Kelner?! Ja bih jednu porciju nade. Svježu, molim.

U zadnje vrijeme inspiracija je na nivou presušivanja.

Nijedne pametne riječi, fraze, rečenice. Ništa.

Nijedno sjećanje, bol, tugu, sreću ne uspijevam tranformirati u riječi.

Sve ostaje u meni.

Oseka osjećanja, riječi, misli.

Sutra je subota.

Nedjelja...

Ne znam da li trebam da se nadam?

Ako kažem da se ne nadam, slagaću.

Biti realan?

U ovom, to je nemoguće...

Ne znam.

Dobro jutro,dobro.

Jutarnje budjenje,melankonija vlada mnom.Dorucak,teski
gutljaji cine ga necim što se čini kao rad,a ne
zadovoljstvo.Na programu ništa neobično,već vidjeno,
već davno ispricano.
Sve je tako obično,samo sto je moje stanje,i stanje
moga uma teško za ispricati.Tražim tu
devojku,bilo gde,samo da vidim njene velike
crne,slatke oci.Oci koje su me ocarale i zavele,
od tada,pa evo do sada ja sam ih sve vise
zeljan.
Tražim razlog,razlog za svoju tugu,tražim način
način za svoju sreću.Ali kao da je ne želim,
kao da mi se ova tuga vise svidja od te
sreće,koju uopste i ne poznajem.
Bacam blagi pogled kroz prozor,ali ništa ne vidim,
stakla su podrosila od hladnoce,eto bar to
znam,da je hladno.
Čini se kako će ovaj dan biti dug,tezak
i neizvestan za mene.Ali opet ništa sto već
nisam video,da je neka sreća,ooo to bi zaista
bilo neobično.
A ja obično pišem pesme,evo sada i to
se menja,mastilo želi u pricu,dosta mu
je stihova,i njemu je dosadno.
Sam sam u dnevnom boravku,svi su otisli
kao na neki posao,otisli su da ne bi bili tu,
otisli su zato što su tako navikli.
Nocas sam sanjao,već drugi put za redom,nju,
tako sam je nezno ljubio,tako je bila stvarna.
Ono sto mogu reci,je da mi se ipak ispunila jedna
zelja,a to je da sanjam nju,i tako sam
srećan zbog toga.
Sjedio sam pored nje,i pricali smo kao i
na javi,onda me je nezno poljubila,nastavila
dalje,i sve je bilo tako stvarno,ooo to je
zaista bilo stvarno.
Gledam na sat bez stvarnog razloga za to,kao
da negde zurim,spustam desnu ruku na papir
i opet sam ovde.
Pitam se gde je ona sada,šta radi,ko sada
uziva u njenom drustvu,jer ona je poklon,
najlepsi dar koji mozete dobiti od nekoga.
Sivilo u zraku mirise na tugu,oci mi suzne,
dusa bolna,srce umorno od svega.
Već petnaesti put pustam pesmu koja govori
o ostavljenom mladicu,dopustam muzici da
potpuno vlada mnom.
Dobro je sto nema ljudi oko mene,tezi su
od svakog bola.
Progutavam vlastitu pljuvacku,velika knedla u
grlu,ooo danas je zaista neobičan dan.
Razmišljao sam šta bi bilo kada bi joj se
nešto desilo,čak dosao na ideju da bi
tada oduzeo sebi vlastiti zivot,sada mozete
znati koliko mi znaci.
Možda jesam prosao dosta u zivotu,možda jesam
doziveo mnogo toga,ali prvi put,prvi put zalim
sto nešto nisam dozivio.
Voleo bi bar da je noc,pa bi se možda nadao
da ću je i sanjati,ovako tonem
na povrsini,tonem na kopnu.
Petak je,eto secacu ga se po velikom
bolu,napustam vas,pustam pesmu,tonem
u svome bolu...

:)

DaDoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo:)

http://www.youtube.com/watch?v=A6Y7_C2tlQI

PozdraFi mi Maju,ljubim je na daljinac,keve mi;)

;)
Baš na Savu poduboku
Baš na Savu poduboku
zove kokot svoju koku.
Da se kupa jer je zgoda,
krasan dan i topla voda.

