Eh ovako...u dilemi sam i nadam se da će te mi moći pomoć. Naime, imam jednog jako dobrog druga, družimo se 9 godina, isli smo zajedno u istu skolu, i svaki put kad se vidimo, osecam nešto jače. Vidjamo se par puta u sedmici, a obično petak i subotu vece provodimo zajedno. Nekad izadjemo na kafu, nekad u bioskop, kafic, i sl. Kad se vidimo,zagrli me i nasmesi se samo kako on to ume, prosto mi osmijeh sa lica ne spada kada sam sa njim. Kada se ne vidimo, onda mi poruku posalje kao i ja njemu, i obično su poruke eto samo da se čujemo, da vidi je li sve ok. Za prošli rođendan mi je kupio velikog medu, cvece, parfem i izasli smo na veceru. Za njegov ja sam mu kupila sat, koji ne skida sa ruke. Pre par dana bio je i moj rođendan i kupio mi je cvece i zlatnu narukvicu. Setali smo, potom smo otisli na plazu i setali pokraj mora. Tu vece sam se uverila da ga iskreno volim; dok smo setali drzao me je za ruku i u par navrata pokusavao da me gurne u vodu, onda bi me jako zagrlio. Kad sam pored njega tako se osecam lepo, a kad se vratim kuci, samo mi je on na pameti. Pokusavala sam da skupim hrabrosti i kažem mu šta osecam prema njemu, ali kad ga vidim, na prosto se zaledim. Pomislim u sebi, a šta ako on ne oseca isto, ne bih zeljela da prekinemo prijateljstvo. Ima devojku, ali on nju ne voli. Nekoliko puta je pokusavao da prekine tu vezu, ali mu je ona pretila da će se ubiti ako je ostavi, itd. (Devojka nije nasa). U par navrata kad bismo nas dvoje izasli negde, sledeći dan bi mi slala poruke i pretila da će me prebiti ako se još jednom vidim sa njim, itd. Kad bi mi razgovarali o tome, izvini mi se i kaže mi da ne obracam paznju na nju. Zadnji put kad smo razgovarali o njoj, rekao mi je da je ne voli i da on i ne broji da je sa njom, i da se ona boji da će mo nas dvoje otpočeti vezu. Moj komentar je bio na to „zar to ne bi bilo idealno”..i kroz pola nasmejana, pola ozbiljna rekla sam mu da se salim, na šta se on osmehnuo i rekao, „da, zar ne.” Kad nas neko od prijatelja vidi, obično nas pitaju da li smo zajedno, kad im kažemo da nismo, obično nam kažu „pa vi se ponasate jedno prema drugom kao da jeste.” Pre godinu dana, jedna moja prijateljica ga je srela i pitala zašto ne otpocnemo vezu, na šta je on odgovorio da ja nisam devojka za kratke veze. Provodimo mnogo vremena zajedno i moji me stalno pri upitkuju da li smo zajedno, jer dolazi po mene i kuci. Ja njega volim, ali ne znam šta da radim. Da li da mu kažem i da i ne razmišljam o tome da će mo prekinuti prijateljstvo, ili da sve to zaboravim i okrenem drugi list, da sama sebi kažem da smo samo prijatelji i ništa vise od toga. Savjet?