Поздрав драга пријатељице,
Ми као вечне „скитнице” на прашњавом животном путу.
Одлазимо, враћамо се, обогаћене новим животним искуством, ...и тако у круг.
При повратку, опет на почетку или на крају...ко ће га знати ???
„И тако од вечности у вечност, без почетка и без краја, без промене…”
Јутарње махање са планете...неке ;о)

Bez dodira si mi osjecao nemirne damare srca, pravio trajne tetovaže po dusi. Jezikom tisine doticao iskrom iz svoga oka I pozdravljao jutro u meni. Jednim malim osmjehom prepoznavao bosonogu dusu u ogledalu buducih sjecanja. S osmjehom sam docekivala tvoje oci…..i osjecala kako mi skidas prasinu sa duse.
Blizina daljine s tobom.
Susret u put za nepoznato… možda novom jutru tisine...možda smiraju duse…volim da letim u predjele same sebe koji su se otisnuli ko zna kojem zaboravu...Da izostrim osjecaje na debljinu cigaret papira i shvatim da sam ja cjelina. Ja. Ovakva kakva jesam.
Jedno.
Da sam sada. U stvarnosti ljubavi...Jer ljubav ne pita...ona te zaljubljuje u sebe...
**
Веома лепо речено...

Још један поздравчић уз капи кише и снове... ;о)

Desanka Maksimovic - Kisa

Ti kisu volis,evo kisa pada
Ne čini li ti se,blage uspavanke,
sto bi ih s najdrazih usana hteo cuti
glasovi o kojima uvek sa zudnjom snevas
po svoj vasioni da su razasuti?

Ne čini li ti se da najsladji snovi
u suze teku pretvoreni mnoge?
Ne čini li ti se,negde kao plima
nečija neznost prema tebi raste
i prosipa se tu pred tvoje noge?
Ne čini li ti se,neko tiho zove:
dodji k meni,dodji,dodji.

Ne čini li ti se da govore kapi
da odjekuju svi prostori suri:
pozuri k meni,pozuri,pozuri.
Ne čini li ti se,bezbroj neznih grla
nečijim mekim glasom umiljatim
da ti govori:
patim,patim,patim.

Ne čini li ti se,pljusak milovanja
o kom se u najtisim casovima sanja
da lije sa svih grana i oluka,
buja po gradskim plocicama golim,
i da glas neki toploga prizvuka
sumori odasvud:
volim,volim,volim.

Ovo je zaista predivno, ne mogu prestati citati...

ako je tvojih pija ruku djelo... ne znam šta reci

predivno..

čitam i čitam, i svaka riječ me „ziga” sve vise i vise...

I hate myself

Hm da, srcane boljke... ja sam pogrijesio temu, pa bih molio odgovorne da obrisu moje postove.

Zamjena identiteta, u policijskom zargonu receno.

cao Enigma,
da krenem ovako. 'Svih mu dabrova...' pronadje ti formulu. Znači da treba krenuti od početka jer je dalek put. Bravo majstore. Pretpostavljam da u čitavoj prici ona'bosonoga' ima svoju funkciju. Evo ja na primjer tražim cipele. Radnja u kojoj sam kupovao je premjestena. Sve je odgovaralo; kvalitet, cijena, itd. U čitavoj prici ispade običan promatrac, a cijenim da su cipele bitne kako estetski tako i funkcionalno.
Srescemo se kad kontinenti pocnu da se priblizavaju. Pozdrav.

enigma... cista kuknjava i uzivanje u bolu.
lepota neizgovorenog i cutanje? egoisticno i sebično. to je kao kad imaš nešto šta trebaš dati a nedas, cuvas samo za sebe i uzivas u cutanju a taj neko verovatno ni ne zna ni dobija.
samo cuti i nedaj, toliko ćeš i dobiti i uzivaj u svom bolu. neki to savrseno umeju da rade:)

Драга Енигмо,
Морала сам да поручим већу количину конца из Србије. Оног свиленог.Без њега слаба вајда. Требаће ми.
Једно време сам се бавила везом, ал слабо ишло... Видим ја да од те работе нема ништа, па се лепо вратим оном што знам и у чему сам се извештила – да крпим и ушивам. ;о)
Лепи текстови. Значи инспирација? ;о)
Моји топли поздрави
И рече наш Мика
„Љубав је једини ваздух који сам удисао и осмех једини језик који на свету разумем”

Драга моја,
Волела бих да си у праву. Али...скроз упропастих тај вез...ваљда нисам следила мустру, па се конци скроз уплели и покидали...
Не жалим, пробала сам. Било би то право , мало ремек дело да сам завршила...
Поздрављам те песмом, за моју већ остарелу душу ;о)))))

Тренутка ја се сећам сјајна,
Кад преда мном се ти појави
Као привиђење, као тајна,
И као лепоте удах прави.

Кад туга све ми скрха наде,
А кињиле ме стрепње таште,
Твој нежни глас ми певати стаде
И лик твој сневах на дну маште.

Но, доба мину. Вихор нежни
Распршио ми и сне и јаву.
И предадох твој глас нежни
И лик небески забораву.

Полако су се вукли дани
У забити, у заточењу,
Без заноса, без суза раних,
Без надахнућа, налик мрењу.

