News
Sports
Celebrity
Lifestyle
Forums
Cooking
Classifieds
Forums
:
Romantični kutak
+0 / -0
0
Не, немој ми прићи!
YYYY
2010-12-08 05:14 PM
Стрепња
Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.
Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра'.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.
Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Издалека само све к'о звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек' ми не приђу ока твоја два.
Десанка Максимовић
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 05:17 PM
Писмо оцу
Сад је на земљи, оче, други свет.
За себе сви се грозничаво брину,
цене своја имања и сићушна бића.
Само је неколико сиромаха и младића
који би могли за добро других да гину.
За благом сад највише жуде људи;
према човеку све се хладнији бива;
граби свак да се на земљи наужива,
јер не верује да ће на небу да се суди.
Ни твоја молитва код Бога не помаже:
из дана у дан бива овде све грубље;
друкчије је сад, оче, и наше родољубље,
Србија и Војводина се чак гложе.
Сад мисле да треба богато да се плате:
труд за родну груду и љубав и идеали;
причају гласно шта су за земљу дали.
А ја с болом мислим на твој живот и на те,
и чини ми се сада: ниси морао умрети,
све је можда било празно и узалудно:
пламичак твоје вере само ја чувам будно
и кроз све мржње овде чистог ћу га пронети.
Десанка Максимовић
+0 / -0
0
-Ina
2010-12-08 05:28 PM
--------------------------------------------------------------------------------
Himera
Nevidljivom suncu pružam žudne ruke,
I otvaram srce nekom koga nije;
Duša mi je puna mračne harmonije,
Kojoj nikad nisam saslušao zvuke.
Prostore sam prazne naselio sobom,
I rasuo sebe, ko orion sjajan,
U neki svet srcâ i dušâ, beskrajan;
I živim nad strahom i lebdim nad dobom.
Od istine sam strašniji i veći:
Niti me što vreća i niti što boli.
Moja žudna duša neizmerno voli;
I svaki moj korak, to je korak sreći.
Počnem jutrom onde gde večerom zasta,
Uvek držeć čvrsto kraje zlatne niti;
I moj dan bezmeran ushićeno sviti,
S pesmom jata bolno raspevanih lasta.
I dok nosim želju otrovanu svoju,
Kao ples zlih vila život šumi, vrvi;
I sve ima ritam moje žedne krvi,
I sve mojih snova ima strašnu boju.
I tako, pun tamne nevićene vere,
Idem kobnom stazom što je uvek ista -
Ko zlokobno sunce, dok u meni blista
Nasmejano lice večite Himere.
J. Dučić
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 06:02 PM
Искрена песма
О склопи усне, не говори, ћути,
Остави мисли нек се бујно роје,
И реч нек твоја ничим не помути
Безмерно силне осећаје моје.
Ћути, и пусти да сад жиле моје
Забрекћу новим, заносним животом,
Да заборавим да смо ту нас двоје
Пред величином природе; а потом,
Кад прође све, и малаксало тело
Поново падне у обичну чаму,
И живот нов и надахнуће цело
Нечујно, тихо потоне у таму,
Ја ћу ти драга, опет рећи тада
Отужну песму о љубави, како
чезнем и страдам и љубим те, мада
У том тренутку не осећам тако.
И ти ћеш, бедна жено, као вазда
Слушати радо ове речи лажне,
И захвалићеш Богу што те сазда,
И очи ће ти бити сузом влажне.
И гледајући врх заспалих њива
Како се спушта нема полутама,
Ти нећеш знати шта у мени бива-
Да ја у теби волим себе сама,
И моју љубав наспрам тебе, кад ме
Обузме целог силом коју има,
И сваки живац растресе и надме,
И осећаји навале ко плима!
За тај тренутак живота и миља,
Кад затрепери цела моја снага,
Нека те срце моје благосиља.
Ал' не волим те, на волим те, драга!
И зато ћу ти увек рећи: ћути,
Остави душу нек спокојно снива,
Док крај нас лишће на дрвету жути
И тама пада врх заспалих њива.
Милан Ракић
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 06:13 PM
Алек(сије) Марјано(вић)...
ПЕСМА О ЕТНОЛОГУ
Држим ја у руци јаје,
дошла сам да турим полог,
кад поче псето да лаје
и дође неки ЕТНОЛОГ.
Тај етнолог шта представља
и шта му та реч значи,
после ми он протолмачи:
изучава обичаје
и како се људи носе...
Држим ја оно јаје,
угледа он рог крај косе,
не зна сврху шупљег рога,
да рог служи через тога
белегија ту да стоји.
Нема појма, људи моји,
ни шта је то белегија,
каже за њу „елегија”,
за чаканац чуо није,
тек свршио је студије,
а пошто је градско дете
зна само за факултете...
Пита шта ћу са јајетом,
ја му кажем „то је полог”,
а он пита „какав пролог?!”
У глави му права збрка,
мора да много чепрка
по тим силним наукама...
