„Jer kad se voli uvijek se isto daje i jedina važna stvar kada budemo odlazili je trag ljubavi koji ostaje za nama...i u nama.”
...
Blago onima koji ovo na vreme prihvate...

IZ KOJEG SI SVIJETA

iz kojeg si svijeta
iz kojeg cvijeta dolazis
zašto nisi kao i ove druge žene
koje prodju kao sjene
čija se ni imena ne pamte
čiji se dodiri usana zaborave
s prvim jutrom

iz koje si ti ljubavi
iz koje knjige
iz kojeg romana
kad mi tako bez ikakvog plana
bez namjere
srce lomis na djelove
i noćimi pretvaras u dane

koja si ti žena
kad mi pola zivota u tebe stane
zbog koje zalim
sve ovo sto prebrzo ide
sto su jeseni blize
i sto mi se suze vide prvi puta

jedino si s neba mogla doći
jer druge putove poznam
i na njima sam s drugima bio sam

iz kojeg si svijeta
iz kojeg cvijeta nosis taj miris
da te volim
i nikad neprebolim

Zeljko Krznaric

Драга моја Енигмо,
Драго ми је да си се вратила. Обрадовала си ме.
Надам се да све оне наше преписке и мене, ниси смјестила у неки џак и препустила забораву.
Упознале смо се случајно и сличне мисли су нас зближиле. Летјеле су ријечи у ране јутарње сате или касне вечерње, ношене кишом, вјетром, сунцем, кружиле виртуелним космосом. У пар мјесеци подијелисмо и мисли и смијех и сузе, и радости и туге,...па и ћутања.
Онда је наступила тишина.Ријечи су замукле. Надам се искрено да је то било због сличних брига и туга, када смо обје биле рањиве, а не због неке ријечи погрешно протумачене.
Још увијек сам раноранилац...сама са тишином, кад сам само своја.
Праве пријатеље, оне близу, као и оне далеко, видљиве и невидљиве, додирљиве или не, не пуштам сјећању које блиједи.Ту су око мене... и када нису... увијек исто драгоцјени.
Прије годину дана, преко нета пронађох моју школску колегицу, са којом сам у младости дијелила и добро и зло. Двадесет година се нисмо ни чуле ни видјеле. Сад смо у сталном контакту.

А сад једно тешко питање...
Nije istina kad kažu da se najljepsa sjecanja dogadaju i skupljaju u dvoje...ja to umijem sama.

I da dajem.
I da volim.
I da se sjecam.
I da zaboravljam.
...
Зашто сама?

Пуно те поздравља и воли твоја пријатељица Зора из...;))) далеке близине
П.С Оно зашто си ми чувала фиге, а ноктићи се забијали у дланове - остварило се. Хвала ти.
У животу је ипак све могуће...

Enigma,znaš mene,nikada na pravom putu,takav je zivot:)

Zašto kažeš ljubav,a mislis na bol...?
Da li je moguća bezuslovna Ljubav - ili je to samo mit...?
Da li je moguće da covek voli,a da ne bude povredjen,osujecen... ostavljen...?
Zašto ljudi i kada vole nanose bol voljenom biću...?

Mnogo je pitanja...zašto...zašto patim kad iskreno volim...?

:)

http://www.youtube.com/watch?v=5AfTl5Vg73A&feature=related

Lambada

Мила моја Енигмо,
Вратићу се на моје постављено питање.
Сама носити бреме на леђима није лако. Кафа у двоје је слађа, сем кад упаднемо у дубока размишљања, па нам њен укус горчине прија у самоћи.
Питаш ме за зелену улицу ? Ах... Промијенила се, промијенила боје, постала ћутљива, ћудљива... Сјећањима се борим против заборава,... а да заборавим ...не могу. То је једносмјерни пут срца у једном смјеру ;))))
Како да заборавим сав тај смијех и сузе, радост, тугу, исчекивање, надање, кад срце на саму помисао задрхти, па се све оне закрпе рашију, а игле бацих.
Дође нам јесен...са кишама...
Ко зна кад ће моје сунце поново да провири...? За мјесец, два, годину,...докле ли ћу чекати...?
Много топлих поздрава
Твоја Зора
П.С Поздрав Минодори, не видјех је одавно.

Znala sam ja da ćeš ti ubrati...
…
Како да не уберем такав запис срца.Када си га писала, ко да си мене слушала. Или опет вириш негдје ? ;)))

Pitanje blisko - daleka moja...Možeš li se uzivati bez...plana?
...
Драга моја, ипак бих рекла боље без плана. Кад имаш план, припремаш га , осмишљаваш, данима, мјесецима...а он се изјалови...наступа разочарење, очај и много тога другог.
Овако без плана,...ако се жеља испуни, ето нама среће, а ако не...мање боли.

Када ме ухвате суморна размишљања помислим...
„Боље је због тога не сећати се више ничега, сан је паучина.”, ... и онда опет почнем да сањарим, некако дође лакше души.
Како вријеме иде, чини ми се да је буђење из мог сна неминовност. Зато се сјећањем борим против заборава. Ако потпуно изгубим сан, нестаће и један дио мене...
У ово хладно јесење јутро, топло те поздрављам једном пјесмом...

„У даљини из нејасних шара,
Имао сам у самоћи често
Место једно које машта ствара
За постоље, за будући престо.

На том месту нас двоје би били
Свет за себе, нераздвојан, вечан:
Све док светлост не би оставили,
Сваки дан би био за нас свечан.

Мада срећа нема своје лице,
Њезин изглед осенчава нада,
А њој човек не мери границе,
Прави простор тек у њему влада.

И та слика, та маглина сама
Из заноса и у снима мојим,
То обличје пространо к'о тама,
Као јутро са зрацима својим —

Падало је испред твога стаса,
Испред мене, покривало двоје,
И ширило видик нашег спаса,
Да се двоје тек у њему споје.

Сад ту слику, ту маглину саму
Дах сећања још покаткад креће,
Растерује заборав и таму
И наноси сан и мртво цвеће.”

П.С Топли поздрав и Ескимки која нас обрадова својим присуством , макар и у пролазу. ;)

« Сви људи заиста желе себи срећу, али је мало оних који не стављају свој врат под суров јарам који не могу одржати и своја леђа под тешко бреме које не могу носити. »
« Док је леђа, биће и самара. »
« Иде време, носи бреме. »
« Ако вам време поклони бреме,
прихватите га – као поклон. »
...
Драга моја, Крст носити нама је суђено. Неком је лакши, неком тежи... али сви се трудимо да га на леђима изнесемо. Како? Сјети се оног унутрашњег џепа црног капута и храбрости скритој у њему. Или... сјети се мене и камиле... паднем под теретом, све четри у вис, па се дижи полако да се ноге не поломе, јер пута још има.
Јутрос ти остављам пар стихова...

САМОЋА

Кад помислиш да је неко сам
и не желиш душа да тугује
Доживет ћеш од самоће плам
уз спознају тајне, како се самује.

Самоћа је душе преља
а и круна свих надања
Остварење тајних жеља
подизање свих падања.

