Ima sudbine kako ne...ohhh, samo sto je nekom mama a nekom maceha...mada uglavnom svrlja...malo ovako malo onako...a mi se nešto upinjemo da promenimo. E tako ti je to:)) Pozzz

Hm...ti što ne veruju, uvek se zapitam kako?:) Mislim iz licnog iskustva znam da ponekad toliko imam osecaj kontrole i sve, i onda PAF, sudbina me za tren demantuje ali TOTALNO:))) Pa kako da ne verujem u visu silu...ne znam kako drugima to polazi za rukom...a od nekim visim silama, predvidjanima koja mi se dese kroz snove i te stvari...kako to tek da demantujem,i kažem ma to je sve slučajno ne znam, i ne mogu, to bi bilo zaista previse slučajnosti da bi bile iste:)

ok...
nema iste sudbine. tacka.

Sva sreća da nema iste sudbine, hvala ti boze:))))

kad vidim kakvih nas sve ima ;)))

Sudbina je „ugovor” koji smo potpisali pre nego sto smo sisli na zemlju. Ono sto smo potpisali to i živimo, ali zato i jeste razlicito svima.
Hmmm prst na celo sada :)))))

Nekada davno, kad je Mesopotamija bila velika i ponosna, bogati bagdadski trgovac je poslao slugu na pijacu da mu kupi ćilim. Sluga se vratio prerano da bi išta kupio, blijed u licu i tresući se. Trgovac ga je upitao šta se dogodilo. „Vidio sam Smrt na pijaci, i ona je vidjela mene. Pružila je prst prema meni. Danas će me odnijeti, gospodaru.” Trgovac se sažali i kaže mu:„Uzmi mog konja koji je najbrži u Arabiji i tjeraj ga punim galopom u Samaru. Tamo se sakrij i Smrt te neće pronaći jer će te tražiti u Bagdadu. Sluga odjaha, trgovac izađe iz štale i ode na pijacu. Tamo i on ugleda Smrt i upita ju:”Zašto si uplašila mog slugu?„. Smrt odgovori:”Nisam ga htjela plašiti, već sam se iznenadila što ga vidim u Bagdadu, a večeras imamo sastanak u Samari.„”

N°1 kaže:

„Kaja,dal postoje DVE vrste subine,i koje su to sudbine..?
Moja pok.baka rekla bi: ”Sudbina je luda pamet„..? ”

Numero, postoje ne dve vrste nego milioni razlicitih. Svako ima svoju.
Nećeš reci valjda da je tvoja i moja sudbina , isto?

Postoji samo jedno sto od nas čini celinu, JEDNO, a to je sudbina radjanja i na kraju umiranja. Ali kada pricamo o sudbinama ne mislimo na to, već na put koji prolazimo dok smo u materijalnom obliku. Sudbina je određena u glavnim crtama ali je na svakom od nas da doprinese svojoj sopstvenoj prici. Kaže se da bog pomaze samo ako sam sebi pomognes, ili ako ne zavezes konja ispred kuce i ne nadjes ga kad izadjes, nije ti kriv bog, ne kuni ga, već samog sebe...

Svako od nas ima misiju na zemlji, i prema tome i živi, uci, razvija se, podnosi bolnije ili manje bolno zivotne zamke. Po tome smo svi unikati, sreća!!! :)))

A sto tvoja baka rece, i to je istina , nekome je luda pamet sudjena, jer je deo njegove misije :)
Imati misiju ne znaci biti perfektan, misije su razne, kao sto su i ljudi. A znamo da jedno SVASTA čini SVET. :))

SamoSePitamZasto.

Podpisujem.

Životna iluzija je kada ti celi život sole pamet a ti umreš od šećera. Kad bi luda bila uporna u svojoj ludosti postala bi mudra. Zar nr? Starost, bolest i sirotinja, ujedinjene, to su neosporno najveća i konačna katastrofa jedne ljudske sudbine.

Neki putevi kojima teska sudbina hoda su nevidljivi, ti je bitan fizicki izgled i elegancija kod suprotnog pola. takođe postoji tendencija ka idealizovanju. Srećan/na si ako postignes prijateljski odnos sa partnerom...

ZA: Radica

SamoSePitamZasto.

Podpisujem.

Životna iluzija je kada ti celi život sole pamet a ti umreš od šećera. Kad bi luda bila uporna u svojoj ludosti postala bi mudra. Zar nr? Starost, bolest i sirotinja, ujedinjene, to su neosporno najveća i konačna katastrofa jedne ljudske sudbine.

Pozdrav Radici,

Prvo moram da kažem da mi je zao sto gledaš na sve tako negativno. Naravno, svi smo mi prošli i prolazimo kroz zivot drugacije. Valjda sto sam ja još kao dijete bez mnogo čega ostala i kroz rat prošla, da ne mogu a da ne vidim kako je sve sada odlično, i ma koliko loše bilo uvijek može biti gore.
Bolest i sirotinja nisu neosporne i konacne katastrofe ljudske sudbine. Naravno da nekad covjek nema kontrole ni uslova da promijeni to, ali u vecini slučajeva dosta bolesti se može sprijeciti a sirotinja i u najsiromasnijoj zemlji je većinom izgovor lijenih.
A starost i smrt, nikako sudbina, već jedina pravda na ovome svijetu.
Sve naj,
M ;)

Pa to što jedni veruju drugi ne veruju i to je dobro. To samo dokazuje da smo svi razliciti i samim tim imamo i razlicite sudbine.Svi se nalazimo na razlicitim duhovnim nivoima. Sve to ima svoju svrhu, sve je to deo plana.
Svako se i ponasa i živi prema svojim zivotnim iskustvima, i svojim duhovnim nivoima.

Pusti sudbinu,zaboravi tugu.
Sve bih dala kad bih znala
šta buduci dane nose
dal će tvoje nezne ruke
da mi mrse kose...?