PORODIČNI RUČAK

Mesto: trpezarija
Vreme: ručak
Lica: muž i žena
Serviran je ručak i oboje sede za stolom:
Muž prebira priborom po tanjiru, uzdahne...pa povremeno uzme zalogaj. Žvače bez volje i sa itrazom gađenja:

ŽENA: Šta je? Što se mrštiš? Jel se to tebi ne dopada ovaj moj predivni ručak kojeg sam spremila? A? Aaaaa?

MUŽ: Pa mislim da bi samo ti mogla ovaj ručak nazvati predivnim, kad smo već kod toga...

ŽENA: Nego šta nego je predivan. Sve što ja uradim je predivno. Ja sam školovana i emancipovana žena i kao takva ne dolazi u obzir da nešto ne radim dobro.

MUŽ: Aman ženo, pa ovo se ne može jesti. Supa je kao da si je od same vegete pravila, meso ti je suvo i prepečeno, kao komad drveta je. Pire više liči na snežnu bljuzgavicu i teksturom i temperaturom, a ovaj sos liči na pregorelo ulje iz stojadina. I više i ne pamtim kada sam u ovoj kući pojeo nešto što ima ikakav ukus.

ŽENA: Ne lupetaj, ti si obična sirova balkanska zadrta seljačina i nemaš pojma o modernoj ishrani. Ovako danas sve žene na zapadu spremaju ručak. I nemoj da se opet raspravljamo o tome, jer si ti neobrazovan i primitivan, a mislim da si sigurno i sexualno frustriran čim ti se ne dopada ono što ja napravim. Moja jela su savršena. Pa bože čoveče...zar ne znaš da ja godinama imam u polici ogroman kuvar, kojeg s vremena na vreme i prelistam. Ima baš lepih slika tamo. I videla sam ja na slikama isto ovajo spremljen ručak.

MUŽ: To što majmun nauči da salutira uopšte ne znači da je postao vojnik. Isto tako, držanje knjige recepata na polici te ne čini dobrom kuvaricom. Dobro, neću da se raspravljam, poješću ovo i u redu je.

ŽENA: E nije u redu. Kako se ona tvoja majka, seljančura i prostakuša jedna neobrazovana, ponašala prema meni kada smo se uzeli, a?

MUŽ: Onako kako si zaslužila. I kakve veze sada to ima sa ovim ručkom?

ŽENA: I te kako ima veze. U tvojoj porodici ste svi neobrazovani i zaostali.

MUŽ: A tvoj tata ložač je intelektualac, a majka čistačica je biser mudrosti?

ŽENA: Moja majka je bila čistačica U ŠKOLI...i svaki dan je pila kafu sa nastavnicima. Kao da bi oni pili sa njom kafu da je bila neobrazovana.

MUŽ: Pili su kafu jer im je ONA morala da kuva i jer je uglavnom ONA kupovala kafu, da bi se kasnije hvalila po selu kako pije kafu sa nastavnicima. Šta je 100 grama kafe dnevno za takvu reputaciju u selu, jel. A i pitanje je da li bi ti uopšte i završila tu osnovnu školu da ona nije plaćala te kafe i ponekad meze...

ŽENA: Đubre jedno bezobrazno, kako možeš to da pričaš, pa znaš li ti koliko sam ja knjiga u kući imala, a?

MUŽ: Znam, dovlačila ih tvoja mama iz školske biblioteke posle rashoda, a koristili ste ih umesto nogu za ormare i kauč. I opet te pitam, kakve sve to ima veze i tvoja i moja familija sa ovim ručkom.

ŽENA: Ima, ima i te kako. To te je ona tvoja mater seljančura podpikala protiv mene, jer je ljubomorna na moju majku zbog obrazovanja. Ima komplekse od nas, pa svuda priča svašta. Sad ti više ni moj ručak ne valja...đubre jedno balkansko.

MUŽ: A ti si Šveđanka možda? Ili imaš direktno poreklo od loze Nemanjić, ajde? Jest...i oni su bili sa Balkana. Ti si sigurno izdanak loze Merovinga?

ŽENA: Ko su ti MEROVINGI, a?

MUŽ: Ma nije više bitno...odoh da prošetam

ŽENA: PA ZAR GLADAN?

MUŽ: NISAM GLADAN – SIT SAM SVEGA...DO GUŠE!