Нашла сам се на мукама,
кад удари да лелече
да му дам ја и јелече.
Дојади ми његов лелек,
те ја лепо скинем јелек.
Онда ми се он заблену
у кошуљу извезену...
Ал' на моје грдне јаде
и за сукњу ме спопаде,
каже да је сва свечана
к'о са фреске из Дечана.
Оде и сукња клечана...
Онда поче да ме наговара
и за гаће од ћенара
вели да так'е није вид'о,
те ја и гаће скид'о...
Просто к'о да не зна где је,
само гледи у моје дреје,
каже да су етнографске...
Видим да му „фале даске”,
да је, као, мало скрен'о,
али плати ми поштено...
Е, кад оде тај етнолог
кренем ја да турим полог.
Срећом, никог на помолу;
да ме неко вид'о голу,
не би им'о појма шта је,
по авлији што се смуцам
(док у руци држим јаје)
к'о да 'оћу да се туцам
а Ускрс је још далеко...
Свашта би ми сељак рек'о.
Не знате ви те гејаке,
напаствују нас нејаке,
све нејаке и слабачке,
све схватају наопачке...
...као онај етнолог.
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 06:26 PM
Зимска идила
Зима је покрила снегом долине и поља равна,
И тавне високе горе. Вихори снежног праха
По пустом вију се пољу, и цела природа ћути,
И листак последњи вене од зимског студеног даха.
Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој,
И мачак на банку дрема. Кроз таму вечери бледе
Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију,
А око огњишта сниског озебла дечица седе.
Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије,
Па испод појаса вади листове дувана сува,
И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу,
И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола,
И гавран над њиме гракне. За тим се разговор чује.
То се комшија Панта, сигурно из горе враћа,
Па журно испреже стоку и чељад по кући псује.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Војислав Илић
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 06:33 PM
Босански бегунци
Тужно шуми хладна Дрина
И Миљацка бистра вода,
Јер Босна је потлачена,
Њена слава и слобода.
Опустеле цветне равни,
Под згариштем села леже,
А потомци Нинослава
У гудуре мрачне беже.
Ено чедо мајка води,
Од ужаса да га скрије,
Уморан је деда пао,
А унука сузе лије.
А кад хладни ветар дуне,
И жарко нам лето оде,
И они ће тражит крова
Где их сузне очи воде.
Зато тужно шуми Дрина,
Зато тужи Босна цела,
И Босанац сузе лије
На згаришту својих села.
Војислав Илић
____________________
Е, да покојни Воја зна (умро 1894.) да је ову песму написао за векове што долазе!
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 06:38 PM
Јован Јовановић Змај
Циганин хвали свога коња
Гледаш, је ли, мога коња,
Господару стари?
Не знаш је ли коњ ил' птица
Ластавица?
Скидај наочари —
Не можеш се нагледати,
Већ хајде пазари!
Ти још питаш за Путаља
Да ли ваља!
Немај бриге!
Да не ваља, не би био
Он код Циге,
Не можеш га у царевој
Наћи штали —
Само Цига што не уме
Да га хвали.
Да га поспе сувим златом
Ко не штеди,
Још и онда један дукат
Више вреди.
Ако имаш, једе сено,
зоб и сламу,
Ако немаш, он не иште,
Не треба му.
Немој да му гледаш зубе,
Мој голубе,
Ни ја му их нисам гледо,
Немој ни ти —
Тај не може остарити.
— Што га дуже тераш, куме,
Све је млађи,
Па де сад му
Пара нађи!
А што питаш: хоће л' моћи
Какав јендек да прескочи,
Јендек, јендек — какав јендек!
Тај се није још родио
Кој' он није прескочио —
Прескочи га тако лако
Као да је пиле неко,
И то уздуж, не попреко.
Ја га јашем без седла —
Седласта му леђа.
— За пасош га не питај,
Јер — то њега вређа.
Иди, куме, иди, иди —
Још ме питаш: како види?
То је да се приповеда:
Види остраг ко и спреда,
Види ноћу ко на дану,
А на дану ко у ноћи —
Такве су му очи.
А што питаш, мој пријане,
Има л' мане —
па зато га и продајем,
Мој пријане,
Јербо нема мане —
Такви коњи нису за нас,
за Цигане.
А брзина каква му је?
Малко ј' бржи од олује.
Сад ћеш чути,
Казаћу ти:
Једном сам се из Ердута
Враћо с пута.
Мада нас је пљусак вијо,
Он се није уморио.
Муња севне, а он рже —
Пљусак брзо, а он брже;
Пљусак пишман на мог хата,
Па га хвата,
А Путаљ га преко гледа,
Па се не да.
Пљусак лети да полије —
Тек што није!
Кад стигосмо под шатора,
У цигански дворац леп,
На мом коњу све је суво,
Покисо му само
— Реп.
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 06:48 PM
Деда и унук
Узо деда свог унука,
Метно га на крило,
Па уз гусле певао му
Што је негда било.
