Secanja.
U okruzenju misli.
Želim biti Eercegovac, želim bit’ Bosanac, zašto da u svojoj zemlji živim kao stranac!
Bese nekad, sad gledajuci davno, a opet tako skoro jer nije prošlo vise od jedne,dve decenije.
Sasvim slučajno otkucah prva slova, a od njih nastase prve reci. Reč po reč, objavljiv'o sam pricu po pricu, i tako zalut'o u virutalni svet sa gomilom ljudi koji su uzivali citajuci tudje reci. Bilo je tu razlicitih prica, svaka je bila odraz jednog lica u monitoru i njegovih reci na sarenoj podlozi. Svako je bilo drugacije, mislio, smejao se i pevao na svoj način.
Neki su odskakali po broju poseta, neki po broju komentara, drugi pak sto su bili nepovezani, a bilo je i onih sto su jako povezani čak njih sedam:)
Mnogi se nisu razlikovali, utopili se u masi istih, al bili su dragi.
Cudno kako ni malo nisam razmišlj'o o tome, da će dan kada sam postao clan velikog kruga ljudi koji stoje sa druge strane tastature, promeniti mi zivot.
Još cudnije da sam stek'o virutalne prijatelje, ali najlepsi deo i najcudniji da mnogi od njih vise i nisu virualni nego stvarni. Sa kojima to nismo uspeli da ostvarimo, propustili smo mnogo, ali odustali nismo. Cudni putevi su nas spojili, cudne reci...najlepse pesme, filmske kritike, duboko razmišljajuce recenice, igre nabacanih reci, saveti mlade majke i žene najboljeg muza na svetu, opisi neuhvatljive male devojcice, njegova razmišljanja kao da je veliki a za iznenadjenje mnogih bio je tako mali, mnogi komentari i brojne posete sto su se ocitavale na našim brojcanicima...
Posle naglog prekida i nestanka našeg sveta, nestao sam,nestacu i ja...
Mislio sam da nije isto ulaziti u novi svet, a nositi stare uspomene jer nikada neće biti isto kao pre.
Sad kada osecam da je prošlo dovoljno vremena odlucio sam da krenem napred.
Za početak sa istim ljudima...mnogo dragim ljudima...da obnovimo nas svet na nekoj drugoj planeti. Ja da ponovo pocnem a oni da nastave tu gde su stali...
Dragi moji forumasi, vratite se svojim tipkicama na tastaturi, unesite ponovo cari u sve ovo, jer na ovoj planeti ne mogu bez vas.
Samo radi istorijske, istine da ljudi znaju tačno o čemu se radi... Svaki čovek je dužan svome zavičaju. Ono što nije zapisano, kao da nije bilo.
Vikend je..?
Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat:). Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.
„Nedelja - dan bez budućnosti”, napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.
Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru..Pa veli.
„Šta ćete u tudjini? Zar more lepse neg ovdi? Evo vam moja kuca, neka vas ovdi, a meni kupite onu jednu kucicu sto reklamiraju, što se već napravita turi na zemlju, ona je samo deset hiljada demokratskih maraka.”
p.s. Baka piše roman. Mrtva ozbiljna, kaže da piše roman. I sve će se znat. Vi'ćeš ti.
..allo ba,gde ste ljudovi..?
Paja,haj na kaVu ba..?
~R a p o t :)
- Ujela me osa (iako osa ne ujeda nego bode, ali eto, tako se to unaske kaže, jel) i usrala mi heftu. Ruka mi je bila veličine prosečnog ananasa narednih sedam (heftu) dana.
- Bankomat mi je poj'o 800 dorara,opp dolara, mater mu tehnološku „ebem. Nije zbog para, nego mi pravo žao para.
- Imam vozačku za viljuškara.
- Dobio sam GPS na poklon. Opasno se približavam stereotipnoj definiciji nostalgičnog dijasporca.
- Gled'o sam ”The hunting party„ neki dan i upiš'o se od šege kad sam video Ričarda Gira i Miraja Grbića u istoj sceni. I još se fol znaju, hej!
- Stipe Mesic je ružan ko lopov, smrdi na sataraš, piša u kadu i lavabo, briše sline od kauč, ne pozdravlja komšije, nekulturan je i bezobrazan i dabogda mu pao kredenac na glavu.
Inače, sve isto.
Aha..Šesdesetogodišnji komšija i šezdesetogodišnja komšinica u stanu iznad mene se po vazdan žegaju..opps,SEGAJU k'o mahniti i škripi im krevet nad glavu.
Ne mogu da slipim od njiha i njihove skripe:(”.
pozzz
~Eh, ta Ercegovka~
http://www.youtube.com/watch?v=zsg9XWYrliE&feature=related
Ljudi pricaju o ženama kao o lepom polu,ili kao o slabijem polu,ili kao o neznijem polu. Žene retko govore o ljudima kao o jachem polu.
Jedan suprug koga poznajem kaže da one njih smatraju iskljuchivo polom koji placha.
Kad žena uvrsti neshto u glavu,nije lako izbiti joj to; to je kao izvuci zapusach iz prazne flashe,rekao je neki cinik.Priroda nam je dala ushi,koje su uvek otvorene,i usta,koja je chesto bolje drzati zatvorena. Ochi,kažu pesnici,su prozori duse,ali su zavese chesto vrlo guste.
Chemu sluzi nos,upita uchitelj? Da se stave na njega naochare,odgovori americki dechak.
Možda je americhki dechak imao pravo ukoliko se to odnosi na Ameriku, ali s ove strane Atlantika mnogi ljudi koriste svoj nos da bi ga zabadali u poslove svoga suseda.
poz
