Što je ljubav? Ljubav boli. Ljubav znaci nikada ne reći da ti je žao. Ljubav te čini kompletnim/om. Sve što ti treba je ljubav… i niz se nastavlja.

Ja sam nepopravljiva romanticarka. Nije me sram priznati. Kao rezultat toga, pogledala sam svaki romanticni film, procitala sve romanticne pripovetke i sladunjavu ljubavnu poeziju.
Za to vreme sam maštala o ljubavi kao o nečemu što treba biti vrednovano iznad sveg ostalog, iako nisam imala definiciju jer se cinilo da svako ima svoju razlicitu definiciju što je ljubav i kako bi ona trebala izgledati. Istovremeno sam bila opsednuta ljubavlju, romantikom i nepoverljiva, strahujuci što je to što smatramo „ljubavlju”?
Cinilo mi se da se reč ljubav koristi precesto i više radi efekta koje će njeno spominjanje imati, pre nego radi iskrenosti emocija neke osobe. U mom životu, i životima ljudi oko mene, fraza „Volim te!” postala je univerzalni lek za sve probleme u vezi. Gledala bih prijateljicine decke kako ignorisu ili omalovažavaju njihove osecaje objašnjavajuci to s „ali ja te volim”. Ljubav me pocela zbunjivati. Kako može nešto toliko velicano u pesmama i stihovima opravdati ponašanje nekoga cije su radnje uništile osecaj vlastite vrednosti mojih prijateljica. Prijateljice su mi rekle da ne mogu razumeti zato što nikada nisam bila zaljubljena, ali pitala sam se da li su i one uopae to bile ?

Hvala Bogu, nisam jedina osoba koja se zapitala o jazu između ocite ljubavi i ljudskih akcija. U svojoj knjizi SVE O LJUBAVI: NOVE VIZIJE feministicka teoreticarka bell hooks[1] istražuje razlieite dimenzije stvari koje zovemo ljubav. Na moju radost, hooks nudi definiciju nadovezujuci se na razmišljanja o praksi ljubavi koja je verna viziji pesnika i prirodi ljudskih bica. hooks svoju definiciju preuzima od Scott Peck-a koji je opisao ljubav kao „volju da proširimo sebe u svrhu negovanja našeg vlastitog duhovnog rasta i rasta druge osobe”. To ne znači da bi bili u ljubavnoj vezi trebcte postati neki religijski guru, nego da osoba koja voli drugu osobu želi unapriediti dobrobit osobe koju voli.

Ono što hooks takođe spominje je da se o ljubavi treba razmišljati prije kao o delovanju, a ne o samom osecaju. Ljubav je nešto što ciniš. Biti zaljubljen u nekoga, zahteva da je vaše ponašanje puno ljubavi, na način koji „neguje naš vlastiti duhovni rast i rast druge osobe”. Kada razmišljamo o ljubavi kao delovanju, a ne kao o osecaju, to automatski pretpostavlja pouzdanost i odgovornost. Dakle, voleti nekoga je puno više od srećnog osecaja te zahteva delovanje puno ljubavi do kraja. Ljubav je ono što ljubav čini, kaže hooks-ova. Razmislite o tome. Ako je ljubav ono što ljubav čini, onda se ona ne može koristiti da bi opisala ponašanje kada jedna osoba zanemaruje ili povredjuje drugu osobu.
Fraze kao „moj decko/devojka me tuce zato što me jako voli” ili „kad je ljubomoran/ljubomorna vredja me samo zato što me voli”. Ljubav je delovanje isto kao što je to udaranje i vrijedjanje. Može li jedno od ovo dvoje biti interpretirano kao znacenje ljubavi? Ako ne, onda prestanimo koristiti ljubav kao objašnjenje za nešto što ocigledno nije ljubav. Što znaci ponašanje puno ljubavi? Imala sam decka koji mi je izražavao ljubav, bio nežan, slao mi cvece i bez ikakvog razloga pomagao mi u nečemu (bio je 3 godine ispred mene u svemu. Kad sam mu rekla da mi je potreban vlastiti prostor kako bih razmislila o našoj vezi, nije me hteo ostaviti na miru. Slao mi je pisma, dolazio na posao i uvek posecivao mesta gdje je znao da ću biti. Pitam se je li me volio? Umesto da mi pruži prostora za razmišljanje i rast, osecala sam da me guši, ali kako je to moglo biti kad se ponašao nežno prema meni?
hooks objašnjava da se ljudi poput mene mogu osecati loše čak i kad se drugi ljudi ponašaju nežno prema nama. Prema hooks-ovoj (a ja se slažem) nežnost je samo jedan sastojak ljubavi i „…da bi istinski voleli moramo nauciti pomešati razlieite sastojke – brigu, naklonost, priznavanje, poštovanje, odanost, poverenje jednako kao i otvorenu i iskrenu komunikaciju.” Biti voljena je nešto zbog čega sam se trebala osecati dobro, ali nežnost bez poštivanja mojih potreba od strane mog decka - nije bila ljubav. Ljubav je kao popis delovanja. Veze se nastavljaju i u nedostatku odredjenih radnji punih ljubavi, ali takve neće procvetati u ljubav. Nažalost, to nisam videla. Verujuci da me voli, ostala sam u vezi, iako sam se osecala kao u zamci i kao da me guši.

Ljubav je prekrasna, sveta i to je sve što nam je potrebno. Pesnici su u pravu! Ljubav nas podiže tamo gde pripadamo! Jedini način da ostanemo verni znacenju ljubavi je misliti o ljubavi kao o delovanju. Voleti je ponašanje puno ljubavi koje sledi važan recept i ukljueuje sve sastojke. Nema ljubavi bez poštovanja i odanosti. Verovati da takva postoji, samo izopacuje svetost ljubavi zbunjujuci nas i cineci nas nepoverljivim prema njoj. Voleti znaci ponašanje puno ljubavi, zato jer je ljubav ono što ljubav čini...zar ne???