СЈАЈ У ОКУ

Вратиће се сјај у оку, ко што суза губи трага
кад изнедри нада веру, сред кајања и немира
Заблистаће небо сјајем, као реч на срцу драга
када живот тихо крене, по сећању да пребира.

ЖЕЉА

Имам жељу, што је мени мила
коју живот хоће да украде
Да полетим ја без крила
и кад паднем, да остану наде.

Имаш топло махање са...

„Нека су уз тебе увек добре виле,
на добре путеве живот те ставио,
све добре намере успешне ти биле
а успехе своје уз вино славио!”

Због твоје кише и твојих кишних стихова, шаљем тијош мало поезије овако брзински у пролазу...

POPLAVLJEN SrećOM,
I JADOM I SNOM,
STREPETI NADOM I GRCATI NJOM...
KLICATI S NEBOM,
NEMETI POD NJIM...
VOLETI!
BOZE,STA IMA NAD TIM...
/ JOHAN VOLFGANG GETE /

Posle nekog vremena naučiš
suptilnu razliku
između držati se za ruke i okovati svoju dušu u lance.
I naučiš
da ljubav ne znači oslanjati se na nekoga
I da imati društvo ne znači sigurnost.
I počinješ da učiš
da poljupci nisu ugovori
i da pokloni nisu obećanja.
I počinješ da prihvataš svoje poraze
Sa podignutom glavom i očima koja gledaju napred.
Sa lepotom žene
A ne sa tugom deteta.
I naučiš da stvaraš svoje puteve iz ovog trenutka
Jer je sutrašnjica
Suviše neizvesna za planove
A budućnost ponekad propadne
Na sred puta.
Posle nekog vremena naučiš
Da i sunce isprži ako tražiš suviše.
Tako, sadiš svoju sopstvenu baštu
I ulepšavaš svoju sopstvenu dušu
Umesto da čekaš
Da ti neko donese cveće.
I naučiš
Da stvarno možeš da izdržiš
I da si stvarno jaka
I da stvarno imaš svoju vrednost.
I naučiš
čak i sa zbogom, ti učiš.

Desanka Maksimovic - Kisa

Ti kisu volis,evo kisa pada
Ne čini li ti se,blage uspavanke,
sto bi ih s najdrazih usana hteo cuti
glasovi o kojima uvek sa zudnjom snevas
po svoj vasioni da su razasuti?

Ne čini li ti se da najsladji snovi
u suze teku pretvoreni mnoge?
Ne čini li ti se,negde kao plima
nečija neznost prema tebi raste
i prosipa se tu pred tvoje noge?
Ne čini li ti se,neko tiho zove:
dodji k meni,dodji,dodji.

Ne čini li ti se da govore kapi
da odjekuju svi prostori suri:
pozuri k meni,pozuri,pozuri.
Ne čini li ti se,bezbroj neznih grla
nečijim mekim glasom umiljatim
da ti govori:
patim,patim,patim.

Ne čini li ti se,pljusak milovanja
o kom se u najtisim casovima sanja
da lije sa svih grana i oluka,
buja po gradskim plocicama golim,
i da glas neki toploga prizvuka
sumori odasvud:
volim,volim,volim.

Топли поздрави до сутрашњих јутарњих сати...

Neću puno o tome...shvatit ćeš razlog...ali samo ću reci, da mora biti, mora, IMA ljubavi nakon ljubavi. Ima.
…….
Драга моја,
Дуго сам размишљала о нашем јучерашњем разговору. Морам искрено да ти се извинем. Знају моје ријечи да заболе, али схватићеш ме, јер ме познајеш, да то из мене проговори разочарење, туга, беспомоћност, моје сопствене слабости...јер све се срушило као кула од карата, а вјеровала сам...дубоко, од срца.
Кад мисли овако навале, поготово у ове ране, јутарње сате, помислим...једино рјешење је заборав, али како? Ако заборавим све, нестаће један огроман дио мене,...а ако оставим сјећања која ме боле,...пропашћу начисто. Мучим сама себе. Које је ли је право рјешење? Ех да ми је знати...

П.С За сваки случај пошаљи и остали дио списка. Једно коферче је резервисано само за књиге, па макар морала да платим додатну царину...;)

Ne zavidim ti na odlasku „kuci”...ali tako bih i ja voljela da prosetam ulicama, onako u ponoc ili da bacim pogled s brda na uspavani grad...da „čujem” miris...da spustim glavu u krilo majci i da osjetim njenu ruku na kosi...da zaboravim koliko mi je godina...i odakle dolazim.
...
Са овим мислима си ме разњежила и расплакала, јер осјећам исто,...само што о томе ћутим и ријетко пишем. И сама, са оволико година, волим да сједнем мајци у крило, и осјетим сву њежност и да бар за тренутак будем оно срећно дијете,... а толике године прођоше. Они тамо,...ја овамо... а чини ми се ја ни тамо ни овамо,...негдје у расцјепу...
Не смијем ни да размишљам како ће тај мјесец дана брзо проћи. Нећу ни размишљати,,,уживаћу у сваком трену...ако Бог да...
Пуно топлих поздрава у зору која тек треба да сване...

http://www.youtube.com/watch?v=lSzZtg0aUAA

Драга моја,
Већ давно је опроштено што је требало бити опроштено. Писала бих ти о овоме и више, али ни виртуелна хартија не подноси баш све. Штипаљка...;)
Опраштамо од срца онима које волимо, зар не?
Како су прошле године, и имала сам довољно времена за размишљање, нашла сам многа оправдања за оно што ми се десило. Вјероватно је требало тако да буде...због много тога.
Како ти рече, остало ми је да опростим сама себи... а то ће да потраје...
Ако будеш читала између редова, схватићеш све. Баш све.

Него да поменем нешто друго...
Мила моја све док имамо бар једног родитеља и ми смо нечија дјеца. Зато треба користити сваки тренутак да будемо са њима. Наравно кад је то могуће. Ех, ...проклета туђина. Тамо код Биље на Књижевности, писала сам како сам изгубила оца. Не бих да понављам причу, јер боли...сувише боли...
Хвала ти на списку. Ако Бог да,...кад дођем тамо, писаћу ти. Иако ове теме не буде више, ако пређе на другу страну, знам како ћу те пронаћи.
Топли поздрави у ово хладно октобарско јутро...
Дошло вријеме за капута, нема више Ледо сладоледа ;))

Драга моја Енигмо,
Хвала ти на топлим и пријатељским мислима.
Читајући твој одговор, схватам о чему размишљаш. Никад нисмо разговарале о томе колико дуго смо у туђини. Ја сам овдје у овој хладној земљи скоро 18 година и нема дана да се не преиспитујем да ли учиних исправно. Да сам остала...тамо далеко...нашло би се и тамо хљеба насушног, ако ништа хљеба, масти и паприке, наш народ, наш језик, драга лица, пријатељи... али не могу бити себична...имам дјецу...шта је за њих боље? Бескрајно размишљање и носталгија која је сваким даном и годином тежа... Жешћа борба сјећања против заборава...

