She walks in Beauty ( Lord Byron )

SHE walks in beauty, like the night
Of cloudless climes and starry skies;
And all that 's best of dark and bright
Meet in her aspect and her eyes:
Thus mellow'd to that tender light
Which heaven to gaudy day denies.
One shade the more, one ray the less,
Had half impair'd the nameless grace
Which waves in every raven tress,
Or softly lightens o'er her face;
Where thoughts serenely sweet express
How pure, how dear their dwelling-place.

And on that cheek, and o'er that brow,
So soft, so calm, yet eloquent,
The smiles that win, the tints that glow,
But tell of days in goodness spent,
A mind at peace with all below,
A heart whose love is innocent!

Zar hoćeš kraj prije početka?
Pa ti si stvarno ptičica rijetka..
Začaran dragulj u moru sivila,
ti samo slijepog ne bi zadivila...

U tvome oku đavolak spava,
moj skriven san - tvoja tajna java,
osmjeh ti ima fatalnu draž
dok ti niz usne slatko curi laž...

Ko god te učio loše te naučio
da kad se voli mora da zaboli,
rima ti kaže, ali rima laže
da kada ljubiš, obavezno gubiš...

A ja bih s tobom dijelio sve,
noć, vino, pjesmu i duge poljupce.
Je li to zlo? E pa, nek je zlo!
Pakao čeka, pa haj`mo zajedno...

Ne mrem bolje, praštajte... Jel dovoljno romantično? :)

DODIR SNA
Budi me svileni dodir
tvoje orošene kože,
Prste provlačim
kroz sulude puteve
koje ocrtavaš
kosom po mome telu...
Udišem dah
iz tvojih grudi...
dok spavaš,
usnula u mome snu

Budim se iz sna
što miriše
na kišu, i usnama
dotičem tvoje
nabrekle i tople...
dok spavaš
u mome snu!

Probudiću te
snagom svoje želje
probudiću te
ritmom života,
Ijubavlju opijenog srca...
Umiću se kapima rose
sa tvoga tela,
okupaću ti telo
kapima kiše
sa svoga čela...
Dok ti budem
linijama dlana
ispisivao pesmu Ijubavi ...
Vrelinom daha
otopiće se
ledene kore okeana
i koprene Mraza –
tog slikara bez duše
nestaće
sa prozora našeg sna!!!

Zagonetka

Ako je nazoveš pravim imenom
Istog trenutka nestaće

Sve dok juriš za njom bićeš osuđen
Da večito mimo nje prolaziš
Dok ona čuči tu u uglu

Ako je potražiš u dobru pogrešićeš
U zlu sigurno nije

Mudri govore daje ima
U svakodnevnom životu
l u doživljajima koje nazivamo običnm stvarima

Pesnici je traže u lepoti
Vernici u Bogu
Ateisti u surovoj lepoti prirode
Fanatici u smrti
Da Vam pomognem
Ženskog je roda

?

Jedna od najlepsih i najtuznijih ikad napisana...nemoj da vam je teško da odslusate do kraja:))

http://www.youtube.com/watch?v=cU6bZ6NtJCs

Psovke nežnosti

Sad shvatam:
nismo došli zadovoljni ko trave
što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore.

Mi smo zvezde
što ludo u mrak se stmoglave
i zbog jednog bljeska ne žale da izgore.

Imamo ruke
dobre
kao pijane laste
da se grlimo plavo i gasimo u letu.

I prisutni smo zbog neba što mora da izraste
u saksijama oka ponekome u svetu.

Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog.
Sad svako pruža šape i nova čuda traži.
A sve je smešno,
i tužno,
i sve je neizbežno,
i ove istine dobre i ove dobre laži.

Prejeli smo se,
kažem, i svako ume da sanja,
i svako ume da psuje i ore daljine glavom.

I jednako je u nama i kamenja i granja.
I jednako je u nama i prljavo i plavo.

I svesni da smo lepi isto koliko i ružni,
stigli smo gde se gmiže
i stigli gde se leti.
I znamo šta smo dali,
i znamo šta smo dužni,
i šta smo juče hteli
i sutra šta ćemo hteti.

Goreli smo,
al nismo postali pepeo sivi
od kojeg bujaju žita i obale u cvetu.

Uvek smo bili živi,
pa ipak:
drukčije živi
od svih ostalih živih na ovom luckastom svetu.

I najzad:
tako je dobro što nismo samo trave,
što talasanja svoja nijednom vetru ne damo,
već smo zvezde što sjajem sve nebo okrvave
željne da budu sunce makar trenutak samo.

Sonatina:) Ovaj drugi link je sjajan! Ama...posle 15 godina ti bude bolje...hahaahah:) Samo 15:) Pozdrav Sonato!

Umorna sam od ljubavi
Svih vrsta
I nemoj da veruješ
Da ću se ikada
Roditi
Nasmejana
Prva veština čoveka je
Plač

Umorna sam od nadanja
Da u nekom od
Okeana
Postoji kaplja
Nemirna
Koja bolje od svih
Zna šta je
Mir

Umorna sam od vere
Da ispod hrapavine
Stabla
Tuče srce
Tam-tam
Probudilo me jutro
Sada znam šta je
San

Umorna sam od priča
Da tek sa nekim
Čovek može postati
Celina
Probudilo me jutro
Sada znam šta je
Sudbina

Umorna sam od očekivanja
Da idem putem
Kojim oduvek idu
Svi
Probudilo me jutro
Sada znam da Ja je
Mi

Umorna sam od zagledanja
Kao da ljudi nose
Rog
Probudilo me jutro
Sada znam da lepo miriše
Smog

Umorna sam od poraza
Kojih se gnušaju
Kao da i pobede nisu
Tren
Probudilo me jutro
Sada znam da je dobro biti
Sen

Umorna sam od smrti
Kojom mašu na sve strane
Preplašeni
Probudilo me jutro
Sada znam koliko je života
U meni

D.P.V.