Али стиже души буђење.
И опет ми се ти појави
Као ненадано привиђење
И као лепоте удах прави.

Куцати стаде срце вруће,
Нов живот у њему маха узе.
И опет пламти надахнуће,
И љубав сја, и теку сузе
Пушкин

Размишљам о нади и вери,...
Утихнуле су некако с пролећа...нестале ,... чини ми се бесповратно,...овај пут заувек. Крај почетка...за почетак краја није било времена...
За тај огроман губитак, осуђујем речи,... Ех да ми је некако вратити време...„#%/!% (ово знаш шта значи ;о)))
И зато...

”Вежбам ћутање. Ћутање у причи. Ћутање у понашању. У размишљању. Мудро и речито ћутање. Убедљиво и преговарачко ћутање. Вежбам да тајим. Не вежбам ја прекид комуникације већ њено довођење на највиши могући ниво. Када комуницираш паметним ћутањем сви те разумеју. И кад те не разумеју праве се да није тако. Јер никад нису сигурни шта си прећутао а шта си ћутањем рекао. Нико још није доспео у неприлику због ћутања. А због дугачког језика јесу многи. Ако и има таквих што су ћутањем упали у невољу сигурно би били још у већој невољи да нису ћутали. Дође вам некад криво што сте прећутали али никад не патите толико као кад се кајете за изговорено. Прећутано брзо прође, изговорено дуго живи. Старе размирице се поврате кад се присетимо ко је шта некада рекао а не ко је шта и када прећутао. И, откуд ми знамо шта је, и да ли је, прећутано нешто кад то није изговорено„

Само,...у том вежбању ми се искраде и провири понеки осмех... ;о)
Поздрав...
”

Ех Енигмо,...разумеш,...све,...преко мостова до непознатих путева,...и неког поштанског сандучета бојеног , а не обојеног у ружичасто.
**
Onome koga posmatraš u ogledalu s nadom,
ti si nada koju on gleda iz svog svijeta.
**
Да верујем велиш? Добро! ;о)

Да под нечијом руком још дише трептај моје уморне душе???
... и да зором, у привикавању свести на све што доноси ми дан, удахнем присуство,...некога,...и препознам га???

... можда...

**
Rijetki su oni koju shvataju granicu slobode.
Još rjeđi oni koji shvataju slobodu granice.
**
Веровала сам...вероватно нисам схватала! ;о(

Хвала на лепом избору и поздрављам те са...

„Били смо заједно
И растали се.
Сањали смо и будили се.
Били смо у незнању и схватили смо.
Затворени за љубав,
Понекад, живели смо је.
И тако смо се,
Од данас до сутра,
Кретали на стази живота.
Ишли смо и лево и десно,
И горе и доле,
Док нисмо спознали средину.
И у њу смо крочили,
Заслепљени њеном лепотом једноставности.
Али,...
Нисмо дуго остали,
Јер не бесмо је достојни.
Она не трпи компликације,
И скида све границе,
лажи и навике.
А ми смо од истих саздани.”


„Сутра ћу ти признати колико сам сама,
Колико ме нема у свему што има осећај
Да се губи, да се буде и постоји.
Сутра ћу ти признати да све је просто
И да је тако сложено без реда.
Ти си негде у јуче остао,
А мени, можда и данас треба...
Тражећи нове разлоге због сутра,
Данас ћу плакати,
Данас ћу желети да одем,
Данас ћу заувек остати.”

Сутра ти шаљем сунчано, плаво, слано махање ;о)
Овде једем трешње, а руке ми мрзну. Ко је то још видео? ;о)))))

П.С С Њим са на ратној нози. Снашло и мене ;о)

Драга Енигмо,
Стигох са путева далеких, ...
Имамо ми сви своју пловидбу,...а море и пучина плава ,...никад се не зна.
Пошта није стигла,...а кад ће, ни то се не зна – ко Ђекна ;о))
Поздрављам те у освит зоре и шаљем ти сунце ;о)
…
„А душом грлиш све стазе сна
И желиш поћи у те даљине
Да жудњу испијеш једном до дна
Али те врате живота истине
И онда сама, тиха, далека
С тишином по сву ноћ се бориш
А знаш да један човек те чека
Бар реч нежну да му прозбориш”
...
„Но вријеме се креће, но вријеме се креће
Ко сунце у кругу,
И носи нам опет оно што је било:
И радост, и тугу.
И синут ће очи, наћи ће се руке,
А срца се дићи -
И слијепи за стопе бившега живота
Њима ћемо ићи.”

П.С Јел ово Чаробњак који те још чека у неком предграђу ;о)

Поздрав Предграђе67 ;о)
Никада се не треба предати ;о)

Знаш и сама Енигмо, да трешње овде где смо немају сласти,,...ма има једна нежна рука,...далеко,...али,...

Јутарњи поздрав,...

Потребно ми је много сунца,
и то и ноћу, једно да ме сусреће,
једно да за мном светлост баца,
у понору једном дубоком,
једно да носим у руци
кад од јада не видим прст пред собом.

Потребно ми је много нежности,
и то сваког дана, и много од милоште речи;
потребно ми је примирје:
између срца и сећања
између неба
и бола који пред њим клечи.

