A kada ostaris i niko ne kuca na tvoja vrata
slatkoodsljiva
(glumica)
2011-01-20 10:05 PM
nešto mi se manta ima već 2-3 dana. Nimalo prijatan osjecaj. I pomislih da sam sama u inostranstvu. Šta kad bi mi nešto bilo? Nekako svi mislimo o smrti, ako umrem i te stvari. Ali šta ako ne umremo a ne zvimo. Recimo mozdani udar. Prezivis ali invalidnost ogromna. Ko bi se brinuo o meni? o bi mi zvao doktora ili hitnu pomoć? Šta ako b me strefilo upola noći samu pa tako da lezim i cekm kad i ko će otvoriti vrata (zakljucana) i hoće li, a ja ne mogu recimo do telefona?!!!
I nije ovatema za romantiku ali nekako svi podrazumijevaju da na romantiku zalaze samci, pa eto šta misle oni koji su sami kao ja u inostyranstvu?
PEPELATVOR-1
(Strsljen)
2011-01-21 03:27 AM
-Ja sam se malo snasao,kažu ljudi,na pomalo neobičan i cudan način.
-Naime,poslao sam anonimnu poruku da se kod mene krije Ratko Mladic, tako da me često obilaze,cike u crnim mantilima,fini kulturni ljudi,dodju posede,ja skuvam kafu,fino se ispricamo...i odu.
-Ne dolaze uvek isti,menjaju se,tako da nam ni razgovor nije monoton, a i primetio sam da me komsija od prekoputa,često nadzire... dusevan covek,valjda se sekira za okolinu,uvek sam mu na oku,čak ima toliko obzira prema meni,da me prati i kad idem u prodavnicu.
-A,da...primetio sam da čak i lokalni krimosi zaziru od mene,obilaze me u sirokom luku. U početku sam mislio da nešto nije u redu sa mnom,da sam sugav ili ti gubav,ne do Bog,te me ljudi zaobilaze,al me je lekar veoma razuverio u to. Ima i onih, sto na svakom slavlju bucu i fijucu sa pesmama malog Knindze, e njima sam postao naprasno veoma drag,stalno mi se osmehuju,dobacuju neke jaranske pozdrave,jedino me nerviraju kad se rukuje sa mnom,non-stop mlataraju rukom,nikako da me puste,a svaka druga reč im je :„Svaka cast care”.
-Kako jedan telefonski poziv,coveku može da izmani zivot,cudo jedno,iz totalnog anonimusa naprasno postanes vidjen i popularan.
-Rodjaci mi stalno napominju da me ceka svetla buducnost,sviranja klavira na odmoru,valjda u meni vide neki talenat za muziku,Brtovena ili nešto slično, mada...klavir sam video samo na Tv-u...pa oni to bolje znaju,zar ne.
-Naprasno,vise se nikad ne osecam usamljeno,čak ni dok spavam,a spavam mnogo cvrscim i lepsim snom...kako i ne bih,kad znam da na mene uvek neko misli i bdi nadamnom !
p.s. -isecak iz dnevnika,`slučajnog` prolaznika,centra L.Lazarevic, sa nasluvom : BLAGO ONOM KO SE LUD RODI-CEO ZIVOT MU PRođe U VESELJU
:)))
vodena
2011-01-22 11:18 AM
Pa sad, ako tako kreces od najcrnje moguće opcije tipa zateci se nepokretan u krevetu a sam onda normalno da i pomisao na samocu izaziva tezak strah. Ali, realno, takve situacije su mnogo redje od normalnog zivota.
Ja sam na samom početku živela u gradu u kome bukvalno ni jednu osobu nisam imala kojoj sam mogla da okrenem telefon (i ovde ne mislim na osobu koja bi mi odgovarala već na brojku nula) a one koje sam upoznala su mi postali tek povrsni poznanici u smislu „cao” i jedino ko je imao kljuc i kucao mi na vrata je bila cistacica koja je dolazila jednom nedeljno. Pa šta? Organizujes se sa onim šta imaš i kako možeš. To nisam videla kao neko opravdanje za razvijanje strahova već kao podstrek za nešto novo. Ok, ja sam tada bila mlada i svakako da se neka suocavanja drugacije dozivljavaju kada imaš npr 20 nego 50, ali, sa druge strane, starije godine donesu ili bar treba da don esu neku drugu vrstu mudsroti ili iksutva koja mladimna fali.
Zivot u samoci mi nikada nije teško padao. Jedino cemu sam se iskreno pomolila Bogu kada sam dosla je samo da mi da dovoljno zdravlja da mogu da radim. Po meni ništa nije za ženu koja živi sama tako važno kao da ima svoj dolar. Prijatelji, muskarci, zabava..ma,sve je to lako naći dok se trepne okom. Ali žena mora da bude finansijski samostalna da bi bila sigurna. Mislim da me je bas ta unutrasnja molitva odrzala da budem i fizicki zdrava i da na aplikaciji za pasos nisam mogla da navedem ni doktora ni zubara kao garantore prosto zato što ni jednog ni drugog nisam posetila do tada. Živi hrabro i realno sa onim što možeš.
YYYYBelow viewing treshold. Show
vodena...Pa šta? Organizujes se sa onim šta imaš i kako možeš. To nisam videla kao neko opravdanje za razvijanje strahova već kao podstrek za nešto novo.
-------------
Позитиван начин суочавања са проблемом! Свака част! Твоје размишљање има смисла...и потпуно је у складу са изнешеним проблемом горе. Да је slatkoodsljiva размишљала 30% од тога, не би поставила ону тему горе. По мени, очигледно је да мала или фантазира, или нема довољно животног искуства.
slatkoodsljiva...Hvala pa čak i ako je samo „internet prica”.
---------------
Молим лепо, госпођице!
Мислио сам да сам добро разумео о чему причаш, јер и ја живим сам и знам како то изгледа.
да ли је само „internet prica” или нешто више...нека време покаже.
