Nasa tajna-D.Maksimovic

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo poznanik bio
ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je u našim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame, zedji, umora,
ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod bolelo.

Neću im reci kakav je sklad
oci naše često spajao u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je zivot
ili od smrti strah spajao naše ruke;
ni da li zvuke smeha voleli smo vise
od suma suza.

Neću im reci ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini duse naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.

Nikome neću reci kakva se zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo kao sume naše s proleca;
ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome neću reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.

Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreća i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.