Потребна су ми добродошлицом озарена
лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми пријатељ и то што већи,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње,
преко неспоразума непремостивога.
Д.М

Zoro, sve ima svoje granice:) kažu da je najbolja jabuka na vrhu drveta a obzirom da u danasnje vreme retko ko je toliko dokon da smišlja kako da je dohvati... pa neka se jabuka misli sama:) a zima ide:)

Страшно дефинитивно!
Море, пучина и који бродоломник ;о)
Предграђе67, уочавам да
ниси читао пажљиво давне преписке;о)
Оставила је Енигма адресу на коју јој се може писати. А ти ни адресу да пронађеш, а о сандучету да не говоримо ;о)))
Буди мало докон, прија у овим бурним временима ;о)

Evo do sada sam tražio. Ubih se sve i ne mogu da nađem:)
Pa šta sad da radim :) Zivot ide dalje :))))

To ti pricam. Meni tako, valjda će nekom drugom bolje :)))))))

Za doslednost; u to ime:

http://www.youtube.com/watch?v=r9uHBaZtH7U

Pozdrav drustvo:)

;о))
Ономе, ко уме да чека, с временом све долази...

http://static.novate.ru/files/fusai/winter-gadget-0.jpg

Prvo prosetas u kasnu, hladnjikavu noc ovako nekom stazom...(a tisina ulazi u svaku poru postojanja - cujes pahulje kako padaju)...onda se onako promrzao dosetas (ipak dosetas) do kucice - ove gore tvoje na slici - sklupcas se ispred kamina sto pucketa i obasjava prostoriju dok objema rukama pridržavas solju iz koje se pusi vruc apple cider (probala si sigurno) i osjecas kroz prste kako se krv ponovo vraca i kako se polagano cijelo biće opsusta i biva toplo...na kraju zakunjas k'o macka ispred kamina...:)
***
Овде си вирила, признај !!! ;о)))
Прочитала си ми мисли на даљинац и успела да насликаш зимску идилу која се мува по мојој глави. Опасно се мува.
Пробала сам сидр, ал бих рађе шумадијски чај ;о)

Остало,...могла бих да пишем ,...ал ми се тинта разлева по овом нет папиру,...ваљда од капи кише,...

Читав живот нешто чекамо,...

„Чекала сам годинама
Да умолим
Бездушне да воле,
Себичне да дају,
Кукавице да крену,
Храбре да виде границу,
Чекала сам годинама,
Да видим
Болесне излечене,
Излечене здраве,
Здраве веселе,
Богате срећне,
Чекала сам годинама
Да остварим
Снове давно одсањане,
Наде изнадане,
Среће оплакане,
Чекала сам годинама
Да осетим
Живот достојан човека,
И људе достојне живота
Чекала сам годинама
И дочекала...године...”

Поздрављам те тражењем...

„Тражио сам Снагу, добио сам Потешкоће које је требало савладати
Тражио сам Мудрост, добио сам Проблеме које је требало решити
Тражио сам Богатство, добио сам Мозак и Тело да могу радити
Тражио сам Храброст, добио сам Препреке које је требало савладати
Тражио сам Љубав, добио сам Људе којима је требало помоћи
Тражио сам Услуге, добио сам Прилике
Нисам добио ништа од онога што сам тражио...али сам добио све што ми је требало”

П.С Морам признати да понекад намерно прескочим јутарње огледање у огледалу. Да не бих била рашчупана, увече ставим мрежицу на косу ;о)
Управо то одох да урадим ;о)
Поноћни поздрав...

http://www.youtube.com/watch?v=pf2UoMwT5ho&NR=1
:)

Cekam:))))

Pozdrav Zoro.
Moje je da pitam, svaki put po malo i da cekam:))))
Možda će popustiti jednoga dana :))))
A možda i neće :))))

Iz jednog mirnog, kad suncanog, kad kisnog, kad procvetalog, kad zrelog, kad toplog, kad hladnog, kad milog, kad setnog, kad sretnog kad tuznog... predgradja...
Mislim da će ti se dopasti:)))

odvrni kad prolazis kroz predgradje, malo energije:)
zbog ove pesme meni auto pojacalo jednom prilikom otislo u q :)

http://www.youtube.com/watch?v=AtOSkE-y2TI

lele; to ono u toku dana pogledas ženu a ono stavila krastavce na lice, peskirce na glavu, pedikira nokti i ne radi ništa :)
pored takve žene dobre su one sa borama:)

odoh ja sa ove teme. pored vas dve narod će pomisliti da sam emotivan ko frizider :)))

Драга Енигмо,
Јутрос од мене пар питањаца...
Како прихваташ ситуацију имаш па немаш? Кад си имала, знаш да си имала све,...што ти је потребно, што те чини срећном,...а онда немаш? Прилагођавање? Како?
Кад нађеш нешто драго и вредно, па изгубиш,...да ли тражиш,...или препустиш забораву, помириш се са датошћу?
Да ли успеваш да под строгу контролу стрпаш емоције?
Волела бих, да их се ослободим заувек. Мислим да би ми било лакше, да поднесем ову тишину зидова, тренутака,... Како?
Кад сањаш само о једном трену ко хиљаду година, онда га напокон живиш,...да ли пожелиш да тај трен траје вечност и да зауставиш време? Онда то више није трен...???????
Како се савршено уклавирити у говор без речи са даљином која дели,... ?

