Kada smo kod duhovitih grafita, ne treba zaboraviti onaj iz Beograda odnesen krajem '80-ih na utakmicu sa Dinamom u Zagreb:

Mc Donalds - 400 km :)

Meni ni posle 2o i vise godina nije postao seljacki, naprotiv, smatram ga odličnim „sportskim” poenom u kontekstu tadasnjeg stalnog takmicarskog duha između Beograda i Zagreba.

Srbo, razumem šta hoćeš da kažeš i slazem se da se neke stvari ne mogu shvatiti kroz kratku formu niti je ona uvek odgovarajuca. Ali, isto tako nekada može da bude efektnija od dugih eseja. Kratka forma je meni bliska zato što sa jedne strane otvara coveka tek toliko da pokaze samo jednu sekvencu/detalj svojih misli ali ujedno svima koji čitaju daje vise nego dovoljno prostora da iz nje izgrade neku svoju.

Na SC-u sam jednom spomenula stari grafit koji kaže samo:

'Radost zbog tvog postojanja.'

Neko je njime nešto nekome rekao unikatnije od samo „volim te”. Muskarcu, ženi, cinu rođenja deteta, nebitno i nepoznato...za nas. Ali svako od nas ga je svesno ili podsvesno posvetio nekome neopterecen detaljima price koja nije njegova. U tom smislu je misao koja je nastala (i ostala) kao vrlo privatna na neki način data svima i postala veza na koju je svako dodavao svoju kariku i ujedno je ustupao drugome.

Svi koji vole da čitaju dobro znaju onaj osecaj iz knjiga kada nekada samo kratak pasus ostavi bez daha. Slično je i sa tekstom neke pesme. Vrlo često, kada ga čitamo ili slusamo ponovo, vidimo da u njemu nema nekih kitnjastih formi ili velikih istina; postoji uglavnom samo jednostavno, nekada bolno, nekada direktno, nekada sa podsmehom na svoj racun sumirana NASA istina, kao u duhovito svedenom opisu velike ljubavi na:' Ma, go*no bih joj jeo kao sarmu„ :)

”