Певао му српску славу
И српске јунаке,
Певао му љуте битке,
Муке свакојаке.
Деди око заблистало,
Па сузу пролива,
И унуку своме рече
Да гусле целива.
Дете гусле целивало,
Онда пита живо
„Је ли, деда, зашто сам ја
Те гусле целиво?”
„Ти не схваташ, Српче мало,
Ми старији знамо
Кад одрастеш, кад размислиш,
Казће ти се само!”
ЈЈЗмај
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 06:50 PM
Custom Search Control
Интернет
Лисица и кокошка
„Па како сте, пријо,
Моја драга коко?”
„Ево ве те, лијо,
Дижем се високо.”
„А где су вам мањи,
Тако мили мени?”
„Не брин те се за њ'
Добро су скривени.”
„Хтела би видет само
Јесу л' ћуди мирне
А ми се већ знамо,
Хуља ко их дирне!”
„Та баш зато, тето,
Што се добро знамо,
Правило нам свето
Да се причувамо.”
ЈЈЗмај
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 07:16 PM
ЦИЦ!
Ал 'се небо осмеива,
Ал 'се река плави,
А рибарце у чун снива,
Јасно ко на јави.
Он итнуо удичицу,
Рибицу је стеко,
Метнуо на жеравицу,
Па је тако пеко.
„жеравицо де се труди,
Немој тако споро. ”
Рибица му веће руди,
Готова је скоро.
Руди риба-јоште мало,
Сад му је печена,
Срце му је заиграло:
„Амо сад, милена!”
Доле ћемо јако сести,
Ал ће да се слади,
Моро би те рибо јести
И да није глади! „
Па је узе, па њом брже
Да примакне к усти,
Чун се љуљну, он се трже,
Оде санак пусти!
Б. Радичевић”
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-08 07:18 PM
ВРАГОЛИЈЕ
Mомак иде враголан,
По гори се шири,
Леп је кâно лепи дан,
Што кроз гране вири.
А са горе крај потока
Стазица се дала,
Једна мома црноока
Ту је рубље прала.
Али сада сакривена
Проговори сека:
„Ој стазице, ој милена
Донес' га менека!”
„Чуда божја! И до сада
Шета ја по гори,
Али не чух још никада,
Да славујак збори.”
Рече момак, па до џбуна
Скочи млађан густа,
Да он види да л' из кљуна
Иде глас ил' уста.
Ал' и мома из заседе
Скочи млада ома —
Бежи, момо, ето беде!
Бежи мајци дома!
Бежи мома, ману рубље, —
Бежи л' дому своме?
Све у гору бежи дубље,
А момак за њоме.
Бежи мома, до колена
Ноге јој се беле,
Беле ноге до колена
Момка су занеле.
„Да имаш, море, крило лако
Да прнеш облаку,
Не би мени, секо, јако
Утекла јунаку.”
Па се млађан за њом стисну
Довати је саде,
Мили боже, она врисну
Па у траву паде.
Липа гране шири,
Шапће дану сјајну:
Вири, дане, вири;
Али чувај тајну.
Б. Радичевић
__________________
Спора нека мома! А и јадна, није знала куд да бежи, него све у гору!
+0 / -0
0
3OPA
(gradj.ing)
2010-12-09 07:15 AM
Зимски пастел
Згурена на снегу сеоска капела
Зебе усред гробља. Небеса су бела.
Ниоткуд ни ветра да се јави шумом,
И заплаче гдегод за крстом, за хумом.
Нити смрзло звоно час да куцне који,
Укочено, мирно, још сказаљка стоји,
Показујућ тако сред долине неме
Сат, када је најзад умрло и време.
Самоћа
Лежи река расута у мраку,
Мртва, бела. Не чујем да прска
Ни таласић између густих трска,
Ни птић речни гдегод у врбаку.
Само дрхте у провидној тмини
Две-три звезде беле у дну свода;
И диже се изнад немих вода
Црн силует шуме у висини.
Док блиснуше небеса у часу,
И шум чудан прође по самоћи,
Мирис липа долином се расу:
Једна душа мину посред ноћи...
Јован Дучић
Извини што волим да анализирам саговорнике, по ријечима, по темама, „цинизму”, „гордости”, дрчном тону разговора...
Сигурна сам да се испод твоје црне маске, кроз коју видиш све црно, крије рањивост.
Мора, да твоје разочарење у људе је последица, да те нису прихватили у цјелини – са свим твојим врлинама и манама, а то је основ за суживот!?
Можда је ово требало бити исписано на теми самоћа, ал тема оде далеко.
Још једном извини, ово није никаква увреда, нити мијешање у нечији приватни живот јер то не личи на мене, већ обична лична перцепција .
Поздрав
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-09 01:02 PM
3оро, веома добра анализа. Мада има ту још.
А шта? није све црно?
+0 / -0
0
-Ina
2010-12-09 03:36 PM
Залазак сунца
Још бакрено небо распаљено сија,
И црвени река од вечерњег жара;
Још подмукли пожар као да избија
Из црне шуме старих четинара.
