Koliko su tabui opasni, toliko je i previše slobodna interpretacija seksualnosti još veća pretnja zdravom razvoju

Iako se čini da se o seksu i seksualnosti nikada nije otvorenije govorilo, stručnjaci upozoravaju da su to i dalje teme o kojima se ne zna dovoljno, koje se preskaču i ostaju samo u sferi nagađanja. Jedan od glavnih razloga zašto ljudi ne umeju da uživaju u seksu i u svom telu leži upravo u nizu zabrana vezanih za istraživanje sopstvenog tela i seksualnosti. Tabui koji su proteklih vekova pratili seksualnost bili su prilično frustrirajući, stvarali su generacije ljudi opterećenih zabranama, koji nisu znali da se „izbore” sa svojim potrebama i željama. Uprkos seksualnoj revoluciji 60-ih godina prošlog veka, koja je obećavala da će represija seksualnosti konačno prestati i da će je zameniti otvorenost i sloboda, i danas mnogo ljudi trpi pritisak zbog svog seksualnog života, opredeljenja i stavova. Stručnjaci tvrde da je revolucija umesto slobode i seksualnosti bez predsrasuda donela samo sve veću opsednutost seksom u medijima, što je dovelo do novih vidova dikskriminacije.

Da li je seksualnost nešto sa čime se rađamo, genetski je nasleđujemo, ili ona zavisi od roditelja, vaspitanja, okolnosti u kojima smo živeli? I kako izraziti sopstvenu seksualnost i prihvatiti je kao deo sebe?

Stručnjaci tvrde da je to vrlo komplikovana tematika na koju utiče mnogo faktora. Porodica i društvo bitno oblikuju i ograničavaju naša iskustva sopstvene seksualnosti. Koliko su tabui opasni, toliko je i previše slobodna interpretacija seksualnosti još veća pretnja zdravom razvoju. Mediji afirmišu život koji se maltene samo i svodi na seksualna zadovoljstva, koja su uvek nezaboravna i fantastična, što je potpuno suptorno onome što se događa u stvarnom životu.

Dobar seks, tvrde stručnjci, podrazumeva da se naviknete na svog partnera, počnete da mu verujete, zajedno ispitujete želje, potrebe, i naučite da bez stida komunicirate o onome što želite. Bliskost i poverenje najsigurniji su put do nezaboravnog seksa. Takođe, ideal fizičkog izgleda koji mediji plasiraju komplikuje „normalan” razvoj seksualnosti. Devojke i žene koje nikada neće dostići taj ideal vremenom počnu da veruju da nemaju prava da budu seksualne. To je velika greška, jer je seksualnost deo identiteta, tvrde stručnjaci. Seksolozi podsećaju da smo svi, bez izuzetka, seksualna bića i naša tela imaju mogućnost pružanja i prihvatanja zadovoljstva. Ipak, treba znati i da seks ne može da reši emocionalne probleme i da ne postoji savršen seksualni život, samo savršeni trenuci u kojima uživamo. Naše „seksualno biće” je, kako tvrde psiholozi, mapa naših tajnih želja, neistraženih emocija, neispitanih potreba...

Nezadovoljene emocionalne potrebe takođe mogu biti prepreka zdravoj seksualnosti, ali i ekstremni slučajevi kao što su traume i seksualno zlostavljanje. Da bismo uživali u seksu važno je dobro se osećati u svom telu. To znači ispitati ga, saznati šta mu prija, u čemu uživa, shvatiti šta nas pokreće i čini zadovoljnim. Previše se vremena i snage, tvrde psiholiozi, troši na negiranje seksualnih osećanja, što je najčešće posledica vaspitanja. Seksualnost se, kažu stručnjaci, menja kako se i mi menjamo, evoluira zajedno sa nama. Učenje o njoj dugo je kao i sam život. Tragično je, tvrde seksolozi, što statistike pokazuju kako čak polovina populacije čezne za boljim seksualnim životom, a pri tom ne shvata da samo treba da pogleda u sebe „iznutra”, stvori svest o tome šta želi i to i uzme. Seksualni život koji nas ispunjava, ključ je vitalnosti i duhovnog razvoja, tvrde stručnjaci. Važno je shvatiti da svako ima pravo na seksualno zadovoljstvo i svoj seksualni identitet, što se postiže razvojem osnovnih emotivnih i socijalnih veština kojima se želje i potrebe pretvoraju u stvarnost.

Istraživanja pokazuju da čak 50% ljudi nije spremno da otvoreno razgovara o svojoj seksualnosti čak ni sa stalnim partnerom, što je poražavajući podatak. Još šokantnija je činjenica da u Srbiji samo 7% adolescenata razgovara o seksu sa svojim roditeljima. Psiholozi upozoravaju da previše „kruti” roditelji, koji ne razgovaraju sa decom i fiziči ih kažnjavaju, odgajaju decu koja su u raskoraku sa svojim „seksualnim bićem”, što često vodi u promiskuitet. Takođe, suviše liberalni stavovi roditelja mogu da dovedu do teškoća u seksualnom funkcionisanju. Iskustva i sećanja iz detinjstva bitno oblikuju našu seksualnst, a pubertet je ključni period. Ipak, seksualno odrastanje, kako kažu psiholozi, nikada se ne završava.

