... if you don't see them go to: http://html.expresso.me/smileys

mene jedino nervira kada ljudi čitaju i memorisu samo da bi mogli da palamude u drustvu. I kako god procitaju nešto novo tako mijenjaju poglede na svijet. Ali bitno je da imaju šta „pametno” da protresu i impresioniraju ljude oko sebe a vidi se da ne znaju bas ništa o tome.
ja onda najviše volim da glumim nevidjenu glupacu ili postanem drska i kažem im da „seru”.

A kad malo bolje razmislim, šta je mene briga šta ko prica, ne znam zašto se kacim na to?!
Valjda besposlena

Čini mi se da filozofija izvire iz dangubnih ljudi, kojima je toplo, koji su siti, i onda kontaju svojim udobnim zivotom, o ljudima koji su sretni i bez onog sto nisu mogli izgubiti, jer nisu ni imali.

******

Poznavala sam čoveka koji je pisao vrhunsku satiru. Mnogi su se, često grohotom, smejali onome što je napisao. Onima koji su ga poznavali privatno malo toga bilo je smešno jer su znali šta stoji iza.

Danguba ne ume da filozofira jer je lenj i za jednostavnije poduhvate, a kamoli tog ranga. Konformisti čuvaju konformizam i imaju svoju filozofiju života. Oni koji tandarajo i ljudima koji ništa nisu izgubili jer nisu ni imali, to su budale. A onaj ko misli da ništa nema, pa zato nije bio u prilici da izgubi, nije svestan koliko bogatstvo nosi u samome sebi.

apropo :)))
setila sam se !!!

utakmica, Grcaka - Nemacka

fudbal

:D

http://www.youtube.com/watch?v=ur5fGSBsfq8&feature=related

Dobra sala i Bogu prija :)

ubjedjenje postoji ali vise u poeziji i prozi...u realnosti stvari izgledaju malo, malcice drugacije..:)))))

******

Apsolutno tačno. Npr, kad je reč o kukavičluku kog nijedan čovek ne sme da se stidi, jer je potpuno prirodan sastojak duše.

Ali duše nisu klonirane kao ona ovca koja je imala tragediju da postane prva kojoj su to uradili u istoriji domaćih i divljih životinja, da bi eksperimentisali na ljudima sa manje očiglednih štetnih posledica.

Svaka duša svojim putem ide. Znam dovoljno duša kojima nisu potrebni ni proza ni poezija da bi prepoznale ono što u sebi imaju kao sedes materiae o kojem je ovde reč. Ima duša kojima su otimali decu iz kolevke, pa su posle toga opet rađale. Ima duša kojima je mnogo da rode i jedno dete, jer to podrazumeva mnogo obaveza.

Realnost je slika sveta koju stvaramo onim što jesmo. Ima ljudi koji bi zbog, da svedem priču, koji bi ubili čoveka koji ima bocu viskija, jer imaju potrebu za viskijem ali u tom času mogu da ga sanjaju jer su švorc. Ima ljudi koji bi zadnji dinar dali nekom čoveku da kupi bocu viskija jer postuju njegovu potrebu koju sam nije u stanju da zadovolji - a ta potreba je legalna i legitimna jer je, osim u islamskim državama, nigde ne brane niti sankcionišu.

Mnogo puta sam rekla da pišući o drugima ljudi govore o sebi. Lično, ne bih mogla da ostanem bez deteta i bez moje otadžbine. Njih nikad ne bih prodala. To je jedina granica koja može da me zaustavi. Ostale granice ne znam da postoje, jer me ne interesuju, ali sam zato slobodna ličnost u jednom solidnom moru robova granica, ali tuđih, ne vlastitih. Meni je u mom okeanu dobro, kao i svakoj ribi:p