~Neki leptiri žive samo jedan dan, i za 24 sata prožive svaki trenutak života...

oba mb stalno nešto upada gdje ne treba. Lijepo pocnem da čitam i nešto mi fino za oko i za mozak i ide, pretapa se riječ u riječ, preplice, nastavlja, ljepota rijeci. I ona dodje pametnica sa „meni zao pingvina”. Ko da me neko polio hladnom vodom i probudio iz transa!

ne prekidaj mi osjecaj i dozivljaj mekoce rijeci. Ne valjaj kamenje na paperje, teško se to vari zajedno.

„Žao mi konja...”
„Žao mi muškatli...”
„Žao mi...”
...
Internet ljubav - kao plastično cveće.

Često se meša ljubav sa „hranjenjem sujete”...u pojavnom obliku često znaju da liče. Nešto kao jestive i otrovne pečurke (s tim da su otrovne često lepše - na oko).
Ta navedena drugarica, u prethodnom postu, je možda prvo trebala da se zamisli o tome zašto je, pored „žive” i aktivne veze uopšte imala potrebu da produbljuje neki internet kontakt, do te mere da to počne da dominira njenim emotivnim životom. Ako joj je tako nešto trebalo, onda ta RL veza nije bila ono što je njoj potrebno. I onda - tipično za labilne osobe, kada joj ta internet fantazija nije ispunila snove - vraća se bivšem momku - kao zakrpi za svoje rupe u tkanju. „Daj šta daš” - do moje sledeće fantazije. Neki tako prožive sav život, sanjajući vikendicu na Mesecu. A taj što nije došao na peron - može da ima stotine razloga, „opravdanih” i „neopravdanih” zašto nije došao...
Čitava priča je samo još jedna kap u močvari internet emocija. Lakše je (i bezbolnije) sanjati ljubav, nego se potruditi oko stvarne i moguće. Kao što je lakše listati kuvar i gledati slike, nego stvarno skuvati ručak. Samo što od te „lakoće” znaju da krče creva posle (a neko se pita zašto je i dalje gladan - a tako je lepe slike hrane gledao?!)

„U snu čovek mora da se ponaša tačno onako kako sanja - prema tome, nije odgovoran za svoje postupke” :))))
...
Po opisu - tipična patologija. „Voleti” nekoga koga prezireš??!! Kod takvih se kompas stalno vrti i takve je bolje izgubiti, nego naći. Prvo mi se dopasne pametna i elokventna žena. E onda kada se i ja njoj dopadnem (u stvari - kada bacim sidro i prikačim se dovoljno čvrsto da me se nije lako otarasiti - nešto kao krpelj) e onda mi smeta i njena obrazovanost i elokvencija i socijalna aktivnost i ...sve. Onda imam žrtvu iz koje ću isisavati sve dobro, a njoj ubrizgavati sve svoje otrove...Emotivni predatori. A sa druge strane ima dovoljan broj „dobrovoljnih žrtvi” koje umeju opstati samo u toj ulozi - koja onda pokriva sve njihove strahove i nesigurnosti...
ma: „KOJU IGRU IGRAŠ”...sve, sve...sve je lakše od normalnosti i odgovornosti...

Plaču, naravno da plaču. Kao i ona creva što krče prazna, jer su „puna” slika. Nije lako svariti laž - to je teško probavljivo, 'oće suze da grunu od toga.

Isisavanje energije iz drugih je vrlo nezdrav način ishrane, a onda se to zgrudva negde unutra, pa nastane kuršlus. Kao što i alkoholičar „uživa” na kratko, pa onda boli glava, pa jetra, pa želudac, pa bubrezi, pa bandera, pa kanal, pa hladna voda...pa plač. I čim malo dođe sebi - hajd' opet. A onda (po nekad) i zaplaču. Malo da sebe ubede da još uvek imaju i emocija, malo da ubede druge da im oproste, malo da iskamče koju flašu...

Pa uvek imaš izbor - otići, ili ostati. Ako ostaješ u nečemu takvom- pitaj sebe zašto.

Zašto bih JA zezao TEBE???
Veze nemam ni ko si...

I onda, o čemu je reč?

MobiWalker
(Alepholog)
14. decembar 2010. u 00.12

Pa uvek imaš izbor - otići, ili ostati. Ako ostaješ u nečemu takvom- pitaj sebe zašto.

0
slatkoodsljiva
(glumica)
14. decembar 2010. u 00.17

jel ti to mene zezas? Još uvijek?

Otici ću, već sam na pola puta zar ne?
...
Ovo je bilo direktno obraćanje, dakle ne pronalazim se JA, niti ima šanse da se ta priča odnosi na mene. U monolozima se ipak ne obraćamo konkretnom sagovorniku, zar ne? I to takvom vrstom pitanja.

а ја мислио да птице певају умирући?!

Djekna još nije umrla a ne zna se kad će!

Eno je ceslja kosu dok selo gori a taman joj treba doći rodjak sa sela da vide šta će sa onim ranjenim orlom. Da ga sarane u klin ili u plocu! Dok Bosnom behar behara a neko salje vojke da ih traže i cuva straže da golubica poleti sa Bascarcije jer je tako zapisano u vremenu da će heroji umirati na njenim grudima. Nisu mogli preko mosta jer je Miljacka odnijela sve mostove pa su jedne noćiu Decembru odlucili da se nadju na citulji da razgledaju rane ali su shvatili da oni nisu andjeli i da se sunce radja u njenim ocima ali bio mjesec pun ko lubenica dok je ona lagala svojim slatkim jezikom kurve svetice.
A onda je Karadjordje dosao da se obracuna sa azdahom iza tanke xcrvene linije pa joj poviko stani mi na crtu i budi sve sto možeš da kažem vidi moje carice i djevojcice. Ali ona ne mogade ustati jer su je tri vile davile a on je nije odbranio jer nije njemu onih 18 godina ni mac u grudima...pa joj rece „zatvori oci zelenooka, veceras igra opet stari film, nisi ti ta glavna uloga a ja? ja ne postojim, mene nema”.

Pripremite letve :)

Xaxa,zato sam se izolovao na vreme,za svaki slučaj:)

pozzzz,M,Boy-u ba.

Dadooo, nije valjda da te rudnik bas toliko inspirise??? :pppp auuuu, moram i ja otici bar jednom da vidim „to” cudo, možda i meni dodje inspiracija ;)))

Bolje da ti ne kažem gde sam, bilo bi nekulturno od mene kulturne ;DDD ali znaš TačNO gde sam ... odakle sam dosla ;)))

hehehehe...mirno pred buru al'kad krenemo u akciji, biće da se mole da nas banuju ;)))

E inspiracijo kad nas držiš :)))

-Pajce,lepo sam ti rekao,da upalimo svetlo...stalno me proganjao osecaj da nismo sami :)))))

mrBin-boy
(Evgenije)16. decembar 2010. u 07.38-Pajce,lepo sam ti rekao,da upalimo svetlo...stalno me proganjao osecaj da nismo sami

dandanela (cutolog u emigraciji)16. decembar 2010. u 08.03dvoje u mraku zvacu zvaku:))))

**************************

Bine, Bine... čini se i meni :))) spijuni sve oko nas ;))) trebacemo da postavimo i alarm ;)))

Dadooooo, ja VOLIIIIIIIM zvakati zvake ;ppp