Neki teoretičari koriste termin „seksualna inteligencija” i tvrde da je ona analogna „običnoj” inteligenciji. To znači da svi nasleđujemo određeni potencijal koji mora da se razvija. Na seksualnost utiče i nivo određenih hormona, kulturološki obrasci, ali i informisanost. Ako se deci uskraćuju informacije, ukazuje im se na „opasnosti” masturbacije, pornografije, neuobičajenih seksualnih želja, to onemogućava razvoj seksualnosti, što ponekad dovodi do poremećaja kao što su impotencija ili frigidnost. „Recept” za razvijanje zdrave seksualnosti je u razgovoru, u odgovaranju na pitanja precizno, bez stida, kako bi se na dete preneo zdrav stav o seksualnosti.

Takođe, homofobija i netrpeljivost prema drugačijim seksualnim sklonostima, veliki su neprijatelji zdrave seksualnosti, upozoravaju stručnjaci. Seksualnost je deo identiteta svakog čoveka koji se izgradio u zdravu, samopouzdanu i stabilnu osobu, oslobođenu predrasuda i normi koje ograničavaju. Seks izuzetno blagotvorno utiče na fizičko zdravlje, dokazano jača imunitet, štiti od starenja i sprečava mnoge zdravstvene probleme. Nova istraživanja pokazuju da utiče i na rezultate koji se postižu na testovima mentalnog zdravlja. Tokom seksa u krvotoku se povećava nivo endorfina, horomna koji je prirodno sredstvo protiv bolova, što smanjuje stres, povećava zadovoljstvo i raspoloženje. Takođe, oksitocin, čiji nivo raste prilikom orgazma, povezuje se sa afektivnim osećanjima i pojačava želju za bliskošću. Ljudi koji neguju svoju seksualnost zrače vitalnoću i seksepilom. Način na koji „zrače” prenosi se i na druge životne segmente, pa istraživanja pokazuju da su omiljeniji, humaniji, skloniji empatiji i filantropiji. Imaju bolji smisao za humor, uspešniji su u karijerama, pažljiviji prema prijateljima i porodici i imaju bolji odnos sa svojom decom. Takođe, ljudi svesni svoje seksualnosti duže žive.

ŠTA JE NAJPRIVLAČNIJE? Seksualna privlačnost funkcioniše na mnogo različitih nivoa i razlikuje se od osobe do osobe. Koji će nas „tip” privlačiti, zavisi od naše ličnosti, iskustava, pozitivnih i negativnih asocijacija, značajnih osoba u našim životima, itd. Psiholozi tvrde da naš „tip” muškarca ili žene mnogo govori o našem karakteru i navikama.

JEZIK SEKSA
Iako je seks prirodan način izražavanja, ponekad ne postoji prirodan način da o njemu pričamo. Stručnjaci tvrde da je pravi jezik seksa neverbalan, jer su reči preslabe da bi izrazile najskrivenija osećanja i želje. Govori se telom, gestovima, uzdasima, pokretima... Ipak, to ne znači da o seksu ne treba razgovarati. Naprotiv. Najveća prepreka je, tvrde stručnjaci, žensko oklevanje da započnu tu temu, jer istraživanja pokazuju da čak 69% dama smatra da muškarci treba da iniciraju i seks i razgovor o njemu. To je potpuno pogrešno, upozoravaju stručnjaci. Veliki problem u seksualnoj komunikaciji predstavlja i to što su žene mnogo „komplikovanije”, a kada se radi o seksu treba biti vrlo jasan i precizan. Partneru treba reći šta želite sa jasnim instrukcijama šta vam predstavlja zadovoljstvo.

FANTAZIJE O PLAVUŠAMA

Seksualne fantazije odličan su način da se seksualnost razvije i nadogradi, tvrde stručnjaci. One odražavaju naše unutrašnje „ja”, skrivene potrebe i želje i oslobađaju seksualnu energiju. Prema istraživanjima, i muškarci i žene najčešće fantaziraju o seksu sa osobom koja im nije stalan partner, a muškarci najčešće u svojim fantazijama zamišljaju plavuše. U svojoj knjizi „Boli me brak”, doktor Rasel Birk tvrdi da je plavuša sa bujnim grudima žena koja bez izuzetka raspaljuje mušku maštu, ali da je takva dama i poslednja na listi kada je ženidba u pitanju. Psihoterapeut Marina Tejk, specijalista za bračne probleme, trvrdi da je, duboko u muškoj podsvesti, plavuša oličenje slabijeg pola, što ostavlja prostor za dominaciju i smanjuje rizik od „mačo” neuspeha. Plavuše deluju umirujuće, „brižnije” od markantnih crnki, što muškarcima daje priliku da je zaštite i brinu o njoj. Zbog toga su one mnogo češće predmet fantazija od brineta i crnki.

Novosti