JULIJA:
Romeo, Romeo...
što sobu nisi pomeo?
A lepo sam ti rekla
gde stoji metla!?

ROMEO:
O Julijo, Julijo moja
začepi ta usta tvoja,
Ja neću ti mesti sobu,
radije ću bit' u grobu!

JULIJA: (za sebe)
O prokleti grad Verona
gde nađoh ovoga soma,
A mogla sam dama biti,
Sad moram suze liti (plače)!

ROMEO:(publici)
Vidite li ženskoga skota,
e već sam sit života...
A lepo mi rekao ćaća:
ostaćeš sine bez gaća
Jer mi ti, slavni Monteki,
muževi i nismo baš neki!
Prepusti ću Juliju Parisu,
nek' joj on mazi sisu
Pa nek' posle sobe mete,
ili nek' rade šta se sete!

JULIJA: (publici)
Dok sam ja plakala
i od besa skakala,
Šta vam je on govorio?
Da se od mene umorio?
Ma ne verujte mu - laže,
On uvek tako kaže,
a znam da me voli...
Ali ga sujeta boli...

ROMEO:
E dosadne li žene baš,
Od sad Julijo da znaš...
Ovo ti kažem lično -
završićemo mi tragično

Ti traži drugoga konja,
a možeš i belog princa,
A ja ću sebi naći lutku
Negde na ženskom kutku!

JULIJA:

Oooo...biće smak sveta
Pukosmo zbog interneta!!!!