Šta god radili, kako god živeli, uvek će se naći neki Jul Briner da se brine za vas i vaš život i koji to, naravno bolje od vas samih zna organizovati i rešiti eventualne probleme. Interesantna je pojava da se ti dušebrižnici redovno povlače i izbegavaju konkretne razgovore u kojima se od njih decidirano traži rešenje nekog problema, jer u tom slučaju je na njima i moralna odgovornost za posledice. To ne vole. Oni su više onako za - smaranje i dobacivanje, za grdnju i pridike, za iščuđavanje, negodovanje i vrtenje glavom, sa sve facom „nemoj da ja progovorim” i dizanje obrve...
Da sam ja na tvom mestu... - Da si ti na mom mestu narušili bismo elementarne postavke fizike, jer dva tela ne mogu u isto vreme biti na istom mestu.
Kako reče postavljačica teme: život nema reprizu i na kraju ostajemo sami sebi da se sećamo svoga života, ne tuđega, kao što niko neće pamtiti naš - onako kako su ga naše oči gledale.

znaš kolko me zabole ko šta milsli o mom zivotu?

uvek treba disati pumim plucima a oni sto te guse, za te nema mesta u zivotu ;))

Nemam dotičnih problema. Oni koji su privatno oko mene ne zabadaju nos gde im nije mesto (a i ja pazim šta radim ovako nosata), dok na poslu tek nema razloga da mi prčkaju po privatnom životu, tako da su i vuk sit i ovce na broju.

hahahahahah MrBin nasmeja me slatko. E jesi loooooooooooooood :)))))))))

dobro Danda al stremi se ka tome,to je najbitnije jelda ;))))

Tajka, bio si blag. Ne nazire se, već bode oči nesreća, neispunjenost, neostvarenost, emotivna pustoš, praznina i svašta nešto... Toliko bode oči da oni koji vide mogu da požele da bar privremeno budu slepi i odmore gorepomenute vijuge. a oni rade to što rade jer misle da je to jedini oblik psihoterapije.

Геј :)