„Дворска љубав или куртоазна љубав (у француском cour значи двор) била је начин изражавања витешке и племените љубави и дивљења у Средњем веку. Настала је на двору Аквитаније, Провансе, Шампање и Бургундије, пред крај XI века. Преставља доживљај између еротске љубави и духовности, које изгледају контрадикторне [1] Израз ”дворска љубав„, настао је у XIX веку, а од тада његове интерпретације, порекло и утицај стоје под низом полемика.”
« Љубав не зна за време и простор. Она је ван времена и ван простора. За њу је један дан као хиљада година, и хиљада година као један дан.
Кад сам спојен с Тобом љубављу, онда не постоји небо и земља – постоји само Бог. Нити постоји онда ја и ти – постоји само Бог..
Љубав се жртвује и не осећа жртву као давање но као добијање. Реч љубав је најдужа молитва.
„Љубав једина има то својство да кад се дијели уједно се и умножава. Све друго има својство да се умножава кад се сабира. Давање је одговор на Божију љубав. Човјек дајући увијек добива и тако се умножава та љубав. То је право богатство.”
„Љубав је најбољи лек”
„Љубав је најлепше осећање које је подарено људима
Нежан додир мајчиних руку и пољубац пред спавање даје ми осећај заштићености и сигурности. Знам да неко бди над мојим сном! Привијање на груди док смо били бебе, блага и топла реч отклањала нам је плач. Прво смо осетили материнску љубав.
Разазнајемо свет око себе, природу. Удишемо мирис нарциса и ружа и осећамо живост ветра. Волимо животиње и бринемо о њима – све је то љубав! Безбрижна игра у зеленом парку са првим стеченим другом, весели смех, трчање за лоптом и гуркање у трави ствара другарство испуњено љубављу. Делимо играчке и чоколаде и уживамо у детињству. И то је љубав, само овога пута према другу. А онда, попут торнада заљубимо се у неку прелепу девојчицу. Њене кике са шареним машницама и топли осмех по читам дан су нам у глави. Стално желимо да смо близу ње, прија нам њено присуство, желимо да причамо и да је додирнемо. Када смо срећни, онда бисмо да ту срећу заједно са њом поделимо, а ако смо тужни, онда би и сам њен поглед могао да нас утеши.Ту смо да јој понесемо ранац и да са њом поделимо ужину, јер она је наш центар света! О њој пишемо песме и све наше мисли су јој посвећене. Тако се у нашем животу јавља прва симпатија, која се кажу заувек памти. Нико се не сећа своје прве речи, свог првог корака, првог осмеха, али се сви сећају своје прве симпатије.А након тога долазе оне праве и велике љубави.
Једно је сигурно љубав треба доживети, осећати и неговати. Љубав је најлепше осећање које је подарено људима јер без љубави живот не би имао никаквог смисла.”
„Љубав је Дар, она није наша, дата нам је на благодарење Богу кроз другог човека.
Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу. Та љубав између двоје људи је симболична љубав према Богу, она је предукус те Љубави, припрема за њу.
Пакао је одсуство љубави и радости.
Љубав није нагон, већ активност, подвиг, жртва. Она није окренута ка себи, већ ка другоме, ка човеку, ка Богу.”
„Љубав и лудост
Једном давно сва људска осећања и сви људски квалитети нашли се на једном скривеном месту на Земљи.
Када је ДОСАДА зевнула трећи пут, ЛУДОСТ је, увек тако луда, предложила ,,Хајде да се играмо жмурке! Ко се најбоље сакрије победник је међу осећањима,,. ИНТРИГА је подигла десну обрву, а РАДОЗНАЛОСТ је, не могавши прећутати, запитала ,,Жмурке? Каква је то игра?,,. ,,То је једна игра у којој ја покријем очи и бројим до милион, док се сви ви не сакријете. Када завршим са бројањем полазим у потрагу и кога не пронађем тај је победник,,.- објаснила је ЛУДОСТ.
