„Eh...Goljatkine!! Goljo jedan!”

:)) Jedan od dinamicnijih likova dragog nam genija...:) Pozdrav Sonatina...

:)) Uh Marmeladova sa svih strana...Goljatkini se teze poznaju, mada ima i njih...jedan od mojih omiljenih Sonato,...Dostojevski je znao da me stavi u svoju glavu na sjajan način...da me uvuce i pusti da budem sa njim koliko god mi se svidja, i kad god...Genijalac totalni:))Lud..:)Pozz.

na danasnji dan,u 11h 11min 11sec..osetiste li nešto neobično,van vremensko..?:)

xaxaaxax Mobi,a ja procitala tasta:))))

Otkud smak sveta Sonato...neće grom u koprive:))

Sonato, po drevnom proročanstvu Steve poštara iz Čekrčića, formiraće se planetarni pokret, za promenu kalendara, pod nazivom: „Mističnih 13” i oni će uvesti trinaesti mesec Baksuzar. dakle 13. baksuzra 2013 će se smaknuti sve po spisku!

Najkraća SF priča:
„Poslednja osoba na planeti sedela je u sobi. Na vratima se začu kucanje”
...
Nije lepo preteći, kad svi oteknu ;)

Recimo da se muškarcu koji se zove Milorad sviđa žena po imenu Milojka. On je pozove u bioskop; ona prihvati i oboje se dobro provedu. Nekoliko dana kasnije on je pozove na večeru; ona prihvati i opet im je bilo lepo. Nastave oni tako redovno da se viđaju i nakon nekog vremena, i on, i ona prestanu izlaziti s drugim osobama. I onda jedno veče dok se voze u kolima Milojki nešto padne na pamet i bez puno razmišljanja glasno reče:
„Znaš li da se viđamo već šest meseci?
Nakon toga u kolima nastupi tišina. Milojki se tišina učinila vrlo dugom. Razmišljala je...Možda mu smeta što sam to rekla? Možda ga naš odnos ograničava...?? Možda misli da mu želim nametnuti neke obaveze koje ne želi ili nije siguran da ih želi ??!??)
A Milorad pomisli..(”Bože, šest meseci!)
Milojka dalje misli...(Ali nisam ni ja sigurna da želim takav odnos!? Ponekad mi se čini da mi treba malo više prostora, malo više vremena da razmislim da li želim da nastavimo ovako... ??! Pa gde mi to idemo? Hoćemo li se samo nastaviti viđati na ovom nivou bliskosti?? Idemo li prema braku??? Deci????!Zajedništvu do kraja života?!?? Jesam li spremna za to?!?!! Da li ga ja uopšte poznajem?!)
A Milorad misli...(To znači ... Da vidim?! ... Počeli smo izlaziti u Aprilu ... To je bilo baš kad mi je auto bio na servisu ... Oooops! Moram promeniti ulje!)
Milojka misli...(Uznemiren je. Vidim mu to na licu. Možda sam sve pogrešno shvatila. Možda on od ovog odnosa želi više, više bliskosti?! Možda je on osetio, još pre nego sam ja to osetila, da ja imam neke rezerve??!? Sigurno je to! Zato ne želi ništa reći o svojim osjećajima!! Boji se da će biti odbačen!!!)
A Milorad misli...(Moram proveriti i kvačilo... Baš me briga što onaj idiot mehaničar govori da je sve u redu. Osećam da nešto zapinje! A bolje im je da ovaj put za to ne krive niske temperature. Koje niske temperature? A platio sam tom nesposobnom lopovu zadnji put 80 Evra!!)
Milojka misli...(Ljut je! A ne mogu mu ni zameriti. I ja bih bila ljuta na njegovom mestu. Tako me muči krivica što ga mučim, ali ja tu ne mogu ništa?! Jednostavno još nisam sigurna!!?)
A Milorad misli...(Verojatno će reći da je istekla garancija ... Idioti!!) Milojka misli...(Možda sam ja preveliki idealista?! Čekam viteza na belom konju, iako sedim kraj savršeno dobre osobe.. Osobe s kojom mi je dobro, osobe do koje mi je stalo.. Osobe kojoj je izgleda stvarno stalo do mene.. Osobe kojoj je sada teško zbog mojih sebičnih, nezrelih fantazija!)
A Milorad misli...(Garancija? Oni žele garanciju?! Daću im ja garanciju! Uzeću garanciju i ...)
„Milorade!” - kaže Milojka glasno.
„Molim?” - odgovori on iznenađeno.
„Molim te nemoj mučiti samog sebe tako.” - reče ona dok joj se oči pune suzama „Možda nisam trebala ... O Bože, osećam se tako...”(Počinje jecati)
„Šta ti je?” - upita Milorad
„Prava sam budala...(jeca ona dalje)...znam da nema viteza. Znam to. To je glupost. A nema ni konja.
”Nema konja?„ - zbunjeno će Milorad.
”Sad sigurno misliš da sam prava budala?!„ -kaže Milojka
”Ne!„ uzvikne Milorad, srećan da konačno zna pravi odgovor.
”Radi se samo o tome ... da ... mi treba malo više vremena.„ - projeca Milojka. Nastaje pauza od 15 sekundi za koje vreme Milorad misli što brže može. Pokušava pronaći dobar i siguran odgovor. Konačno smisli nešto za šta misli da odgovara situaciji.
”Da.„ - prozbori on.
(Milojka, duboko dirnuta, dodirne njegovu ruku) ”Oh, Milorade, da li zaista osećaš tako?„ - upita ga.
”Kako?„ - zapita se Milorad.
”Pa ... o vremenu?!„ potiho će Milojka.
”Oooo, da!„ - zbunjeno će Milorad. (Milojka se okrene prema njemu i zagleda mu se duboko u oči, a on postaje vrlo nervozan zbog toga što bi ona mogla sledeće reći. Pogotovo ako to bude uključivalo konja.)
Konačno ona progovori...”Hvala Milorade!„
”Hvala tebi!„ - uzvrati on. Onda je on odveze kući, a ona leže u krevet da plače do zore. Milorad dođe u svoj stan, otvori kesu čipsa, upali TV i odmah se udubi u teniski meč dva Čeha za koja nikad nije ni čuo. Neki tanki glas u glavi govori mu da se u kolima dogodilo nešto zaista važno, ali on je siguran da nikad ne bi mogao razumeti šta, i da je najbolje ne misliti na to.
Sledećeg dana Milojka nazove svoju najbolju prijateljicu, možda i dve, te one o tome razgovaraju 6 sati. Analiziraju do u detalja sve što je ona rekla i sve što je on rekao. Do beskraja istražuju svaku reč, izraz i gest kako bi otkrile nijanse u značenju i razmatraju svaku moguću varijantu. Nastavljaju o tome razgovarati danima, nedeljama, mesecima... Nikad ne dolazeći ni do kakvog zaključka ali im ni u jednom trenutku nije dosadno.
U međuvremenu Milorad, igrajući tenis sa zajedničkim prijateljem, zastane neposredno pre servisa i upita:
”Stanoje, da je li je Milojka ikada imala konja?„”

-Podpisujem ! [:))]

-Kad biste prestale da razmišljate,živele bi srećno,skoro,kao mi [:)]

http://2.bp.blogspot.com/_ymWsXJ9zm3I/TVG7c1Qu7YI/AAAAAAAAACU/GbndLec_JtM/s1600/66839_1742285403452_1428221... 2363106_n.jpg

[:p]

Dostojevski je najbolji! Vrijeme je da mu se ponovo vratim.