Možda u nekom drugom svetu,
Svetlu, ili ulici, u prolazu,
na cosku, iza obale, na moru
Ili prepoznavanju mirisa malina
na prepoljku nekog Beograda.

Na nekoj sahrani i cvetu u ruci,
U nekoj knjizi ili peru sto piše.
Možda, možda...će to biti.
Možda, to nikada se neće ni desiti.

Ali uvek će biti osmeha,
Kada u noćise setis,
Da osmeh se vraca,
u istom stilu daha.

Da zivot donosi ljude,
zbog naših trenutnih stanja
I da sve ovo nije kraj.
I da će biti možda opet,
Možda bolje ali ko zna kad.