Поздрављам те сунчаним јутром... и музичком нумером за моју немирну душу

http://www.youtube.com/watch?v=actkzEeQJTU&feature=related

« Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla.

Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voljeti sve, da je sposobnost da osjećamo ono što daje vrijednost i i ljepotu našem postojanju. Gdje god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija.

Ali sreća je uvijek bila tamo gdje je neko umio da voli i živio za svoja osjećanja; ako ih je njegovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Ljepota ne pruža radost onome ko je posjeduje, već onome ko umije da je voli i da joj se divi. »

Драга моја хвала на одговорима.
Има у теби снаге, која мени често недостаје,...

Tisinom. Jedino tako. Teska je daljina gdje su obale duse na suprotnim stranama „svijeta” I kad pokusavas doprijeti do nečega…a neuspijevas…svom snagom upires, dajes sebe, pokusavas I na kraju…odustanes.
**
Одустанеш,...знам !,...а осећај, притиска, ломи, руши, плави,...
Веома се тешко помирити са сопственим поразом, поразом за који смо сами искључиви кривци, ...па дајеш себе, покушаваш да поправиш резултат,...а оно узалуд, време истекло...пораз ти се смеје у лице , подсећа, мучи,...а знаш да могло је бити другачије, да си имао снагу , храброст или ...да си разумио, што си морао разумети, јер се само говорило,...а ниси,...
Кад имаш срећу на длану, а ти је онда пустиш да одлепрша,...
Ипак,...верујем и даље да ништа није немогуће,...ако,...и да се границе могу померити,...или уклонити,...само ако смо сигурни у себе. Сигурни 100% без остатка.
Праштам драга, праштам. За нешто ми је потребно мало времена за математичко пресабирање, ал опростим онда из дубине душе...
Једино, ...не могу себи да опростим,...

Пронађох комадић Енигмо,...

„... Pomislio sam da vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da čovek mora da beži, dok ona plavi sve iza njegovih leđa, da ne mora da beži u budućnost, praznih ruku, bez ičega, dok mu reka briše tragove sa svakim korakom, neprestano, kada iz jedne sekunde ulazi u drugu. Samo naša beznadežna usklađenost, umor čula, nestvarna snaga sećanja i navika, koja nas štiti, vidi to nepoznato u očima kada ih otvorimo ujutru, izbačeni talasima na obalu još jednog nepoznatog dana. Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva sećanja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo. Nepovezana, pohabava sećanja, koja više ne prave razliku između sveta kroz koji smo usput prošli i senki koje je on bacio na izbušenu vetrovitu glavu, dok smo bežali napred, sve dalje. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga nazvati, ipak će biti beznadežno neadekvatne, i tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu što smo propustili...”

Kristijan Grendal „Tišina u oktobru”

Сунчано-облачни поздрав...
;о) Поздрав Предграђе

Ауууу, брееее
Овде реч о неком мувању у тами нет простора. Мркли мрак, па се не види ни ко, ни шта ;о)))))
Катастрофа ;о)))))))))

Драга Енигмо,

Питање опраштања је веома деликатно.
Мој одговор се односио на људе који пролазе кроз мој живот, блиске, драге,...онда далеке,...
Одболујем, опростим, задржим у сећању само лепе успомене. Све остало избришем. Дуго ми је требало да се овоме научим, ал успела сам, и срећна сам због тога, јер сам се ослободила оног бола у грудима, што прождире.

Има и много тога што не могу опростити Никада, нити икада заборавити. То ће умрети са мном.

Топли јутарњи поздрав...

„U dane i noći su
utkani sećanje i strepnja,
strepnja koja je oblik nade,
sećanje, ime koje dajemo pukotinama upornog
zaborava.”

http://www.youtube.com/watch?v=gSH2JJazwFk&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=oZ1X tVDg6C8&feature=related

...

Песма остави без речи,...кад само ћутање говори,...

„Али шта ће ми стварност која не изненађује, пут који нема раскршћа, небо што има дна? Чиме бих налазила бесконачно у коначном или палила светлости у садржини таме?
Лепота сећања је у његовој бескрајној несавршености. Ништа се ту више не може додати.”

Нађох у мојој ризници одломака,драгоцених парчића...ово што следи,...
Поздрав уз,... Мику,...

Одговор на питање следи вечерас, кад се поново метарфозирам у чврсто стање ;о)))