Што се тиче дјетета у нама...И ја сам у души једно велико дијете, којем се деси да и дан данас повјерује у бајке...Али, бићу искрена...та дјечија наивност, искреност, радозналост, несташлуци ...понекад су ме скупо коштали. Не жалим се, и то је саставни дио живота, ипак волим да чувам то дијете у себи.

Ситно бројим дане до одласка. Опет кажем ако Бог да...У марту ове године, правила сам исти план, па се изјаловило. Боље без плана. Овај пут, је ипак извјесно.Када пређем океан и смјестим се, свакако ћу ти писати. Ако затреба, послаћу ти експрес поштом домаћег зејтина против облачног расположења. Можда боље дјелује.;)
Ако чујеш да је у београдским књижарама изненада понестало књига, знаћеш шта се десило...;)
У сваком случају, још се читамо док не кренем.
Уз топли поздрав, шаљем ти и који цитат...

ЈУЧЕР,,ДАНАС и СУТРА !

« Постоје два дана која нам стално измичу и која не можемо контролисати.
Први је ЈУЧЕР који је однео своје бреме брига,грешака,разочарања,туге
и патњи.
ЈУЧЕР нам је измакло заувјек! Ништа га не може вратити!
Не можемо поправити донешене одлуке ни вратити изречене ријечи.
ЈУЧЕР је дан који је неповратно прошао.

Други дан над којим немамо контроле је СУТРА.
Пун обећања и нада или брига и проблема ко то зна ?
Сунце ће засијати или ће га прекрити облаци ми још ништа не знамо јер СУТРА
још није дошло.

Остаје нам само ДАНАС!
Имамо на располагању само тај један мали дан да се ухватимо у коштац са
животом и колико год борба била тешка ми је морамо издржати.
Све тешкоће данашњег дана нас не могу поколебати,једино нас мучи кајање
за јучерашње грешке и страх од неизвјесне сутрашњице! »

« Бити заљубљен,веровати у љубав као у небо,то је живети у највећој чистоти и крајњој сили доброте.Љубав је највећи степен свега што носи некористољубиво срце,највеће прегнуће,тотално самоодрицање,живот у другом бићу и за другу личност,усађену у зенит једног доба нашег живота. »

« Пријатељи су заиста ретки драгуљи .Они чине да се смешиш,охрабрују те да успеш у нечему,они су спремни да те саслушају,да промене твој бол ,имају лепе речи за тебе и увек им је срце отворено за тебе.»

И још нешто, за данас...

ОВО ЈЕ НОВИ ДАН

« Ово је један потпуно нови дан.
Није никад постојао и неће никад више постојати.
Прихватите га и направите степенице да стигнете до највиших врхова успјеха.
Не дозволите да вас крај дана затекне истим какви сте били ујутро.
Направите од овог дана јединствен дан којег ћете се сјећати
Усавршите га и уједно усавршите себе.
Овај дан је дар Божији !
Он је баш поклоњен вама ! »

П.С Ово је јако занимљиво и веома ми се допада...
„Kada se otvorimo, ti sebe meni, ja sebe tebi,
kada potonemo u mene ti, u tebe ja,
kada prelazimo... u mene ti, u tebe ja,
onda ja jesam ja i ti jesi ti.”

Поздравчић...♥

Драга моја блиска,
Веома ми је жао што у твојим ријечима осјећам тиху тугу и што су игле поново потребне.
Ово ти шаљем за прву помоћ, док не пређем бару и не набавим домаћи свилен конац. Донијећу два клупка, један за тебе, један за мене. Надам се да неће требати, али нека се нађе за не дај Боже...

http://www.os-ludbreg.skole.hr/upload/os-ludbreg/images/multistatic/77/Image/P1010543x.jpg

Пошто си тренутно на Ви са...Њим...а знам како је ...из личног искуства, кад притисну бриге и објашњиве или необјашњиве туге, сјети се...

„Боже, дај ми стрпљивости да прихватим ствари које не могу да променим, храбрости да променим оне које могу и мудрости да увек правим разлику између њих. Амин.”

Биће ти много лакше кад дође до измирења. Душа ће бити мирнија. Вјеруј ми на ријеч.ЗНАМ.

Који комадић душе у ово хладно јутро...

„Putnik sam što plovi kroz vrijeme,
putnik sam što ne znam kuda me putevi vode,
samo kamenje života lagano guram
i ližem sopstvene rane da zaliječim boli,
neprestano žedan ljubavi.”

„Кажу, да у ноћима црног месеца,
Када звук тишине превлада трептај сна,
Загледани у пахуље које падају,
Можемо видети слику анђела,
Кажу, да тада, мртви грумен у грудима,
Постаје срце,
Срце које куца,
Срце које живи,
Док огрнути тајном,
У старим ципелама,
Корачамо безименим прашњавим путевима,
Са осмехом у углу усана,
Тражимо судбину сна.”

„Постоји једна ноћ,
Једна у низу која ће доћи,
Када ће нестати таме,
Када ће ме светлост миловати.

Постоји један дан,
Један у низу који ће доћи,
Када ће нестати светлости,
Када тама ће ме прекрити.

Тада, покопаћу судбину,
На месту за ме светом,
Негде између сећања и снова,
Да бих се где, имао вратити.”

Топло те поздрављам и шаљем ти мало сунца да разведри небо...
Твоја Зора

Šta mislis, jesmo li sebični kad se vezemo, kad volimo?
…
Мој кратки одговор у пролазу...сутра опширније. Логика ми говори кад дајеш то је дарежљивост од срца, а не никако себичност.

Ево шта рекоше и други на ово питање, а са којима се у потпуности слажем...

• Љубав није игра, мада може имати сву драж игре. То није игра –дам ти да ми даш. То није игра- дај ми да ти дам. Љубав је чисто давање, песма радости једног срца- другом срцу.
• Љубав никад није жеља за поседовањем, никад тражење или прошња, пре је моћ одрицања. Љубав је одлука срца да неком даје безусловно.
• Љубав није само осећај захвалности због оног што добијам, љубав је пре свега радост због оног што могу да дам.
• Љубав није прорачуната. Тако посматрано, љубав је непрактична, јер не води рачуна о економији срца и непосредној добити. Њена добит је дугорочна и лежи иза Вечности.
• Љубав је несебична и тешко пушта корен у свету себичних и саможивих. Зато је тако мало неисцрпних врела љубави, мало неисцрпних подстицаја на љубав.
• Љубав значи дати све и дати самог себе.
• Љубав је две душе, а једна мисао само,
Два срца која куцају као једно...

Моји топли поздрави до раних јутарњих сати...

Драга моја Енигмо, да наставимо тему од јуче,
Дакле, не слажем се да смо себични кад волимо. Волиш - дајеш све од себе. Чак и ако љубав није узвраћена, то нас не спречава да волимо. Гдје је ту себичност? Себичност је гријех - недавање. Љубав је врлина - давање.
Зар можемо рећи да су многи велики пјесници који су вољели до краја живота, а љубав им није била узвраћена , себични? Да ли могу рећи за Алексу Шантића који је писао о љубави, несебично волио, себичан? Не!
Љубав и себичност не иду заједно...никако!
Код мене лично, нема средине. Или волим или не волим. Не могу вољети мало. Или све или ништа ;)
Поновићу оно што рекох више пута – љубав је нешто најљепше што нам се може догодити. Ако је којим случајем неузвраћена, то нам само може донијети неке тихе сјете и туге, али љубав и даље траје. То је вјечност. Какав би био живот без љубави? Испразан. Зар такав празан живот да пожелимо себи самима?
А шта је љубав?