Негде далеко чује се где хукти
Воденички точак подмуклијем гласом,
Ал над долинама док још небо букти,
Цвет водени већ је заспо над таласом.
Опет једно вече ... И мени се чини
Негде далеко, преко трију мора,
При заласку сунца у првој тишини,
Тужна, и у сенци смарагдових гора -
Бледа као чежња, непозната жена,
С круном и у сјају, седи, мислећ на ме ...
Тешка је, бескрајна вечна туга њена
На домаку ноћи, тишине и таме.
Пред вртовима океан се пружа,
Разлеће се модро јато галебова;
У бокору мртвих доцветалих ружа
Шумори ветар тужну песму снова.
Два грдна Сфинкса према небу златном
Стражаре немо и безгласно тако,
Док она плаче ... А за морском платном
Уморно сунце залази полако.
И ја, ком не зна имена ни лица,
Све њене мисли испуњавам таде.
Верност јој збори са бледих усница
Силна ко самрт, ко љубав без наде ...
Ах, не реците ми никад: није тако,
Ни моје срце да то лаже себи;
Јер ја бих плако, ја бих болно плако,
И никада се утешио не би!
Јован Дучић
...
+0 / -0
0
3OPA
(gradj.ing)
2010-12-10 06:44 AM
« Тешко је кад си сам
кад ти срце обузме туга,
када станеш а не знаш да кренеш,
тада ти мисли одлутају далеко
и мислиш, мислиш да волиш неког.
У срцу се рађа нада
верујем да имам жељу
и молим се Богу
да ми помогне
к’о правом пријатељу.
Верујем у боље сутра
да је живот пролазан
као ноћ, као сан
а све је то стварно
и сутра те чека нови дан. »
НАДА
« У рану зору, прије сунца,
На прозору се јави нада.
Најчешће голуб,
Да замијени мисао на тебе.
Па тако и буде. Изиђе сунце,
И кроз решетке
Обасја исте ствари,
Почетак и крај исти,
Исту суштину између
Недопечених кора.
И нада, наравно, прхне.
Било је тешко
Њено крилато присуство.
Заклонила ми је и тебе и мене.
Оснажен, упирем погледе
У црне тренутке. »
Не могу а да се не сложим с тобом. Црни облаци су већ одавно прекрили небо и заклонили сунце.
Али, ипак постоји нешто на што су многи заборавили, нешто што сија – нада?
Човјек без наде је изгубљен!?
Поздрав
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-10 04:00 PM
Али, ипак постоји нешто на што су многи заборавили, нешто што сија – нада?
Човјек без наде је изгубљен!?
--------------
Ја!
НАДА. Шта је НАДА?
У чему је разлика између НАДЕ и реалног очекивања, тј. ВЕРЕ?
Нада УВЕК ПОСТОЈИ. Али НАДА није оно што врши посо. Ја никад нисам живео с НАДОМ. Већ с ВЕРОМ! (хехе...).
Кад човек дође у ситуацију да живи с НАДОМ, и није му неки живот.
ВЕРА је оно што завршава послове. Једино што видим као неку могућност јесте ИМАТИ ВЕРУ У НАДУ.
Циљ је живети с МИРОМ. Да би могао живети с МИРОМ, мораш увек имати ВЕРУ уза се да ти НАДА неће бити потребна!
:)
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-10 05:07 PM
ЗОРО,
сРЕТНЕМ ЈЕДНОМ МОГ ПРИЈАТЕЉА, ПИТАМ КАКО ЈЕ, А ОН КАЖЕ:
- НИЈЕ ДОБРО!
- Што?
- Попустио сам у Виду! И намигну мангупски.
- Ма рекох, није то страшно. Ја имам посла са 4 њих истовремено.
- АЈДЕ??! мангуп се изненади. Како то?
- Живим с Вером, лежем са Надом, спавам са Миром, будим се са ЗОРОМ!
Мангуп није више ништа питао.
+0 / -0
0
mb_ona
(isto)
2010-12-10 05:56 PM
ja sam se uvijek pitala ko piše ove glupe viceve
kad, evo ga
slovom i interpunkcijom...
a najviše volim ovo „ (хехе...). ”
:)))))))))))
+0 / -0
0
EnigmaIII
2010-12-10 08:11 PM
„Koja li je, Bože, pustoš u duši onog što se davno rastao s nadom...”
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-10 09:12 PM
mb_ona
(isto),
ја ти написах неки дан одговор, али ти си изгледа попустила у виду. Еве ти га јопен:
Пролазио накакв путник кроз непознато село. На једном раскршћу наиђе на групу жена које су стајале и разговарале.
- добар дан, зла жено - рече путник.
- Будало безобразна и глупа! Како ти можеш знати да сам ја зла жена, кад ме никада ниси ни видео у животу??, закрешта једна од њих.
- НИСАМ НИ МОГАО ЗНАТИ, ОДВРАТИ ЧОВЕК. аЛИ САД ЗНАМ.