Mit o ptici
PRVI DEO
Ko u ramenima oseća zemljinu težu
kao prikriveni bol,
pripada potomstvu onih što su u drevna vremena
znali za veštinu lebdenja:
onoj potpuno drukčijoj vrsti naših predaka,
ne ovih što nas dosežu krvlju iznutra,
već nekih prozračnih što nas dotiču samo spolja
usnama zlatnim kao večnost.
To je taj rodoslov od kojeg smo nasledili
neizlečivo mučenje da mislimo.
I u amanet dobili zenicu što ne sabira
i ne odašilje utiske,
nego je čulo sa iskustvima jednog sutra.
Jedno je: gledati vidom, a drugo: videti vid.
Teško je danas i opisati te naše čudnovate pretke
obrasle vetrom i svetlošću.
Jedino nas još zagrljaji pomalo podsećaju
na njihov način letenja.
Ili to, kad neočekivano otkrijemo u sebi
mogućnost da stvaramo takve oblike
iz kojih - kad se primakne uho i oslušne -
dopire lepet krila.
Ako se i znalo za postolja u njihova doba,
to nisu bila uporišta i temelji, već katapulti.
U prevelikoj strasti da prevaziđu sve što tone
ispisivali su pesme u prostoru pomoću takvih dimenzija
koje nas dovode na samu ivicu panike.
Već tada bili su: sutra. Već tada bili su: mi.
U znak sećanja na te predivne, jake ljude,
pokušao sam jednog sumraka dole na obali reke
da i sam uobličim nešto potpuno neograničeno.
Da smislim takvu vrstu strogosti i čistote
koja bi od fantastičnog stvorila uverljiv gest.
Pokušao sam da naučim svoje delo da misli.
Da ima belu radoznalost.
Usudio sam se da nađem odgonetku
da li smo oblikovanjem nečega oduzeti od sebe
ili smo sebi vraćeni.
Ali pre same odluke da priđem samom činu stvaranja
valjalo je da utvrdim da li postoji, ili ne,
suprotno klube svesti.
Bio sam dužan da ispitam da li rođenje nije
ili rođenje jeste
obična senzacija premotavanja živog.
Morao sam da oljuštim prethodnu opnu sebe.
Trebalo je da odložim sva druga već izučena učenja
i budem spreman da razjasnim da li je stvarno početak
baš tako - na početku.
Бio sam na putu da otkrijem
poslednju slobodu bezazlenosti:
razmak između pripadanja i pripadanja,
između izdvajanja-od i izdvajanja-u.
Kad jednom dospem do toga, rekoh sebi,
da više ne činim nasilja,
jer nemam razloga da primoravam stvari
na nešto drugo no što oduvek jesu,
prevazići ću pravljenje i razumeti stvaranje.
Prevazići ću umetnost. Imaću živi dokaz
gde je početak i kraj kugle.
Zatim sam oprao tabane, čelo i oči u reci.
Moja večernja molitva bila je sva od sumnje.
Zar izučavanje stvaranja nije uporno raspitivanje
o svetovima što i ne znaju za protoplazmu,
a ipak žive i ipak su od nečega?
Možda su tu negde, pored, a mi ih nismo svesni,
jer iz njih dopire nešto što nazivamo: prazno?
Možda smo mi njima: ništa.
Možda smo mi njima: prazno?
Koliko puta su prošli kroz nas,
a i ne znamo njihovu nameru?
Koliko puta smo prošli kroz njih,
a i ne znaju našu nameru?
Da li je oblik oblik, ili je nešto drugo oblik?
Poklonio mi se vеtar. Poklonila se tišina.
I sumrak se poklonio. Ovo su njihove reči:
Kako da nađete granice i pročitate krajeve,
ako ih uporno tražite na mestu gde ih nema?
Svako je dno - svemir nečemu ispod njega.
Svako je nebo - plićak nečemu iznad njega.
Kako dodirnuti kraj, kad je to samo zglob?
U provinciji barskog bilja
i trska je primer za ogromno.
Kome je oko - okean, i kitovi su mu - trunje.
Ko hoće da opipa rubove neka ne isteže ruke.
Treba presaviti um.
Možda vi i znate da letite,
ali još niste probali na sve moguće načine.
Poklonio sam se vetru. Poklonio se tišini.
Mislim da sam razumeo.
Čitava stvar je, znači, u vatrometu hitrine
kojom se emituje i prima um u povratku.
Zato se kaže da dosezanje nije ništa drugo
do - prepoznavanje sopstvene poruke.
Zato se kaže da je prostor: iskustvo
kojim nas je dodirnuo sopstveni dodir
kad nam se vratio iz budućnosti.
Možda me je to sunce pozlatilo na zalasku:
bio sam čudno smiren, sa riđim oreolom kose.
Bio sam spreman za stvaranje.
Celog života opsedala me je želja
da stvorim sebi živu pticu.
Pticu koja je samo jednom.
Možda je trebalo da to pokušam ranije.
Bio sam dete i, vrlo nepogrešivo,
dospevao sam do svega u šta umem da poverujem.
Oblikujući bezobličja, uzimao sam šaku ničega.
I ništa nisam dodavao. I ništa nisam oduzimao.
A imao sam uvek na dlanu nešto novo.
Kakva magičnost materijala!
Kakva čudesna linija!
Kakva raskoš boja i površina, senki i svetlosti!
Celog života opsedala me je želja
da stvorim pticu drukčiju od svih ostalih.
Napuštajući detinjstvo, sve više sam se hvatao
za sadržine koje se mogu zarobiti
i sačuvati kao dokaz.
Nekad mi je bilo važno da sebi pokažem sebe.
Docnije mi je sve to postalo nedovoljno.
Pred kraj dečačkog doba već sam umeo da se ponašam
namerno, kao izložba.
Nekad su me privlačile samo tajansvene nauke.
Sada sam stojao opčinjen pred čarolijom običnog.
Kako nisam imao ničeg sem peska,
ja sam ga pokvasio u vodi i umesio pticu,
jer odjednom sam švatio da umem takve stvari.
Zinuo sam, isukao sam mač iz svoje kičme:
udahnuo sam mojoj ptici čelično sečivo umesto krila.