Al' se koka ne da lako,
neće ona samo tako.
Zauzevši mudru pozu
pita pijetla za prognozu.

„Hoće l' danas lijepo biti,
il' će možda kiša liti?”
„Jer me, evo”,veli koka,
„nešto svrbi ispod oka,
i u perju ispod krila,
pa sam stoga pomislila
da će kiša pasti skoro!”

„Odnio te koko or'o!”
ljutit kokot kukuriče.
„Pusti svoje ženske priče!
Kad što kažem riječi biram,
jer se 'naprijed informiram!
Sinoć dok sam šumom skit'o
za prognozu ja sam pit'o
gatalinku koja daje
sve vremenske izvještaje.
Rekla mi je bit će lijepo,
vjerujem joj koko slijepo!”
c/p

Pozz

Neko je lud do podne,neko popodne..ja uvek!
*****************************************
ovo bre potpisujem i za moj slučaj ;))

pozdravce

-A,jel imate vi to napismeno ? :)))
-Ja sam i sifru dobio :)))

...

Ceznem da ti kažem najdublje reci koje ti
imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi
se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla
ti učiniti.
Ceznem da ti kažem najvernije reci koje ti imam
reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla
posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno
onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da
bi to mogla ti učiniti.
Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto
imam za te ; ali se ne usudjujem strahujuci da mi se
neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom
surovoscu.
Zadajem ti bol, bojeci se da nećeš nikada
saznati šta je bol.
Ceznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne
usudjujem, jer bi mi inače srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako, i zatrpavam svoje
srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi to mogla
ti učiniti.
Ceznem da te ostavim zauvek; ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u
tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da je moj
bol vecito svez.

Gradinar - Rabindranat Tagore

-Na pravdi Boga čestitoga,
ja pogiboh nevin sada.
-Dal reč tvoja,puna bola,
sto srce razara u meni.
-Da bolan lezim na postelji ovoj,
ko usnulo jagnje u toru svom,
i nadam se, nadam...bar jednom,
da rcices da sam bio tvoj...

-I ostadoh tako,u snovima svojim,
zudnji ne ugasenoj,
ko ugarak crni,nadu da gajim,
da ipak jednom biću tvoj.

-O pakosna zeno,ti vestice srca mog,
sto plamen raspaljujes željno,
na lomaci sna ovog,
dal jednom ćeš stati i reci:

-Da,sad si zasluzio da budes samo moj!

-I dal će tad,od mene ostati nešto,
sto bar lici na ono od pre,
dal te noćimoci ću nešto,
ko sto opeva Corba u stihu svom !

:)...uhhhh umorih se :)

-Tvoja me reč pogadja,
ko strela Amora,
zar sad cutati treba,
kad jabuku ubrali jesmo,
ohhh...vatre Troje,
vi ste tek plamicak,
naspram ljubavi moje.

-Ohhh...kako ljubovisat znamo,
a daleki razdvaja nas svet,
da u skoli pisali smo ovako,
daleko bi dogurali tako.

-Sanjaj me ljubavi moja,
ususkaj u snove svoje,
i cuvaj me nezno,nezno,
od prehlade i zime ove.

-Za rudnik,ja spremam se sada,
za tamu i naporan rad,
al srce mi razgala samo,
pomisao da cekas me i sad.

-Cekaj me,cekaj srećo,
i dom zakljucaj nas,
jer komsija zlobni,
svratice da pita šta :)))))))))))))

dandanela
(cutolog u emigraciji)02. novembar 2010. u 06.35cekacu te do sitnoga sata
a komsiji neću otvoriti vrata:))

aahhahahaha nikad vrata komsiji ne otvarati...

Dao sam ti što se mnoglo dati
bio sam ti sunce sto te prati
a ti meni i vise od toga
budi dobra do povratka moga!

(odoh u rudnik_)

Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

-Ducic-