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-10 09:14 PM
EnigmaIII
„Koja li je, Bože, pustoš u duši onog što se davno rastao s nadom...”
--------------
Ево је још једна ћорава!
+0 / -0
0
EnigmaIII
2010-12-11 12:14 AM
YYYY
10. decembar 2010. u 21.14
EnigmaIII
„Koja li je, Bože, pustoš u duši onog što se davno rastao s nadom...”
--------------
Ево је још једна ћорава!
*****
'ajde!!
:)
+0 / -0
0
mb_ona
(isto)
2010-12-11 12:37 AM
mb_ona
(isto),
ја ти написах неки дан одговор, али ти си изгледа попустила у виду. Еве ти га јопен:
Пролазио накакв путник кроз непознато село. На једном раскршћу наиђе на групу жена које су стајале и разговарале.
- добар дан, зла жено - рече путник.
- Будало безобразна и глупа! Како ти можеш знати да сам ја зла жена, кад ме никада ниси ни видео у животу??, закрешта једна од њих.
- НИСАМ НИ МОГАО ЗНАТИ, ОДВРАТИ ЧОВЕК. аЛИ САД ЗНАМ.
---
hoćeš da se igramo pisanja prica? hajde dobro..
prolazila neka zla žena kroz nepoznato selo i na raskrcu
stajase nepoznat covjek koji pricase sa totalno još nepoznatijim covjecima itd...(mrsko meni ovo izmišljati tamo-vamo...). i ona stane da cuje o cemu to trabunjaju i da odgonetne
o kakvim se ludjacima radi
čim su je ugledali odmah su je spazili i jedan on njih se obrati
zloj ženi
-šta si stala, hajde produzi dalje
-molim?!!! zacudi se zla žena. are you talking to me?!
-ti si zla žena, rece covjek nepoznati
nisam ni znao ali sad znam
-naravno da jesam, ta, ja sam ZENA!
ha ha ha
rece žena i pogleda ga onako s visine
i ostade tu da ih nervira...
nevjerovatno kako je to bila zla žena
da ne povjerujes
ovi su poludili, totalno
itd. ...
jadni ljudi...
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-11 02:09 AM
3OPA
(gradj.ing)
10. decembar 2010. u 06.44
---------------------------
Хвала за ове много лепе песмице.
(:-)
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-11 02:22 AM
Чежња
Данас ћу ти дати, када вече падне,
у светлости скромној кандила и свећа,
у чистоти душе моје, некад јадне,
читаву бујицу пролетњега цвећа.
У соби ће бити сумрак, благ ко твоје
срце, сумрак створен да се дуго сања.
На окнима светлим забљештаће боје
У тај свежи тренут првога сазнања...
Све ће бити лепше, све драже и више,
ноћ која се спушта, свет што мирно спава,
дуго мртво поље на коме мирише
кржљава и ретка у бусењу трава.
тако крај цвећа остаћемо сами...
- Пролиће се тада, као бујне кише,
стидљиви шапати у блаженој тами,
и речи из којих пролеће мирише...
Милан Ракић
________________
- ево ситуације где тама може бити лепа.
- „...стидљиви шапати у блаженој тами...”, ово ваљда, само у песми има.
+0 / -0
0
3OPA
(gradj.ing)
2010-12-11 04:59 PM
;о)
Ниси ти мала загонетка - један Y, већ велика, чак четри комада. ;)
Насмија ме овом твојом анализом, а ти озбиљан. Јеси ли?
Дакле, са Вером, Надом и Миром у срцу и души! Мало ли је ? ;)
Него, заборавио си још један вашан животни фактор – стрпљење. Како то уклопити у већински женско друштво?
Подсјећаш ме на некога,...у чијем сам се „друштву” смијала ,често до суза.
Е сад питање :
Зашто мислиш да осјећаји, конкретно чежња постоји само у пјесми?
Зар мислиш да пјесник пише пјесме само ради пјесама, или у истом трену осјећа нешто за некога?
Пабло Неруда: СОНЕТ бр.66
Не волим те зато јер те волим
и од љубави до невољења стижем
и до чекања када те не чекам,
срце ми пролази од зиме до пламена.
Волим те једино зато јер те волим,
мрзим те бескрајно - мрзећи те молим
и мера моје љубави скитничке јесте
да те не видим и волим као слепац.
Можда ће изјести јануарско светло,
сурова му зрака, цело моје срце
и украсти ми кључеве спокојства.
У овој причи умирем само ја
и умрећу од љубави јер те волим,
јер те љубим, љубави, крвљу и ватром
ИЛИ ова ...
TO LICE LJUBAVI OPASNO I NEŽNO
To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom
Ne znam više
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi teče
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.
/Превер/
Поздрав ;о)
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-11 06:18 PM
;о)
Насмија ме овом твојом анализом, а ти озбиљан. Јеси ли?
++++озбиљан, ко беба кад пишки.