ЕНТУЗИЈАЗАМ је заплесао, следило га је ОДУШЕВЉЕЊЕ. СРЕЋА је толико скакала да је успела да наговори СУМЊУ и АПАТИЈУ које никада ништа није интересовало. Али нису се сви хтели играти. ИСТИНА је увек била против скривања, а и зашто би се скривала? Ионако је увек на крају сви пронађу. ПОНОС је мислио да је то глупа идеја, иако га је заправо мучило то што се он није први сетио да предложи ову игру. ОПРЕЗ није хтео рескирати.
,,Један, два, три...,, - почела је бројати ЛУДОСТ. Прва се сакрила ЛЕЊОСТ која се као и увек само бацила иза првог камена на путу. ВЕРА се попела у небо, ЗАВИСТ се сакрила у сенку. УСПЕХ се попела на највише дрво уз доста муке. ВЕЛИКОДУШНОСТ се никако није могла одлучити где да се сакрије јер јој се свако место чинило савршеним за неког њеног пријатеља. ЛЕПОТА је ускочила у кристално чисто језеро. СРАМЕЖЉИВОСТ је провиривала кроз пукотину једног дрвета. КРАСОТА је нашла своје место у крилу лептира, а СЛОБОДА у даху ветра. СЕБИЧНОСТ је пронашла скровиште али само за себе. ЛАЖ се сакрила на дно океана (лаже, на крају дуге), а ПОЖУДА и СТРАСТ у кратер вулкана. ЗАБОРАВ се заборавио сакрити, али то није важно.
Када је ЛУДОСТ обројавала 999.999, ЉУБАВ још није пронашла скровиште а свако за њу савршено је било заузето. Угледавши ружичњак, ускочила је, прекривши се прекрасним пупољцима..
,,Милион,, - повикала је ЛУДОСТ и започела потрагу. Прву је пронашла ЛЕЊОСТ иза најближег камена. Убрзо је зачула ВЕРУ која се расправља са Богом о теологији, СТРАСТ и ПОЖУДА су из страха саме искочиле из вулкана. Случајно се ту нашла и ЗАВИСТ, и наравно УСПЕХ, а СЕБИЧНОСТ није требало ни тражити. Сама је излетела из савршеног склоништа које се показало пчелињном кошницом. Од толиког тражења ЛУДОСТ је ожеднела, и тако у кристалном језеру пронашла ЛЕПОТУ. Са СУМЊОМ је било још лакше јер се она није могла одлучити за скровиште па је остала седети на оближњем камену.
Тако је ЛУДОСТ мало по мало пронашла готово све. ТАЛЕНАТ у златном класју жита, ТЕСКОБУ у изгореној трави, ЛАЖ на крају дуге (лаже, била је на дну океана), а ЗАБОРАВ је и заборавио чега су се уопште и играли.
Само ЉУБАВ није могла нигде пронаћи. Претражила је сваки грм и сваки врх планине, и када је већ била бесна угледала је ружичњак. Ушла је међу руже, ухватила суву грану и од беса и изнемоглости почела је ударати по пупољцима. Одједном се зачуо болан крик. Ружино је трње изгребало ЉУБАВИ очи.
ЛУДОСТ није знача шта да учини. Пронашла је победника, осећање над осећањима, али ЉУБАВ је постала слепа. Плакала је и молила ЉУБАВ да јој опрости и на крају одлучила заувек остати уз ЉУБАВ и помагати јој.
ТАКО ЈЕ ЉУБАВ ИСПАЛА ПОБЕДНИК НАД ОСЕЋАЊИМА, АЛИ ЈЕ ЗБОГ ТОГА ОСТАЛА СЛЕПА И ЛУДОСТ ЈЕ ПРАТИ ГДЕ ГОД ДА ИДЕ.”
http://www.youtube.com/watch?v=nNp8wtvdgFg