ЉУБАВ
„Љубав оно што нам изненада
И у трену немереном дође
Љубав израз непојамног склада
Она траје чак и када прође.
Тешко оном кога заобиђе
Коме никад биће не походи
Пуст свако на кога не сиђе
Ком се она никад не догоди.
Запретана када се објави
Мења све што до тада било
Љубав јача само од љубави
Она мера свему што се снило.”

Колико глава, толико мисли и добро је што је тако. Да смо сви исти, не би ваљало.
Ипак ћу наставити да волим несебично и да дајем све за љубав;)

Топло те поздрављам у ово прохладно јутро са добро познатим стиховима...

„Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном.
Срце моје, срце лудо,
ста ти мислиш с плетивом?
к'о плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и мед сном.
Срце моје, срце кивно,
убио те живи гром!
што се не даш мени живу
разабрати у плетиву
међу јавом и мед сном!”

У РАЈСКОМ ВРТУ
Животи наши били су мали.
Волели смо их и волели се –
Само то смо знали.
Није ли то круг савршен
Ил’ ∏ завршен?
Беше нам љубав свемир за себе –
Ти воле мене
Ја воле тебе
И то је све.
Речи не бесмо многе прежвакавали.
Само смо давали, давали, давали
Једно другом давали
Волели се и спавали
Трчали или се смејали
И љубави семе посејали.
Капа је небеска стојала мирно
За нас двоје.
Све беше твоје што је и моје.
Залог смо делили
На руци си ми спавала
И сањала мене док сам ти листом
Правио хлад.
Све беше здраво
Да, беше радосно
И свет је био млад.
Да, све беше право и све беше тачно
Звезде су сјале да не буде мрачно
Ни у пола ноћи;
И наша се ватра видела до Бога.
И све су птице проносиле глас:
И Бог је био срећан због нас.
/ Фредерик Кенски/

П.С Мене у град треба послати само без новчаника. Опет мали банкрот.
Ако овако наставим...неће да ваља;)
Купих
1. Трагичне краљице – Мери Стјуарт / Danny Saunders /
2. Наслеђе Боленових / Philippa Gregory/ - читала сам већ 3-4 верзије, али ме сваки пут изнова заинтересује.

Јуче заврших „Тајна десетог гроба” - Michael Byrnes. Препоручујем ако волиш трилере.

Поздравчић до сутрашњег космичког сусрета...

Драга моја блиска,
Започели смо тему која је врло опширна, па ћу додати још коју ријеч. Сложиле смо се какво је наше виђење љубави – несебично давање без тражења нечег за узврат.
Међутим, ипак постоји и друга страна медаље којој се мој ум жестоко противи. Себична љубав и посесивна љубав.

Даћу кратки примјер – дјеца. Дође дан кад је вријеме да и они крену за својом срећом и напусте породично гнијездо. Загрлимо их, изљубимо и пожелимо им од срца срећу у новом животу - што је сасвим нормално.
Али постоје и родитељи који са тим не могу да се помире. Испријече се на путу и онда настају проблеми. То је обично примјер мајке и сина јединца. Из превелике „љубави” не може да поднесе да сад сина мора да дијели са неким. Њеном вољом или тиранском неосетљивошћу, ускраћује му слободу. Родитељска доминација, посесивна љубав намиче окове и поставља металне решетке. Тада дијете постаје роб, над којим доминирају други. Срећом, постоје и дјеца која су већ довољно снажно изградила своју личност, која су у стању да побиједе мрак и страх, када им срце бунтовнички запјева, онда сви окови пуцају, ограде падају и они надмоћно и лаког корака одлазе према својој слободи.

Шта мислиш да ли сам у праву?

Други примјер – кад се у љубав упетља љубомора. Вољену особу хоћеш само за себе, ускраћујеш, браниш све и свашта, доживљаш љубоморне кризе,...опет један вид ропства.
Вољено биће постаје роб, окован ланцима и закључан катанцима. Сужањ, иако не постоје зидови тамнице и нема решетака које га спутавају да изађе на свјетлост сунца и да крене широким путем према бољој стварности. Живи у тами по сопственом избору. Само докле...? Док не пукне филм и ланци попуцају, јер нико није достојан да буде господар наше слободе.

Како ти гледаш на ово?

А ми који несебично волимо...? Друге можемо преварити скривајући сопствена осјећања, али себе не можемо преварити, од себе не можемо побјећи, носимо себе са собом ма гдје побјегли.

Топли поздрави са Шантићем у ово кишно јутро, које ми ствара кишно расположење и постајем кишовита...;)))

Благо теби, ако на свијету
Нађеш срце, у ком вјера сјаји,
У коме се чиста љубав таји
Као мирис у росном цвијету.
Љепшег дара од тог' дара нема, -
У тој срећи тек би срећа била;
Чисто срце небеска су крила,
Што их Господ с благословом спрема.
Благо теби, ако вјерно бије
На твом срцу једно срце друго:
Скрсти руке и моли се дуго
Оној Мисли, што над тобом бдије!
18.1.1896.

П.С Јуче ти препоручих један трилер. Ја их обожавам јер ми потпуно окупирају мождане вијуге. До краја књиге не знам ко , шта, како,зашто, гдје, ... Ако их волиш, могу читаву гомилу наслова да ти пошаљем.

Драга моја,
Јутрос ти шаљем коју причицу. Чини ми се као да је све ово ниже, оквир наших дискусија.Мода сам коју већ и постирала, ...али понављање је мајка знања;)))
Стари се, па се заборавља ;)))

Јуче си ми написала много тога. Издвојила бих онај дио о дјеци.

Дјеца су наше највеће благо. Гледати их како срећно расту, проживљавати са њима поново магареће године, прве љубави, сузе и смијех, зар то није највећа срећа људског бића. Посматрати како лагано постају своји људи, добри и честити, пратити њихов успјех. Питам се онда, да ли ми је потребно још нешто?
Кад оду боли, али...све је то саставни дио живота, и гушимо ту бол због њих – да би њима било лакше.