Дакле, са Вером, Надом и Миром у срцу и души! Мало ли је ? ;)
++++једна је више него довољно. Мира.
Него, заборавио си још један вашан животни фактор – стрпљење. Како то уклопити у већински женско друштво?
++++не раде ми све ганглије овде. Стрпљење за шта?
.
Подсјећаш ме на некога,...у чијем сам се „друштву” смијала ,често до суза.
++++не верујем да постоји још ведан овакав. Да то нисам био ја?
.
Е сад питање :
Зашто мислиш да осјећаји, конкретно чежња постоји само у пјесми?
++++доказао то у пракси.
И то не једном.
И то не десет пута!
И то БЕЗ ИЗУЗЕТКА, душо! Usus est magister optimus!
ЧЕЖЊА је нешто друго. Чежња је себично осећање. Чежња постоји у пракси код свакога.
.
Зар мислиш да пјесник пише пјесме само ради пјесама, или у истом трену осјећа нешто за некога?
++++хааамм...писање песама може бити из доста различитих разлога. Али, по мени НАЈБОЉЕ ПеСМЕ НИСУ НИКАДА ОБЈАВЉЕНЕ. Написане с поводом и поклоњене - у реду., али проституисане, НЕ. Јер по мени, продавање осећања је проституција. Гора од продавања тела.
Е, сад, Наравно овде не треба бркати песме за децу. Као ни комерцијално писање песама за живот. Човек ту пише свашта, али не износи своја осећања већ мисли. Јер изнети на видело своју огољену душу и продати је за паре је проституција. хехеех...
Када бих ја написао заиста шта осећам и то јавно објавио, осећао бих се као да сам се скинуо го и трчао улицама града. За паре!!
ја сам писао неке песме, и то показао некима „стидљиво у блаженој тами уздаха”!!!! И то урадио само двапут. Никад више. Како сам био млад и глуп! охохоххо...
Ово питање отвара много других јер је везано...треба доста простора за подробнију анализу.
+0 / -0
0
3OPA
(gradj.ing)
2010-12-11 07:38 PM
;о)))
Можда и јеси ти!? Ма кријеш се иза тих непознатих, па ко ће га знати;))
Пошто данас крадем тренутке, немам времена за подробнију анализу или „микроскоп”.
Кратко да појасним о стрпљењу...
Да би се остварило оно у што вјерујеш, да би се остварила нада и на крају склопио мир са самим собом а онда и са цијелим свијетом, потребно је стрпљење. Ништа се не дешава преко ноћи.
Што се чежње тиче, ту се никако нећемо сложити. То је једно племенито осјећање а никако себично. Доказано. Једном, ал за живота!
Е сад ако за мог Шантића кажеш да се проституисао са својим пјесмама, претворићу се у Ани Четри Пиштоља ;))
ПОЗНИ ЧАСОВИ
Kô каква слика чаробна из рама,
У твоју башту, где шедрван бије,
Ти мирно гледаш из прозора, сама,
И наслоњена. Тихо мирис вије,
На твоје леје месечина пада
Топла и мека, и руже ти мије
Сребром... Ти не знаш да преда мном сада
Ноћ друга стоји, пуста, и у чами,
С развалинама... Изнад глуха града
Свуд слепи миши круже, и у тами
Буљина буче... И сенке без броја
Сокаком грну, и свака куца ми
Руком у прозор, како прође која...
Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи,
Докле из таме све у окна моја
Кô слепо око позни месец буљи.
1911. /Шантић/
Па ово може да напише само једна топла, осјећајна душа, душа која воли .Зар није тако?
Поздрав четверострука непознанице ;о)
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-11 09:57 PM
(gradj.ing)
Е сад ако за мог Шантића кажеш да се проституисао са својим пјесмама, претворићу се у Ани Четри Пиштоља ;))
////////////////////////////////////////////////////
оххх... да убијеш свако слово у мени??
стрпљење није проблем. Ја имам довољно стрпљења.
Изгледа да имамо различито схватање појма ЧЕЖЊА. Треба дефинисати појмове, иначе свака конверзација је беспредметна и безуспешна. Знаш, рода има чежњу да сретне жабу надомак кљуна. Со, шта би ту племенито могло бити?
Со, било би добро да дефинишеш појам чежња са датим примером.
Крадеш тренутке? Поласкан сам. Коначно један лопов да не тражи ништа од мене. Питам се шта ли ти то треба???
што се појма >>проституција<< тиче, објаснићу га у селдећем коментару.
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-11 10:15 PM
Моја дефиниција,
ПРОСТИТУИСАЊЕ:
1. злоупотреба нечега за добитак: коришћење вештине или способности на начин који се сматра недостојним, обично за финансијску добит.
ПРИМЕР: Он је оптужен за проституисањем свог талента, јер се појављује у ТВ рекламама.
