Гледам у сиво и кишно небо,
Оживљавајући у себи успомене.
Оживљавајући их последњи пут!
Зар су вредне?
Може ли се живети од њих?
Чему их његовати,...памтити?
Зар сећање на нешто лепо, може покренути време,
Које је већ одавно стало?
Време које се зауставило негде у пустињи прошлости
И однело постојање.
Остали су само угарци,
На попришту људске борбе за светлост.
Остала је тама...
И ништа више.