Svaki zivot nosi u sebi bol i tugu - Oriah mountain dreamer

svaki zivot nosi u sebi bol i tugu. to je deo ljudskog postojanja.
ako u trenutku kad se upoznamo osecas bol, pricaj mi o njoj - razumet ću. ispricaj mi jednostavnim rečima. ako mi ne želiš reci kako si, nemoj.
ali nemoj mi pricati o svojoj astroloskoj karti ili problematicnoj obitelji. nemoj odmahivati glavom i govoriti kako je velika energija u pokretu ili staviti ruku na grudi i raskolaciti oci te mi bez daha sapnuti kako mnogo toga osecas.
reci mi nešto stvarno, jezikom ukorijenjenim u pojedinostima kao sto su krv, kosti, srce i dusa. kakvi te okusi, zvukovi i slike ispune kad taknes srediste vlastite tuge?
kad dotaknem tugu čujem zvuk vlasi istrgnute iz vlasista. osecam okus krvi u ustima dok mi se usnica raseca o zube. osecam kako mi se misici svrsto stežu dok grlim kolena i privlacim ih prema bradi, pokusavajuc se sklupcati i biti sto manja kako me on nebi pronasao iza radnog stola u mracnom kutku našeg stana.
ako smo dovoljno jake da budemo slabe, obdarene smo ranom koja nikada ne celi. to je dar koji nam drzi srce otvorenim. bojimo se boli, emotivne i fizicke. želimo verovati da možemo zaobici iskustvo patnje u zivotu, da možemo izbeci bol, i pri tom ne izgubiti ništa od punoce i radosti zivljenja. to jednostavno nije istina.
ali teško je ne ustuknuti pred boli. ali ipak disem, dopustajuci tugama sveta da mi opet i opet slome srce i dopustajuci da mi ga radost ponovo zaceli.
znati kako se to radi, kako skupiti hrabrost da ponovno udahnem i izdahnem, a da ne zatvorim srce prema svetu u kom ima boli, ono je sto pokusavam nauciti - kako istinski voleti.

Poruka iz zauvek - Marlo Morgan

„Nazivam se Tri unutrasnja bica.
Shvatila sam da sto sam starija i sto vise posmatram svet, još uvek katkad posmatram ocima deteta.
Katkad posmatram kao žena i osecam se kao žena i svakoga dana sve vise i vise pokusavam posmatrati sa gledista moje unutrasnje mudre starije osobe.
Neću se odreci ni jednog od ta tri dela.
Svidja mi se sto sam odgovorna odrasla osoba i ponosim se donosenjem nekih mudrih odluka, ali još uvijek uzivam smejuci se kao dete”

Suzana Tamaro - Idi kuda te srce vodi

„...put koji si presla nije prav već pun raskrsnca. Na svakom koraku bio je po jedan putokaz koji je oznacavao razlicite pravce; na jednu stranu vodi puteljak, na drugu travnata staza koja se gubi u sumi. Jedan od tih puteva izabrala si nasumice, neke druge nisi ni videla; ne znaš kuda bi te odveli oni kojima si okrenula ledja, da li na neko bolje ili gore mesto; ne znaš, ali u svakom slučaju se kajes. Mogla si nešto da učinis a nisi, vratila si se umesto da krenes napred. ”Il gioco dell'oca„, secas se? (drushtvena igra poput ”Ne ljuti se choveche„, prim. prev.).
Zivot se manje vise odvija na isti način.
Duz raskrsca tvog puta sresces i druge sudbine: da li ćeš ih upoznati ili ne, prozhiveti ih do kraja ili ih napustiti, zavisi samo od odluke koju moras doneti u jednom trenu. I mada to tada ne znaš, od toga da li ćeš nastaviti pravo ili negde skrenuti, zavisi često i tvoj zivot, kao i zivoti tvojih najblizhih.”
„Znaš u cemu gresimo? Verujemo da je zivot nepromenljiv i da kad uzmemo jedan pravac moramo njime da idemo do kraja. Sudbina, naprotiv, ima mnogo vise maste od nas. Upravo kada poverujes da iz jedne situacije ne postoji izlaz i kada tvoje očajanje dostigne vrhunac, brzinom iznenadnog udarca vetra sve se promeni i preokrene i sledećeg trenutka shvatis da živis jedan novi zivot.”
„Gresiti je prirodno, ali otici a ne biti svestan svojih gresaka, ponistava smisao jednog zivota. Stvari koje nam se dogadjaju nisu nikada same sebi cilj, i one imaju svoju cenu; svaki susret, svaki, pa i najbeznacajniji dogadjaj, ima neko znacenje. Sebe ćemo razumeti i spoznati onoliko koliko smo spremni da ih sve prihvatimo, koliko smo sposobni da u svakom trenutku promenimo pravac i da ostavimo staru kozu kao guster između dva godisnja doba.”
„Možda ćeš me razumeti tek kada budes starija i kada predjes onaj tajanstveni put koji od nepomirljivosti vodi do samilosti.
Samilost, pazi, ne sazaljenje. Ako me budes sazaljevala, sici ću kao oni zli duhovi i napravicu ti gomilu pakosti. Isto ću učiniti i ako budes stidljiva umesto skromna, ako se budes opijala praznim razgovorima umesto da cutis. Eksplodirace lusteri, poletece tanjiri sa polica, gacice će zavrsiti na lusteru; od svitanja do duboko u noc neću te ostaviti na miru ni trenutak.
To naravno nije tačno, neću uraditi ništa od toga. Ako me bude negde i ako budem mogla da te vidim, biću samo tuzna, kao sto sam tuzna kad god vidim unisten zivot, jedan zivot u kojem se put ljubavi nije ispunio.
Cuvaj se. Svaki put kada, sazrevajuci, budes htela da promenis nešto sto je pogresno u ono sto je ispravno, ne zaboravi da prvu revoluciju treba izvesti u sebi samoj, prvu i najvazniju. Boriti se za jednu ideju, a nemati ideju o sebi, jedna je od najopasnijih stvari koje mogu da se dogode.
Svaki put kada se osetis izgubljenom i zbunjenom, pomisli na drvece i seti se kako ono raste. Ne zaboravi da jedno drvo sa velikom krosnjom i malim korenjem iscupa prvi nalet vetra, dok kroz drvo sa mnogo zhila i malom krosnjom i sokovi jedva proticu. Korenje i krosnja moraju da rastu zajedno; moras da budes istovremeno u stvarima i iznad njih, samo tako ćeš moći da ponudis hlad i zaklon, samo tako ćeš se, kad za to dodje vreme, okititi cvetovima i plodovima. (”Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije nishta uradio... I shvatice, kad-tad, da ne zna šta je hlad.„ )
I kada se pred tobom otvore mnogi putevi a ti ne budes znala kojim da krenes, nemoj poći bilo kojim, nego sedi i sacekaj. Disi duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana kada si dosla na svet; ne dozvoli da ti nešto odvuce paznju; cekaj, i dalje cekaj. Budi mirna, cuti i slusaj svoje srce. Kad cujes njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi.”

Moje dileme

Primi, Boze, molitvu moje nemoci, oduzmi mi snagu i zelju da izadjem iz ove tisine, vrati me u mir, prvi ili poslednji, mislio sam da između njih postoji nešto, bila je nekad jedna rijeka, i magle u njenim predvecerjima, i suncev odsjaj na njenim sirinama, postoji i sad u meni, mislio sam da sam zaboravio, ali ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraca iz zakljucanih pretinaca, iz mraka toboznjeg zaborava, i sve je naše sto smo mislili da je već ničije, ne treba nam, a stoji pred nama, svjetluca svojim bivšim postojanjem, podsjecajuci nas i ranjavajuci. I sveteci se zbog izdaje.
Kasno je sjecanja, uzalud se javljate, beskorisne su vase nemocne utjehe i podsjecanja na ono sto je moglo da bude, jer sto nije bilo nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono što se nije ostvarilo. Vi ste varka koja radja nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i ne želim da otjeram, jer me razoruzava i tihom tugom brani od patnje...
Živimo na zemlji samo jedan dan, ili manje. Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti on je najveci. A znam, zaboraviti ne mogu. Covjek je proklet i zali za svim putevima kojima nije prosao. Ako hoćeš da uvrijedis, to je lako. Treba samo biti bezobziran. Svaka nepravda je jednaka, a covjeku se čini da je najveca koja je njemu učinjena. A ako mu se čini, onda i jeste tako, jer ne može se misliti tudjom glavom.