е, сад, ја сам горе рекао да има разлике између комерцијалног писања песама за живот, као између и продавања својих осећања према другој особи за паре. (>>>Човек ту пише свашта, али не износи своја осећања већ мисли. Јер изнети на видело своју огољену душу и продати је за паре је проституција.<<<)
На основу изнетог, ти види да ли се неки песник проституисао.
+0 / -0
0
3OPA
(gradj.ing)
2010-12-13 07:17 AM
Добро јутро непознанице,
Или да те другачије зовем због твог јединственог грба? Има у њему много значења, није да није. Али, опрости на слободи говора, мало скромности није на одмет!?
...
Крадеш тренутке? Поласкан сам. Коначно један лопов да не тражи ништа од мене. Питам се шта ли ти то треба???
...
1 Да, крадем тренутке кад ми то причињава задовољство – мало несташлука.
2 радознала сам, а то ми дође као изазов
3 Волим да упознам саговорника
4 Волим да чујем и мишљење различито од мог
5 Волим и ВС, још увијек ми је потребан. То је ваљда последица оне самоће о којој сам писала. А и одмара ме...
Е сад, да ли тражим нешто? Ипак тражим - искреност у одговорима. Увијек од саговорника то очекујем.
...
Изгледа да имамо различито схватање појма ЧЕЖЊА. Треба дефинисати појмове, иначе свака конверзација је беспредметна и безуспешна. Знаш, рода има чежњу да сретне жабу надомак кљуна. Со, шта би ту племенито могло бити?
Со, било би добро да дефинишеш појам чежња са датим примером.
...
Шта ти је то Co, које често користиш?
Остајем при тврдњи да је чежња племенито осјећање.
Примјер – узмимо Шантића и његову Анку. Љубав, страст, незаборавни тренуци среће и ужитка. Онда се дешава, шта се дешава – растанак. Али,...остаје чежња у обома. Због чега? Због проживљене или доживљене љубави. Она се после и удала, али чежња за Алексом је остала иста. Он је остао сам, жалећи за њом.
Дакле, чежња може бити једнострана или обострана. Најчешће доноси патњу и тугу.
Рећи ћеш, па зашто живјети са патњом и тугом= зато што немамо чаробни штапић да избришемо нешто лијепо једним замахом. То остаје у нама, некад и за живота.
Закључак – пошто чежња проистиче из љубави, једног племенитог осјећања, повлачи за собом и да је чежња једно племенито осјећање. Једноставно?
Примјер роде и жабе и није баш неки примјер чежње. То је више потреба за храном, преживљавањем.
Други пут наведи неки романтични примјер, ово је ипак РК. ;о=)
Е сад још једно питање...
Зашто на живот гледаш као на војно поље? Побијеђени, поражени, рањени...?
Зашто мислиш да је љубав пораз? Толико си се разочарао у животу?
Сложићу се да је живот компликован. Али користити војну тактику...?
Чини ми се да на живот гледаш као на борбу сам против свих! Да ли гријешим?
Па нису сви у супротном табору, мора да имаш својих сабораца, сапатника?
Ако већ желиш побједу по сваку цијену против „замишљеног” противника, боље да примјениш умијеће надмудривања као у шаху.
Ето, дадох ти теме за размишљање!
Поздрав ;))
+0 / -0
0
3OPA
(gradj.ing)
2010-12-13 07:30 AM
Заборавих прокоментарисати дефиницију „проституисања”
Неки пјесници, који пишу о својим осјећањима, љубавима су можда приморани да своје пјесме објаве за новчану накнаду. Да би преживјели. Исто тако и сликари, и други умјетници. Зашто би то било проституисање?
Кад оголиш своју душу, искрено говориш о својим осјећањима, пред неким, тек тако, рецимо да ти буде лакше, како то назвати?
+0 / -0
0
3OPA
(gradj.ing)
2010-12-14 11:43 AM
Шта би?
Утече јунак са „мегдана”?
Бијела заставица или...?
Ма добро, није то први пут...мушкарци обично одмагле кад их жене заспу питањима.
Поздрав и жив ти мени био ;о))
+0 / -0
0
YYYY
2010-12-14 10:38 PM
Али, опрости на слободи говора, мало скромности није на одмет!?
++++Јесте. ...на одмет. Кад је скромност била врилна? Никад. Скроман значи испод стандарда.
...
...
Е сад, да ли тражим нешто? Ипак тражим - искреност у одговорима.
++++То је навише што неко може да тражи!! ТО НЕМА НИГДЕ!
ДОКАЗ: Овај твој одговор на моје питањее НИЈЕ ИСКРЕН!
...
...
Шта ти је то Co, које често користиш?
+++++УЗРЕчица. Треба да је се ослободим. И почињем сада. Хвала на помоћи.
...
...
Закључак – пошто чежња проистиче из љубави, једног племенитог осјећања, повлачи за собом и да је чежња једно племенито осјећање. Једноставно?
++++Сувише једноставно за тако компликован израз. НИЈЕ ТО дефиниција чежње, ДУШО.
...
...
Зашто на живот гледаш као на војно поље? Побијеђени, поражени, рањени...?
