„Priča o veličanstvenoj Ljubavi...
Jednom davno, postojalo je neko ostrvo
gde su živela sva osećanja:Sreća, Tuga, Znanje, i mnoga druga
uključujući i Ljubav. Jedan dan objavljeno je da će ostrvo na kome žive
osećanja biti potopljeno, tako ...da
su se oni ukrcali na čamce i otišli. Ljubav je bila jedina koja je
ostala. Želela da istraje sve do poslednjeg trenutka.Kada je ostrvo
bilo skoro potopljeno Ljubav odluči da zatraži pomoć.Bogatstvo je
prolazilo pored ljubavi u velikom čamcu. Ljubav je rekla: ”Bogatsvo
možeš li me povesti sa sobom?„ . Bogatsvo je odgovorilo ”Ne, ne mogu.
Ima mnogo zlata i srebra na mom čamcu. Za tebe ovde nema mesta.„Ljubav
je odlučila da upita Sujetu koja je takođe prolazila u prekrasnom
čamcu. ”Sujeto, molim te pomozi mi.„, a Sujeta joj je odgovorila ”Ne
mogu da ti pomognem ljubavi, sva si mokra i uprljaćeš moj prelepi
čamac„.I Tuga je bila u blizini kada je Ljubav zatražila pomoć ”Tugo,
povezi me sa sobom„, ”O Ljubavi, ja sam sada tako tužna da mi je
potrebno da budem sama.„I Sreća je prošla pored Ljubavi, ali je bila
toliko srećna da nije ni čula kada je Ljubav dozivala u pomoć.Odjednom
začuo se glas ”Dođi ljubavi, ja ću te povesti sa sobom„, to je bila
neka starica. Ljubav se osećala tako blagosloveno kada se ukrcala na
čamac da je i zaboravila da pita staricu za njeno ime. Kada su stigli
na kopno starica ode svojim putem.Kako se Ljubav osetila da duguje toj
starici upitala je Znanje, takođe staricu ”Ko je to bio što mi je
pomogao?„”To je bilo Vreme,„ odgovori joj Znanje.”Vreme?„, ponovi
Ljubav. ”Ali zašto mi je Vreme pomoglo?„Na licu Znanja pojavi se duboki
mudri osmeh i odgovori ”Zato što je samo Vreme sposobno da razume
koliko je Ljubav veličanstvena.„”