Ноћас ме несаница провода по космосу и доведе и до моје планете.
Топли мах, мах са Урана...

Драга моја,
Ни једно вријеме није изгубљено. У сваком има понешто,...нека чар...нека драж...нека радозналост...неки несташлук... Ниједна особа није безнадежан случај...у свакој има нешто - што вриједи...само то нешто треба пронаћи и зато вриједи потрошити неко вријеме да би се то нешто пронашло...

Питаш ме за срце...Куда ме води...? Па знаш и да ти не одговорим;)
Дуго времена сам пуштала то моје несташно срце да ме води...И куда ме одвело? У...#$!глгл ...у слијепу улицу...Ни лијево, ни десно, ни напријед, ни назад...

Сад, за промјену дозвољавам разуму да ме мало прошета...Докле? Па видјећемо...кад све саберем и одузмем. Разум ме чини озбиљном;))) , али оно несташно дијете у мени... ех...
Послије пута срца, шта имам...? Закрпе ушивене свиленим концем. За сада држе ушитке,...али докле...? Док не дође до потпуног рашивања и срца у ритама...

Јутрос ти шаљем још коју причицу...

Patuljci žive u kuglama - J. Klepac

Ima ljudi na kojima srebro nikada ne tamni. Ima ljudi na kojima zlato toplije sjaji. Ima ljudi koji znaju odgovore na sva vaša pitanja, kako god teška ona bila. Njih možete pitati zašto je nebo plavo i zašto drveće uvis raste želeći... dosegnuti sunce, kamo putuju rijeke, tko je nas obojio i odakle cvijeću ime… njih mozete pitati gdje to sunce spava i gdje se kriju drevni gradovi, zašto ne možete razdvojiti mlijeko i čaj da opet budu kao prije nego što ste ih pomiješali, ne želeći piti ni jedno ni drugo već nešto treće… njih možete pitati zašto rastemo, zašto učimo, zašto se ponekad osjećamo tako svadljivima ili tužnima…
Zašto sanjamo?
Tko je stvorio oblake i zvijezde, slova i brojeve, planine i mora?
Zašto ljudi stvaraju pa ruše?
Pa opet grade ispočetka?
Ne vjerujete?
A osjećate li se vi katkada, dok ste u blizini nekih ljudi ugodno, pametno, duhovito, plemenito, puni vrlina? Izazivaju li, možda, neki drugi ljudi u vama čudne osjećaje nelagode, htjeli biste se udaljiti, pobjeći od njih, ili se samo svađati s njima jer vas ljute, a vi i ne znate zašto?
Da, to je istina.
Ima ljudi koji izazivaju i potiču ono najbolje u nama i drugim ljudima,
samo… ti se ljudi ne mogu otkriti na prvi pogled. Oni ne vole nositi zlato ni srebro (a po njihovu bismo ih sjaju možda prepoznali), jednostavno, ni po čemu se ne ističu od ostalih ljudi.. a ipak, čine nam život ljepšim, svjetlijim, ispunjenijim, svrhovitijim, plemenitijim. Katkad ih možemo prepoznati po smijehu onih oko njih, ljudi ili djece, po vedrim licima kojima su okruženi, po sretnim pričama ili pjesmama, ili po glazbi kojoj uče djecu. U njihovoj blizini
nema mržnje, ljutnje ili ružnih riječi. Okruženi su dobrotom, a takvih ljudi ima u svakom gradu. Oni nas uče kako živjeti, kako se radovati, kako voljeti.
Zovu ih Zlatni ljudi. Svatko sretne nekog zlatnog čovjeka, a toga čak i ne mora biti svjestan. No, trag toga susreta ostaje. Prepoznat ćete ga u očima koje sjaje i u osmijehu koji ostaje na licu, u lijepu, smirenu i ispunjenu osjećaju sreće u grudima.
Potrazite Zlatne ljude… tu su… oko nas…

Zaboravljeni miris - Slavko Celap

U potrazi za bicem svog zivota
Ni K- sal ni Rea nisu mogli znati da će u potrazi za drugom polovinom svog bica prolaziti, samovoljno, izabranim krugovima živeci zivote koje, razdvojeni, nisu želeli da žive.
Osecali su međusobno prisustvo, ali se nisu prepoznavali. Osecali su međusobnu blizinu i nesebičnu pripadnost jedno drugom.
Osecali su ceznju za međusobnim poljupcima, dodirima i pogledima.
Usamljenost i praznina koju su osjecali nije se mogla ispuniti, knjigu njihovih zivota ispisivao je neko drugi. Vladari pogresnih verovanja su ga sve vise udaljavali od visevekovnog sna, sna koji se sve vise pretvarao u uspomenu zaustavljenu u vremenu.
Uporno mu je izmicala krecuci se prostranstvima, na koja njena noga nikada ranije nije krocila. Ona je bila njegovo vecito iskusenje. Stavio je sve na kocku i posao u potragu sa ubeđenjem da će konacno pronaći trag koji se bezbroj puta pojavljivao i isto toliko puta gubio.
Magle iz praiskona terale su je sve cesce i sve bolje skrivale u svojim njedrima. Glas sa kojim ju je dozivao bivao je sve jači i sve vise je licio na urlike gladnih vukova, urlike prepune nemoci.
Nemusto izgovorene vapaje niko nije mogao utisati. Ni ljubav nosena ceznjom nije mogla biti zaustavljena, kao što se s proleca nabujale reke ne mogu zaustaviti.
Trazice je do sudnjeg dana, preplavljen bujicom najcistijih osecanja. Intezivno prezivljavajuci svaki tren, bio je spreman da se izbori za ono sto je toliko zeleo. Trazice je i pored toga sto je potraga stvarala razdirucu bol u grudima i tugu nosenu kroz vekove.
Iako je pripadala svetu koji je on odavno napustio, svetu izvan vremena i prostora, svi putevi su ga vodili ka njoj i od nje. Svakog dana, meseca, godine, veka, ljubav jasno usmerena sve je vise rasla. Znao je da je Rea njegova sudbina i zato nije gubio nadu. Pruzice joj toliko potrebnu sigurnost, kada je pronadje, ako je uopste postojalo mesto na kome bi oni mogli biti sigurni…

Имаш свеску у коју записујеш мисли...? Имала сам је и ја и записивала све оне боли и туге , па и осмијехе. Све док...Онда сам је оставила. Знам да ће доћи вријеме, па ћу са ње очистити прашину...
Како твоје срце? Хоће ли ушици издржати док не спремим свилен конац из Србије?

