Ikar je samo za pad zreo...
http://youtu.be/jo2ZFBa_kRA

Da, pročitah opet, pa opet, i tako opet, kao i uvek kad ovde nešto nakačim. Ovamo, namo, za brda ona... Inspiracija je čudo. Kao i nadahnuće. O životu kao takvom, inspiraciji i nadahnuću, neću da govorim.

*****

„Philosophiae naturalis principia matematica”. To jeste Njutn, kog neko negde danas na nekoj diskusiji pomenu. Lepo, raduje me. Treba proučiti fiziku 17. veka, a i matematičke principe u fizici. Negde u petom osnovne uče se Njutnovi zakoni, a istovremeno i kuka da su teško razumljivi, pa se kuka šta će nama teorija kad je neprimenjiva u praksi.

Kad, ono, međutim.

Uzmimo zakon akcije i reakcije, popularan i ovih dana. Ne bih da tupim o algoritmima, završavam poslovni dan. Ali, mnogo lep taj zakon.

„Mutationem motus proportionalem esse vi motrici impressae, et fieri secundum lineam rectam qua vis illa imprimitur.”

(prevod ima kao i uvek na mojoj drugarici Wiki:))

Eto, sve to ume da podstakne život u drugim ljudima, živahnost čak. Kao i kod mene sada, kad vidim ovaj lepi link na ovoj temi. Što je baš lepo za videti. Čoveku je dato da daruje druge onim što u sebi ima. I da, ipak, gleda svoja posla, u miru i tišini svoga doma, u bogatstvu kojeg daje jedino privatnost. Jer, to citirano i necitirano latinsko, što je poseban dar duha tog jednog starog jezika, a ne bih sad tupila ni o umreženom znanju (zbog onih koji me vole!), na koju god stranu da kreneš, šta god da radiš, vodi uvek u samo jednu, istu tačku.

Onu tačku, koju niko ne može naslikati jer ni profesionalnim slikarima nije dato. Tačku do koje se stiže samo slikanjem trepavicama. U tom slikanju, pogledaš i možeš videti samo slikara. Njegovo delo je u nama, zato ga možemo samo osetiti. Otuda je ono neprolazno, traje dok ima i nas. Traje i posle nas, jer kažu da je duša večna, odnekud se, eto, i to može ustanoviti (matematika).

Mobilni, hvala za link:-D Obradovao si me, nekako to i liči na tebe... Ovo je jedna od mojih omiljenih pesama, želela sam da je čujem. Razlozi, ovde irelevantni. Zbog ispisanog u minule dve, tri godine, hoću da ti kažem da ovo ispod linka nije adresirano na tebe niti tebi. Naprosto, u tvom odnosu prema meni nema pokrića za njih:) Te reči su samo blag, vaspitan odjek njutnovske provenijencije na nemilozvučne tonove iz nekih satelitskih „tema”, usled čega se, pa, na „Zbogom mili, nerođeni sine!” uopšte i dohvatih ionako dohvaćenog Njutna, sa sve latinskim. Jedan si od malobrojnih ljudi na ovom forumu do čijeg mišljenja držim. Ako Bog da, „odlazimo da ih pobedimo”. Daće Bog, nije uzalud veliki. I ja bih, jesam ratoborna;)

V.T.