Pojavila se u oku i zasvetlucala jako,
jedna vrela suza.
Nekada vrelim usnama,
oduzela je toplotu.
Ledeno hladana kisa
ne prestaje da lije,
ispire najlepse uspomene
na sarenilo usled ovog tmurnog grada.
Brzo si zaboravio moj lik,
kao ptice kad odlete,
a ja uvek kada te se setim,
zaplacem kao malo dete.
Poslednje vrele letnje noći
imala sam jedan trenutak sreće,
vinula se u nebo,
preletela mora i drvece.
Dotakla sam zvezde,
milovala ih sve,
i dobila tada poklon od tebe;
sivo,plisano mece...
Nasa klupa je i dalje na starom mestu,
cuva uspomene na nasu sreću,
samo ponekad moje uzdahe broji,
dok u mislima čujem tvoj glas.
Bila sam jaka i snažna,
bila sam ponosna i važna,
ali srce uspelo nije,
izdajnicku suzu da sakrije.
Šta da radim sada,
šta to sada vredi?!
Pišem i dalje nasa imena po gradu,
svake se noćimolim Bogu
da nestanes zauvek sa vidika moga.
Ruza mi se nasla u kosi,
tvoj zagrljaj i poljubac,
a onda oluja koja sve to odnosi.
Izlazi mi već jednom iz misli i srca!
Da nestane secanje na poljubac zadnji
one vrele kisne noći
Suza i dalje u oku svetluca
i uopste mi ne da mira,
a ja se setim tebe
samo kada gitara svira. svira. Bilo je vrelo i sparno leto,
a onda su pocele tople letnje kise,
bilo je to jedno tuzno leto
kada sam saznala da
sa tobom neću biti vise.
Suze su klizile niz mlado lice,
na mom srcu stvarale ljute rane;
i tada mi kroz misli prođe secanje
na sve one divne trenutke s tobom
provedenih u ove letnje dane.
Setih se tvojih plavih ociju
kada sam te zadnji put videla;
setih se poslednje vrele noći
kada sam te zadnji put poljubila.
Setih se tvog nasmejanog lica
dok sam govorila o svojoj sreći;
setih se tvojih tadasnjih reci:
„Nasu tajnu nemoj nikad reci.”
Setih se da sam ti obecala
da te nikad zaboraviti neću,
setih se onog tuznog leta
koje je ukralo moju sreću.
Suze još uvek teku
niz izmuceno mlado lice,
noćisu besane i tuzne;
puste su moje ulice.
Drhtala sam iscekujuci susret s njim,
kraduci svaki dan našeg sastanka,
umirala sam svaki put
kada dodje tren našeg rastanka.
Morala sam da mu verujem.
bio je moj razlog da živim,
leteli smo kroz struje osecanja,
davao mi je lažna obecanja,
a ja sam mu verovala...
Još vise sam mu laskala,
Zudela da letim nebom poput ptice,
ali se sumnja u meni javljala
i iznova me proganjala.
Pocela sam da ispitujem vetrove,
da li znaju gde je,misli li na mene,
da li me voli drugacije
ili kao i sve ostale žene?
I rastali smo se...
sada tražim razlog
zašto sam ga zavolela,
i zašto me je dusa
posle rastanka toliko zabolela?
Jednom je bio moje sve,
jednom je bio moja snaga i greh,
jednom je bio moje sunce na nebu
i suza sto iz oka pada,
jednom je sve to bio,
jednom i vise nikada.