Sve sam to činio nečujno, sporo i neprimetno.
Malo sam nakrivio glavu, zatim sklopio oči:
razmišljao sam o pesku što se talasa i prosipa,
a ipak ima svoj mir, i povezanost, i sigurnost,
jer niko ga nije uhvatio da žuri.
Naiđu nepogode.
I on ih utiša svojom težinom.
Prolaze stoleća.
I on ih nadživi i zatrpa.
Niču i sahnu civilizacije.
I on im poravna tragove.
Šta posle vredi najveća bina vekova,
ako okolo nema gledališta?
Smrt nije završetak predstave,
već nedostatak publike.
Eto zašto se neke stvari umeju polako, kao pesak,
dok se prislanja uho na gluvi prostor oko sebe
i osluškuje zvuk koji nas čini drukčijima od ostalih.
Samo onaj, ko nije uhvaćen da žuri,
može se uzvisiti nad početkom i krajem,
i biti vladar jednog predela,
istraživač lepote ili ružnoće stvari oko sebe
i vojskovođa sna.
Ko žuri - zakasniće. Široko začuđenih zenica
ostaće zauvek pobeđen. Zauvek samo podanik.
Budi oprezan, rekoh sebi. Budi isuviše oprezan.
Valjanost pomnog motrenja na takve oblike zbivanja
koji se izluče jednom, pa bezbroj puta umnože,
zove se: mogućnost mogućeg.
Tako ti dokažu sve, a zataškaju objašnjenje
kako nastaje ličnost.
U mnoštvu istih klikera dete će svaki razlikovati.
Ne zna da kaže po čemu. Ne zna to ni da nazove.
Dete ne zna vajarstvo, ali prepoznaje oblike,
jer im pripada.
Budi oprezan da se ne svrstaš u ono
što ne zaslužuje čak ni da bude opovrgnuto.
Iz daleka, zvezde se čuju kao vasiona.
Iz daleka, ptice se čuju kao jato.
Iz daleka, ljudi se čuju kao čovečanstvo.
Nije dovoljno samo čuti.
Treba se setiti ušima.
Treba imati smisla za beskonačnost blizine.
Ko nema takvo uho - nema sluha.
Ko nema sluha - nisam siguran da je živeo.
I rekao sam sebi još i ovo:
naučio si napamet kako se događaju razlike
između tkiva leoparda i tkiva ananasa,
i šta je ono zbog čega belutak nije pahuljica
niti ameba - medved.
Odbaci sva druga učenja i odluči da dokučiš
zašto je ličnost - ličnost.
U prevelikoj zabludi da stalno otkrivaš tajne,
promaklo ti je da odgonetneš javnost oko sebe.
Naučio si napamet samo otkrića mudrih,
umesto da si učio šta to mudri prikrivaju.
Sad, rekoh sebi, budi oprezan.
Ne odgonetaj tajnu, nego čin odgonetanja.
Dan, isuviše pognut, zalazio je za brda
natovaren obiljem ljubičastog i sivog.
Kakvo neverovatno slepilo, razmišljao sam
posmatrajući odlazak boja.
Nešto mi je govorilo da sam uspeo
da obuhvatim dlanovima prostor prema spolja.
Ne znam kako drukčije da nazovem taj zagrljaj
što se prostire iz unutrašnjosti u svim pravcima.
Nešto mi je govorilo da dodirujem rubove obrisa
i da polako počinjem da razumem vajarstvo.
Postoje stvaraoci koji gospodare snovima.
Ne znam kako to čine, ali zaista sanjaju
to što su sebi odredili.
Meni nedostaje stanje razumne umetnosti.
Ja nikada unapred ne znam šta ću uistinu usniti.
I uvek kad zaklopim oči - tonem u nered i haos.
U unutrašnjost sna.
Tako i ovog puta: potpuno nepripremljen,
odjednom sam se sreo sa početkom života,
na početku svog velikog i najčudesnijeg sna.
To je strašna samoća.
Jedino mesto gde dostojanstvo potpuno prestaje.
Poznanstvo sa sopstvenim delom.
Prvi put bio sam istinski preplašen.
Postoje stvaraoci čiji se vid zadržava
kao brid dlana karateiste, zaustavljen i ukroćen
tačno na onoj skrami gde prebiva čarolija.
Ja vidim ispod kože čvrstih i tamnih predmeta.
Vidim zglobove prostora i nervni sistem vremena.
Ne znam da vidim oblik, ako mu ne vidim bezobličje.
Ne primećujem vidljivo bez njegovog nevidljivog.
Svako me delo pri susretu ponovo do bezumlja zapanji.
I ono koje sam prevazišao. I ono koje tek prevazilazim.
Ko pristane na stvaranje, pristao je na čuđenje.
I mora pristati i na strah.
Odjednom, usred čarolije, pokosila me je slutnja:
šta sam ja tome čudu sto mi na dlanu pulsira?
Tvorac?
Ili tek čuvar smisla?
Šta je to, što ćelijama tog bića kaže: dosta je?
Jesam li ja odlučio da se dalje ne razlažu?
Jesam li ja odlučio dokle mogu da rastu?
Da li sam ikada primetio bar u nekom svom postupku
nečiji krajnji cilj?
Šta gospodari mojom mudrošću? Mojim umećem?
I slobodom?
Nije li moja sloboda - sloboda da budem usmeren?
Nisu li moje delo i moj život - tuđ zadatak?
Čija je ovo ptica?
Šta ja to prenosim? Čiju poruku?
Šta je to ššto mojoj ruci kaže: dosta je?