Зашто мислиш да је љубав пораз?
++++Зато што ко год се заљуби бива поражен, разочаран, ...заробљен. Живот јесте КРВАВА БОРБА. Нисам ја ово рекао. Особа од које сам ово чуо је била веома искусна, и довољно виспрена. Наводим ову особу не као доказ, јер доказ ми не треба. Ја сам доказ. Већ је наводим као доказ да нисам параниодан.
...
...
Чини ми се да на живот гледаш као на борбу сам против свих! Да ли гријешим?
++++ГРИЈЕШИШ.
...
...
Па нису сви у супротном табору, мора да имаш својих сабораца, сапатника?
++++Немам никог. Осим Светога Николе. А колико видим, иако заиста Чудотворац, ни он не може да се избори са свим керовима и аждајама. Има их превише.
...
...
Ако већ желиш побједу по сваку цијену против „замишљеног” противника, боље да примјениш умијеће надмудривања као у шаху.
Ето, дадох ти теме за размишљање!
++++нЕМА ОВДЕ ШТА ДА СЕ РАЗМИШЉА. Тог „замишљеног” противника си ти измислила. Ти се са њим и бори. Играј шах против њега. Ето ти теме за размишљање.
+0 / -0
0
3OPA
(gradj.ing)
2010-12-15 08:12 AM
Добро јутро „непознанице”.
Устали смо на леву ногу или сам сувише радознала? Почаствована сам поновним разговором;)
...
Али, опрости на слободи говора, мало скромности није на одмет!?
++++Јесте. ...на одмет. Кад је скромност била врилна? Никад. Скроман значи испод стандарда
...
Скромност јесте врлина.Ако си вјерник и вјерујеш у Господа, онда то мораш и знати.
Ти говориш о амбицијама. „Ко високо лети, ниско пада!”
...
...
Е сад, да ли тражим нешто? Ипак тражим - искреност у одговорима.
++++То је навише што неко може да тражи!! ТО НЕМА НИГДЕ!
ДОКАЗ: Овај твој одговор на моје питањее НИЈЕ ИСКРЕН!
...
Како знаш да нисам искрена? Видовњак? Увијек сам искрена, али не кажем баш све што мислим. Често нешто и прећутим. Искрене особе постоје. Не мислиш ли ваљда да је свуд око нас лаж?
...
...
Закључак – пошто чежња проистиче из љубави, једног племенитог осјећања, повлачи за собом и да је чежња једно племенито осјећање. Једноставно?
++++Сувише једноставно за тако компликован и?раз. НИЈЕ ТО дефиниција чежње, ДУШО.
...
Чежња је компликован израз а компликована је и за живот. Пошто имаш више животног искуства од мене, а и боље познајеш дефиниције од мене, РЕЦИ шта је то чежња ДУШО јер ја очито не разумијем?
...
++++Зато што ко год се заљуби бива поражен, разочаран, ...заробљен.
...
Зашто? Не мора да значи ( а и може ако смо песимисти).Двоје људи који се воле, дијеле и добро и зло,радост и тугу, надопуњавају се у сваком смислу...Гдје је ту разочарење, пораз, заробљеност? Заробљеност је кад једна особа другу гуши, или једна од њих није одана партнеру, или једно друго нису у потпуности прихватили оно друго са свим врлинама и манама, е онда можемо говорити о твојој констатацији.
...
Ако већ желиш побједу по сваку цијену против „замишљеног” противника, боље да примјениш умијеће надмудривања као у шаху.
Ето, дадох ти теме за размишљање!
++++нЕМА ОВДЕ ШТА ДА СЕ РАЗМИШЉА. Тог „замишљеног” противника си ти измислила. Ти се са њим и бори. Играј шах против њега. Ето ти теме за размишљање
...У животу немам противника, или врло мало. Бог ми дао добру душу;о)))
Волим да играм шах, е сад како немам с ким,не могу сама, морам са компјутером.;)))))
АЈДЕ, не буди тако намргођен, живот је ипак лијеп.
Поздрав ;о)))
+0 / -0
0
kacak
(moler)
2010-12-15 08:32 AM
dobar dan želim..ja imam jedno pitanjce za YYYY..posto mi je poznat stil pisanja i razmišljanja,slobodan sam da upitam da vi slučajno niste nekada imali nik„zagledan u nebo”..čak šta vise mislim da ste to zapravo vi.
pozdrav i svako dobro
+0 / -0
0
3OPA
(gradj.ing)
2010-12-19 04:26 PM
Срећна ти Крсна Слава непознанице!
Looking for Tassel Earrings?
Select a country:
Australia
Austria
Bosnia-Herzegovina
Canada
Croatia
European Union
France
Germany
Montenegro
Netherlands
Serbia
Sweden
Switzerland
United Kingdom
United States of America (USA)
English |
Latinica
|
Ћирилица
© Trend Builder Inc. and contributors. All rights reserved.
Terms of use
-
Privacy policy
-
Advertising
.