Kako si to usamljena, kad -nema tome davno „onaj tvoj” i ti zasuli nas ovde poplavom svoje ljubavi. Ja mislio - čudo neviđeno, ovo je ideal svake ljubavi: dvoje dišu k'o jedno. I eto ti sad - ona usamljena :)
-
Ovaj drugi deo što si navela - mislim da je greška porediti bivše i sadašnje emocije. Nije više ništa kao pre, pa ni mi sami. Svako vreme ima svoju lepotu i svoju muku. Često, sećajući se bivših ljubavi mi se u stvari sećamo SEBE i svoje sposobnosti da volimo tako slobodno i neopterećeno. Kako vreme ide - zatrpaju nas iskustva, mudrosti, pameti...pa sve više mislimo, a sve manje osećamo.
Srećno.

Koliko ste usamljeni pored toga sto imate već ljubav, samo ne od muskarca/žene?
*****
ovu recenicu ne skontah najbolje..elem,sto rece Mobi,poplavesmo od silne ljubavi pre par meseci a sad-shipak..tema nastala iz dosade..zelja za raspravom jer unapred se nosi mišlju kako ćemo se upecati i talasati po 500 postova sa njom..

Medoooooo izbor pesme pun pogodak :))))))) za usamljenu dusu...

ljudi ima li vrucine kod vas?ovde je pakao,pa ko želi da provede par dana ovde dobrodosao je:))

Лабудице,
Ту честитку пошаљи одмах да би стигла на време. У Канади, после штрајка, сва пошта касни, нагомилала се писама , посла преко главе, врућине несносне, па поштари нервозни. ;о)

Драга, сећањима на оно што је било и што се не може вратити, трошимо нашу енергију узалуд.
Користи своју енергију за садашњост. Срећно.

Neko je usamljen od rođenja bez obzira s kim je kakav je. Mislim da ti „usamljenici” nikada ne mogu da nadju ljubav jer će im svakako ponekad zasmetati partner.
To je njima zaista u glavi, pa izgledaju da su sisli sa neke druge planete. Ko nije takav, bude malo sam ali izadje iz svoja četiri zida i sretne ljude pa prica aktivira se u sportu negde i tako ne bude vise sam, ali usamljeni to , to je gadno...

A šta ako mrzi fudbal kao ja a naročito navijace???
Ništa gluplje nego gubiti vreme na navijanje nekih kreterna koji tamo mlate pare a ti gubis zivce. Kad će to već da shvatite vi navijaci?

labudica-lepotica... voli zvezdu :)))

aaaaaaaaaaaaahhhhhhhh...

Zamislis da je sudija tvoja sefovica ili slično pa opletes!

Bio sam u sumi ali tamo je drvece a na stadionu ljudi.
Gledam ih onako izbecene i lude pa se mislim:„Dobar sam ja još”!
I tako mi lakse...

nego evo ovde za vas dve prikladne pricice da ne mislite da smo mi navijaci divljaci))

SAN

Pogled u daljinu... Pogled u tišinu... Pogled u vodu... Pogled u nebo,
pa opet pogled ispred sebe u praznu zelenu pivsku flašu.
Kroz plavičasti dim cigare koja dogoreva kao i njegova karijera, preko bezbroj asova… golova... koševa... pasova...i eskivaža... povreda, lomova i trauma koji mu promiču pred vlažnim očima…
Treneru koga još samo prošarana prirodna kosa podseća na... Na nekad davno... Na 'prohujalo...
Sa osmehom se javlja ONA.
I kad sanja noću neodigrane voleje, uspešna dodavanja, radovanje sa publikom... Kao da ga i tad prate njene pitome, bademaste oči u toj vreloj avgustovskoj, prepunoj želja, noći.
U diplomatskoj vožnji kroz snove, sreće crno jare kako juri za leptirom po zelenom pašnjaku, posmatrani sa grane od grupe radoznalih i brbljivih vrabaca...
Za trenutak mu zaigra jedva vidljiv osmeh na preplanulom licu koji prekinu zvuk ispuštene novine iz ruke.
Trgnu se probuđen na čas... I pomisli:
„ DA LI JE I ZIVOT SAMO SAN”?

GILIAN

Imala je silikone.
Jako dobre... mislim, dobro urađene.
Ja sam joj davao časove tenisa a ona je vodila je frizerski salon.
Jednom prilikom na treningu krene da pada letnja floridska kišica...
Ona zastane, zbunjena i pogleda me, a ja pogledah na sat i nastavih da izbacujem lopte želeći da produžim igranje, toliko da bih mogao da naplatim čas.
Međutim, kiša se pojača i ja joj dadoh znak da prekinemo i da je vrag odneo šalu... Pokisnucemo.
„Jok”.
Ili tako nešto na australsko-engleskom reče ona i nastavi da lupa po mokrim lopticama.
Već je bilo smešno da smo uopšte na terenu ali... Morao sam da poslušam a i to smešno mi se sve više sviđalo.
Onda je kiša zalila tako da je bilo ludo stajati sa kišobranom, a ne sa reketom i
ona pođe sa terena.
„Jok”.
Rekoh sada ja, na srpsko-engleskom.
„Nazad... Igramo voleje.”
To je bilo jedino i jedva praktično izvodljivo, jer je voda bila već do članaka. Sada već nije meni bilo toliko do igre koliko su se njene grudi vrlo jasno ocrtavale ispod mokre majice. Mokri do gole kože a i više, uživali smo u zbunjenim pogledima igrača skrivenih ispod balkona i bili pozdravljani sirenama automobila u prolazu.
Došao je i kraj tog časa ali ne zato što je moj ručni sat to pokazivao jer se, jadan, udavio u međuvremenu i otkazao, nego kad je ona ipak - odustala.
Sedamdeset loptica postalo je neuptrebljivo i prosledio sam ih u korpu za otpatke.
Sutra ujutru sam ostao u krevetu zbog nazeba.
Vadim 35 dolara iz novčanika i smejem se... Sebi, kako sam loš posao napravio... misleći na sat, lopte, nazeb... i ... `mislio sam tako, dugo dugo...
Sve do večeras, dok nisam napisao ovu „silikonsku”priču.

tajka
ne vredi BRE... :)

avaaataaaar ruuuuuuls
http://teslio.com/public/photos/92a77e491adbd17a156999ed9ca57c76.png

Stvarno labudice,
Otkud taj plehani stit pored labudica? Objasni!

Uf da,
Evo odma, samo su kreveti ostali ne nenamesteni...da se ne obrukamo...
Zagovaraj ih malo Zori
...trciiiiiiiiiiiiim!

Dosta iskreno za početak.
Ma volimo mi zvezdase...šta bi bez njih a tek zvezdasice..cccc
Ja ne da sam se otvorio nego sam pored prica(knjizevnost)
i sliku stavio (avatar)
zNaš KOLIKO ME ZANIMA IGRA 'CORAVE BAKE' u zivotu. pih.

Nego danas je važan dan...
Utakmica...
Sve mirise na pivo rakiju i znoj...
promolis li samo glavu ka nasoj kafani...

OOOOOOOOOOooooooooooooooo Partizane...sampione!!!!!!!!!!

http://www.youtube.com/watch?v=IwbOjsdtWEs

volim Zoranu zbog pesme!))