Метаморфоза уследила,...вратих се међу живе ;о)))
У сваком случају, више волим +40, него -40, па не смем да се жалим. ;о)))))

Samopoštovanje proizlazi iz spremnosti na prihvaćanje odgovornosti za vlastiti život - šta mislis koliko istine ima u ovome...
***

Има истине Енигмо, јер то је наше веровање у сврху сопственог постојања!
Посејаћу мисли, па убери,...
Ко сам, каква сам и колико вредим ?
Самопоштовање, самокритичност, самосталност,...
Успех – неуспех, вредна – безвредна,...
Огледало,... спознаја себе, очекивања – реална, нереална, вредновање нас самих,...
Дужности, обавезе, одговорности,...према себи,...и према другима,...
Самопоштовање,...оно што осећамо изнутра,...
Спознаја наших врлина и мана,...
Вера у себе, осећај властите вредности, , висок степен самопоуздања,...или,... сумња, повученост, страх , „бежање ” од живота, очај,...
Признати себи сопствене слабости, и бити спреман на промене истих,...

Дође ми у главу један пример,...
Човек се држи за реч! Свако од нас морао би бити свестан дате речи. Обећање – дата реч. Неиспуњење! Свесност грешке! Кајање! Грижа савести! Самопоштовање??? Не! Презир, самог себе!

Никога не можеш на поштовање задужити,...поштовање мораш сам заслужити... па и од себе самог.

Извини због милијарду мојих тачкица, негде се можда и понављам, оне су само наставак мојих мисли,...
Мораћу пред огледало ;о)

Рече Мика горе, у задњем стиху „ Идите и завршите своје дело”.
Мораћу,...ако узмогнем,...ако ми буде дозвољено,...волела бих свим својим бићем,...

Поздрављам те звездама...

http://www.youtube.com/watch?v=Iw-c1knhuTs&feature=related

П.С У данашњем свету, Истина је ретки и непроцењиви драгуљ. Зашто многи, кад им се предочи Истина сумњају?
Можемо ли живети, а да у све сумњамо? И требамо ли?
Доза опреза, или,...?

Драга Енигмо,

Ma i -40 zna biti lijepo, samo ako imaš s kim podijeliti...i da ti ruku grije...u lijevom dzepu svog kaputa s isprepletenim pristima...
****
Сан одсањан ноћас. Нема више те идиличне слике...нажалост.

Поздравићу те са једним мало смешним парчетом, ал нешто ми седе у овом тренутку... ;о)
Неће ме бити пар дана, ...разумећеш.

„Bol me boli
Već od početka, počeo je da počinje.
A zatim se nastavio u nastavcima.
S vremena na vreme me povremeno obuzima.
I tada traje neprestano bez prestanka.
Oduži se. Dugo.
A kad ga nema, strašno strahujem
Jer znam da će se ponoviti.
Opet”

Махање са планете потрошених снова,...
П.С Дивна музика за лаку ноћ, само,...што ми ова ноћ не донесе сан,...

Pa nije valda da će ova lepa prepiska da stane?

Steta.

Pozdrav vam obema.

P.S.
Enigmo, biće još prica, nadam se? Ulepsavas mi dan svojim pisanjem. :)

Моји топли поздрави за обоје ;о)

Ма шта топло?
Ваздух трепти, као да небо гори! Спрема се олуја! ;о))))))
Читамо се,...
Поздрав...

Tudja intima je sigurno zanimljivo stivo za citati... nije Mika

Ljubav je davanje, ne samo uzimanje, takođe nije Mika.

Forum je otvoreno mjesto za raspravu, za privatne prepiske postoje za to predvidjena mjesta.

Enigmo...nadam se da se lepo provodis gde god da si... :) I nadam se da će biti opet neka lepa prica kad se vratis.

Lep pozdrav za tebe i Zoru. :)

Драга моја,
да ли ћеш ово читати не знам?
Само да поделим...
изгледа да сам успела да свиленим концем увежем два краја у један почетак.
Спремам капут и рукавице ;о)))
Пишемо се...

Телепатија :о)
Прочитала си и мило ми је.
Поздрављам те...

„Srebrne pehare ne volim,
Niti pozlacene bokale:
Od svega najdraze mi je
Udubljenje u dlanu tvom.

Proćiće godine. I stalno nova,
Sa istom ljubavlju devojke,
Picu iz tvog dlana, kojeg se
Neću zasititi nikada.

Kao na početku, na putu istom,
Lice će nam se stalno sprziti,
I prvu brazdu poljubicu ti
Na celu obelezenu zivotom!

A ako bi mi ti, istog dana,
Dao da pijem iz velikih bokala,
Ja bih se ipak zaustavila
Opet kod udubljenja tvoga dlana.”

П.С Као да сам на седмом небу ( ал не чекам бебу :о))))) - остарило се :о))))Дан ми је заиста испуњен сунцем.

Хвала на лепим поздравима Чаробњак.

