„Ako jeste, ona zahteva znanje i trud. Ili je ljubav ugodno osećanje koje se rađa slučajno, nešto što čoveka »obuzme« ako ima sreću?” , pita se From. Dok većina ljudi veruje u ovo drugo, From, u svojoj knjizi „Umeće ljubavi” objašnjava ljubav kao veoma složeno umeće. Činjenica je da ljudi ne smatraju ljubav nevažnom. Oni su gladni ljubavi:

Daklim,i ako gledaju bezbroj filmova o srećnim i nesrecnim ljubavima, i ako slušaju stotine tričavih pesama o ljubavi — ipak će jedva ko pomisliti da bi išta trebalo naučiti o ljubavi. To se čudno stanovište zasniva na više pretpostavki koje, ili pojedinačno ili kombinirano, teže da ga podrže. Većina ljudi shvata problem ljubavi ponajpre kao problem kako biti ljubljen, a tek onda kao problem voljenja, kao problem nečije sposobnosti da voli.

Zato je za njih problem: kako biti ljubljen, kako biti vredan ljubavi. U težnji za tim ciljem oni slede nekoliko puteva. Jednim se naročito služe muškarci, a to je put koji im obećava uspeh, moć i bogatstvo, koliko socijalna granica nečije pozicije dopušta. Drugi su put posebno izabrale žene, one se trude da budu privlačne, negujući telo, uređujući odeću itd. Ostali se načini postizu se privlačnosti, koje usvajaju i muškarci i žene, sastoje u razvijanju ugodnih manira, zanimljive konverzacije, u skromnosti, dobronamernosti, u nastojanju da se bude od koristi...pitam se,koje koristi..?

Mnogi od načina da postanemo vredni ljubavi isti su kao i načini kojima postižemo uspehe: „zasluziti prijatelje i uticajne ljude”. Zapravo, ono što većina ljudi u našoj kulturi podrazumeva pod — biti vredan ljubavi — u suštini znači „-biti popularan” i „imati seksipila”.

Mikrofon je Vas..???