Чекала сам дуго,...чекао ме је у чекању,...
Живот иако га често кудимо, зна да буде чаробан ;о)

„
O, šta je to što mene veze sada
Za jedan put, za jedan oblik tela,
I sto mi dusa zatreperi cela,
I sva nemocna izdise I pada,
Kad me se takne jedna ruka bela!”

Топли поздрав за обоје.

П.С Тај бицикл са два седишта Енигмо,...ретко се виђа данас ;о))))

До скорог сусрета...

Драга моја,
Циклуси радости и туге су бесконачни.
На перону туге остављам своје тешке кофере прошлости, моје име и ожиљке, и крећем неким возом наде носећи собом само своју голу душу и срце избраздано временом.
Срешћемо се поново у то сам сигурна. Познаћеш ме по осмијеху и љетњој кошуљици ;о)))
Ипак је топло за ово доба године ;о)

Твоја Ја...

П.С Предграђе бјеше у праву „Шта сад? Живот иде даље.” :)))))

Често се сјетим приче о твојој познаници која ти је много испричала, ... са мало ријечи , уз много ћутања. И бјеше...необична прича.
Поздрав...

Да ли љубав има рок трајања???
Ставила си ме на муке ;о)))))
Почећу околоколе па на мала врата ;о)
Ако говоримо о појединачним случајевима, можда би се и могло рећи да рок трајања истекне, али...
Љубав носимо у себи, преносимо је на децу, на блиске и драге особе...на људе. Када нас више не буде, та љубав и даље траје, кроз њих, који ће је на исти начин преносити даље,...и трајаће док је свијета и вијека.

„Будите као бакља на небу, зрачећи љубав и свјетлост.
Замислите безброј таквих бакљи , попут звијезда у далеким галаксијама које можете видјети у ведрим ноћима...”
Поздрав...

Питање?
Како зауставити циклус крај-почетак, почетак-крај?
Можемо ли скупити довољно снаге и храбрости и ставити тачку?
Ако,...ако ,...је сто лепо сервиран, на њему свакаквих ђаконија,...како устати?
Поздрав
Твоја пријатељица Зора...

П.С Изгледа опет игле ;о))))

Драга моја, убрала сам...
Јутрос умјесто мојих ријечи шаљем ти мисли оних који су много умнији од мене.
У њима ћеш наћи моје одговоре ...

„Usamljenost je nezavisnost. A ja sam je preživljavao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna, čudesno spokojna i prostrana kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde.”

« Melanholija u krvi nije mutan talog nego najbolji vinski cvet, ona stvara heroje jer buduci da granici s ludoscu podstice coveka na najsmionija dela.„

”Čovek je najjači kada dotakne dno svoje slabosti.

Ljudske misli su kao sobe. Ima tu raskošnih dvorana, ima tavanskih ćumeza. Ima ih sunčanih i sumračnih. Neke gledaju na reku i nebo, a neke na svetlarnik ili podrum. Reči u njima su kao stvari i mogu se premestiti iz sobe u sobu. Misli u nama, zapravo te odaje u nama, nanizane u dvorce ili kasarne, mogu biti tudja obitavališta u kojima ste podstanar. Ponekad, naročito noću, naiđemo na zabravljene izlaze iz tih soba i ne možemo da ih napustimo. Zatočeni smo u njih kao u tamnice dok nas snovi ne izbave i ne puste napolje.„

Јутарњи поздрав у ово кишно и сиво јутро...
Твоја,...ја ;о)))
”

Ноћас сам чекала...шум мора да ми се јави.
У замену, добих математички задатак ;о))))) Није овај што следи, али јесте мозгалица везана за теорију и методу вероватноће ;о))))

Шта мислиш да ли

Инат*Инат=Инат на квадрат,
може да се ријеши????

Надолази плима...
Поздрав у овај суморан дан...
Твоја ја ;о)

Драга моја,
Инат не подносим никако. Ал проклето, инат привлачи инат, тако да је ситуација деликатна.
Није ту у питању само инат већ...нажалост дугменце мора остати закопчано, јер зна да удари промаја на овим просторима, па ћу да се прехладим ;о)
Можда ти и испричам једном,...онако кроз ћутање,...
Да ли ћу да тражим бело платно за вез у који ћу уткати плави бисер, или ћу код златара по ланчић, знаће се ускоро.
У сваком случају од мисли не могу да спавам, не могу да дишем...
У животу увек постоји избор,...
Да ли ће то бити онај прави...увијек постоји оно али што загорчава живот.
Можда се ипак опредијелим за ово рјешење да добијем оно што желим из ината ;о)))))
Код тебе примјећујем ...главобоље.
Може ли Зора шта да помогне, ако ништа онако слухом, и пријатељским речима??? Ако ти је лакше дели...ако не и то схватам.
Поздрављам те парчићем душе мог земљака...

Ne bira se ljubav - Pero Zubac
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

П.С Ако будем везла бело платно, волела бих да ми помогнеш. Толико тога смо подијелиле, раздијелиле,планета обишле, путева прешле, смијале се , а и очи засузиле...

Твоја ја , изгубљена у свемиру... ;о)

П.С2 Коначно сам почела да пишем...

Ако свратиш, само да те поздравим.
Нема ожиљка, позледа санирана.
Плетем рукавице.
;о)))
Махање из Космоса...