Пуно те поздрављам у ово хладно, али ипак сунчано јесење јутро
Ја

Upravo kada povjerujes da iz jedne situacije ne postoji izlaz i kada tvoje očajanje dostigne vrhunac, brzinom iznenadnog udarca vjetra sve se promijeni... i preokrene i sljedeceg trenutka shvatis da živis jedan novi zivot...„
...
Искрено се надам да је тако...
”

Ево да одговорим , ставку по ставку у ово мрачно јутро...

Da li je ljubav bolest?
Зависи како се гледа и како нас дотакне. Може бити и срећа и радост,...

Jeste, al’ neprelazna.
Може бити а и не мора. Зависи какве се двије душе сретну, ..исте, осјећајне, њежне, спремне да дају љубав...

Mozete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga necete zaraziti ljubavlju.
Опет зависи. Можда смиреност, дуго и истрајно чекање...ко зна...

Mnoge žene mogle bi mnogo i lijepo da vole, ali nemaju koga.
Ма нађе се...макар у сновима ;)

Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
Свако биће је од неког вољено.

Budni su oni koji vole, još spavaju oni koji su voljeni.
Слажем се.

Juče je neko nasao ono sto nije tražio.
Ono sto je on tražio nasao je neko drugi.
Често тако бива у животу...

Ako mozete nemojte voljeti one koji vas ne vole. Ako to ne mozete, volite ih samo malo. Ako ni to ne mozete, volite ih mnogo ali kratko.
Могуће је вољети и оне који нас не воле. Кратко? Не! Али,...ех,... онај трен као хиљаду година...

Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom živi.
Дешава се...

Lako je voljeti one koji vas ne vole.
Да је лако није. У том случају можда можемо говорити о љубави као о болести – непрелазној.

Pokusajte jednom da volite one koji vas vole.
То је природна ствар. Ваљда.

Nemojte nikoga toliko voljeti da vas on zbog toga ne voli.
У свему треба бити умјерен, ако се може.

Ko je bio voljen, zaboravio je.
То се не може заборавити.

Uspomene imaju samo oni koji su voljeli.
Сви имају успомене и вољени и невољени, само је питање какве су природе успомене.

Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav.
Сигурна сам у то.

Ko umije da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je...
Ово ми се не свиђа да будем искрена.

Ето ја одговорих, а ти? Шта мислиш о свему овоме?
Постоји ли заиста љубав без ријечи, погледа, додира...?

Шаљем ти једну пјесмицу...

„Pusti me
da prođem pored Tebe
i ne osjetim ništa.
Pusti me
da prođem pored Tebe
i ne znajući da postojiš.
Pusti me
da prođem pored Tebe
kao pored svakog drugog bića.
Dopusti ovom danu
da prođe bez ijedne misli na Tebe,
bez ijednog osjećaja Tebe.
Dopusti ovoj noći
da prođe bez ijednog sna o Tebi
unatoč bdijenju, unatoč snovima.
Dopusti mi da odem
i ne vratim se više u ovu stvarnost
u kojoj si sveprisutan*.
Ako me ne voliš -
dopusti mi tada nemoguće, ljubavi moja:
da Te ne volim više.
Ne želim utjehu
da bih Te zaboravio.
Ne želim patnju
da bih Te osjećao.
Ne želim da ne želim
da želim bilo što.
Marijan Čekolj - ”Tajna Usnule Duše„ (2001)”

За данас најављују први снијег. Поздрављам те пахуљама које долазе...

Значи ипак постоји...без ријечи, погледа, додира...Да ли је у том случају, та љубав болест, непрелазна, јер је једнострана, неузвраћена...?

Није драга моја, пао снијег. Срећом. Заиста би био гријех да је бјелило прекрило све ове чаробне боје лишћа.

Твоји одломци и пјесме, ме увијек некако пронађу...;)
Поздрављам те једном причом...

„Јако давно, било је на свету једно острво, на коме су живела сва осећања и духовне драгоцености људи: Радост, Туга, Тачност и друге. Заједно са њима живела је и Љубав. Приметила су осећања, да острво тоне у океан и да ће ускоро потонути. Сва осећања су се укрцала на своје бродове и напустила острво. Једино Љубав није журила, и чекала је до последњег тренутка. И тек кад је видела да нема никаквог спаса за острво, почела је да зове у помоћ.

За пловидбу се спремао раскошни брод Богатства. Љубав га замоли да пође са њим, али је Богатство рекло да је на броду много драгоцености, злата, сребра и другог, и да за Љубав нема места.
Љубав се затим обратила Гордости, чији брод је следећи испловљавао...Али као одговор, Љубав је чула да ће њено присуство нарушити савршенство на броду Гордости.
Молбу за помоћ Љубав је упутила и Туги. ”О, Љубави„ – одговорила је Туга, - ”тако сам тужна, да морам да останем у усамљености.„
Са острва је отпливала и Радост, али је толико била занета весељем, да чак није ни чула молбу Љубави.
Одједном, Љубав зачу глас: ”Дођи Љубави, узећу те са собом.„ Љубав угледа седог старца и била је тако срећна да је заборавила да га пита за име. И када су допливали до копна, Љубав је остала, а старац је отпловио даље. И тек пошто је брод нестао са видика, Љубав се присетила...Па она није ни захвалила старцу! Љубав се обратила Познању:
”Познање, реци ми, ко ме је спасао?„
”То је било Време„, одговори Познање.
”Време?„ – зачуди се Љубав, ”Ради чега ми је оно помогло?„
Познање одговори: ”Само Време зна и разуме, колико је у животу важна Љубав„.

...
И још једном...

”Живим, али шта је то живот, не схватам. Волим, али шта је то љубав, не појимам. Патим, али како у мени ниче, расте и сазрева патња, то никако не разумем. Уопште, врло мало разумем од онога што је у мени и око мене. И живот, и љубав, и патња, све је то шире и дубље и бескрајније од мога знања и разумевања и схватања. Неко ме је спустио у овај свет, и у моје биће ставио мало разума, зато и разумем мало од света око себе и од света у себи. Све нешто несхватљиво и необично гледа у мене из сваке ствари, зато се и плашим. А моје крупне очи, да ли су зато крупне, да би што више сместиле несхватљивог, и сагледале несагледаног?

Крај туге, неко је разлио у мени, и обесмртио, и овековечио нешто што је трајно као бесмртност и огромно као вечност. То је инстинкт љубави. У њему има нечег свемоћног и неодољивог. Он се разлива кроз сва моја осећања, кроз све моје мисли, и влада свецелим мојим бићем. Као мало, мајушно острвце, тако је биће моје, а око њега се бескрајно претеже, разлива и прелива она - загонетка моје душе: љубав. Ма куда кренула по своме бићу, свуда наиђем на њу. То је нешто свуда присутно у мени, али и најприсније. У мени: ја јесам, равно је са: ја волим. Љубављу јесам оно што јесам. Бити, постојати за мене је исто што и волети, љубити. И зар може бити бића без љубави? За такво биће не зна моје срнино срце.„

Да ли ми се само чини, или си у задње вријеме некако ћутљива, замишљена и тужна...?
Ја
”

Драга моја блиска,

Како се окренути будућности, кад је прошлост тако присутна...у сваком дану...у сваком трену.? Знам...морам..али лако није...
Видим ја да тамо далеко, морам да купим конац са доживотном гаранцијом. Једном кад ушијеш, нема рашивања...;)

Твоје ријечи ме асоцираше на један запис душе који нађох на беспућу нета...

„Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bježiš od nje. Ne moraš bježati, ne moraš je se bojati. Moraš voljeti...
Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time...”
...

У ово мрачно октобарско јутро остављам ти један, како ти рече „отиска” срца...

„Tražim te od nastanka vremena.Svakim mojim novim zivotom, ja sam blize tebi. Usamljena dusa mi se vraca, da te nađemNovo moje radjanje,nova nada i korak ka tebi.Nemam snage bez tebe vinuti se put raja.Moja nemoc je sto te volim, a nemam te.Znam da prozivljavam zivote svoje uzaludne.Samo da bi te nasao.Sakriven sam u tajnama tvoga srca.Sto ga ja želim osvetliti.Preskacem zivote svoje, nošen ceznjom ka tebi.Ljubav je ono sto hrani uzaludno postojanje moje duse.Ja moram dalje,da nastavim svoje preobrazavanje.Ali ne mogu bez tebe.Ništa,osim da te tražim.Da zajedno pobedimo samocu vecnosti.Ti i ja,izbrisane granice dve duše”

Топло те поздрављам кишним капима...моћи ћеш да уживаш у барицама...;)
Твоја пријатељица Зора

Boli... u trenutku sadasnjosti...
kad osjecas gubitak... sasvim blizu
i sasvim jasno...
Ako ljubis iskreno, posve, cisto i
svom svojom dusom... nikada nećeš naći zaborava...
Zato ga i ne trazi... Ne trazi zaborava... jer
ti i ne treba...
Boli samo sada... u trenutku sadasnjosti...
Vrijeme... donosi shvatanje...
Vrijeme donosi mir...
Vrijeme donese... neko drugo vrijeme...
u kojem se radujes... jer si imala takvu ljubav...
A... onda... dolazi i vrijeme... kada se jasno
sjecas ovog bola iz sadasnjosti... i... kad ti je
i taj bol drag...
Ne, brini... dolazi vrijeme... u kojem će te
i najsitnije sjecanje radovati...
Vrijeme u kojem bol neće biti bol...
a, ljubav će uvijek biti ljubav...

Pozeli mu sreću... i raduj se... ako znaš...
da negdje živi...
Samo kad sam čula glas... da mu se zivot ugasio
kao plamen svjece na vjetru... Samo tada sam
kroz zivot ponijela bol... Samo se taj bol...
nikada neće pretvoriti... u drago sjecanje...

Драга Енигмо,
Шаљем оно што сам обећала. Гаранција доживотна.
Била си у праву кад си говорила да треба наставити ткати на истом мјесту истог тепиха. Гдје се стало...
Имам осјећај да сам се пробудила из неког вишемјесечног сна...или вишегодишњег. Изгубљено вријеме... али живот иде даље... ваља поново успоставити ритам корака...

http://srpskisuveniri.com/index_clip_image001_0014.gif

http://www.anniemodesitt.com/images/knit3.g if

http://www.manager.hr/adminmax/images/book_pictures/tkanje.jpg

Топло те поздрављам из земље Србије
Твоја Зора

http://www.youtube.com/watch?v=zAZuyIP1rLw

Драга моја Енигмо,
Ево ме поново у јутарњим сатима...тамо...
Драго ми је да си се јавила, да се оркани стишавају...
Све у животу дође, прође, зацијеле ране...ваљда...
Да будем искрена, у мени су сада плиме и осеке...писала бих о много чему, али... мислим да није за романтични кутак...више би било за политику...а тамо не могу...
Пуцају шавови и тамо гдје сам била увјерена да је конац издржљив...
Зато ваљда поново спремам игле,...
Рекли су ми да је гаранција доживотна.Надати се..
Дишем пуним плућима, напајам се позитивном енергијом,... Биће довољно до неког следећег пута,...ваљда.
У корацима сам и раскорацима...и питам се гдје ја у ствари припадам,...тамо, овамо,...или и тамо и овамо подједнако.
Понијећу комадић неба и замотати га у памук, чувати, његовати, ушушкати у срце...
Царину за то нећу платити, али за књиге...;)
Претјерала сам, ко мало дијете жељно слаткиша...;)
О насловима ћу ти писати кад се вратим. Вјеруј ми листа је дуга, ма какав списак, бјеше много више ;)
Много ми се допада овај твој П.С.
У нади и вјеровању је бит много тога...
Јавићу ти се још са ових простора, да подијелим...све,...духовни препород,...

Воли те твоја Зора, сада миљама далеко, а опет близу...

П.С И Господ ми је изгледа наклоњен,...послао ми је сунце и топле дане, да огријем душу изнутра и споља...ваљда...

Мила моја блиска,
Још сам са ове стране океана. Опет ситно бројим...још седам дана и крећем назад. Исти датум, као и кад сам кренула у туђину...само прошле многе године... Не могу а да не крпим, вјеруј ми...све ране мога рода, ме боле...ожиљци се слажу један на други...
Вољела бих да је другачије...али није. Знам да ћеш ме разумијети, разумијеш сваку моју ријеч, мисао...јер ти си као ја, а ја сам као ти. Несанице поново море, а мислила сам да је то прошлост.
Нашла си ме у стиховима. И јесам пуна немира, као и оног дана кад кренух у бијели свијет а лијепо је речено „Какве ти мисли, такав ти и живот”.
Вољела бих понекад да сам од камена,...али нисам... Од неких других нити ме Господ сатка.
Пишући ово мислим на завјештање Стефана Немање – завјештање земље:
„ Земља је вјечна родиља народа. Чувајте је и љубите, чедо моје. Љубите јој не само поља и планине, и ријеке и море њено, него сваку њену стопу и сваку груду. Морате знати, чедо моје мило, да је у тој груди што може да стане на длан сва земља. Зато узмите своју земљу на дланове и не испуштајте је никада и ни за шта из својих руку, јер сте са том грудом у руци народ, а без те груде, празних шака, само скитнице међу народима.”
Умијеће љубави сам узела... да неке мисли потисне, а да неке врати на свјетлост дана...
Од књига које сам узела, неке ће ме одморити, а од неких ћу и заплакати – знам,... О томе кад се вратим.

Извини што моје јављање није ведрије, што не дијелим само срећу,...већ много туге...

Најтоплије те поздрављам и шаљем ову пјесму...

„Сву тугу своју у те бих да скријем
И да, друкчији но што сви ме знају,
На твоме недру, кô у родном крају,
Кришом од људи сузе своје лијем.

Само твој да сам, и сав да се свијем
И да ме очи твоје воде рају,
У кут где боли и уздаси стају:
Из твога ока да утеху пијем.

Мој бол је велик, од свег бола већи,
И само теби, теби ћу га рећи:
О, буди сведок мога искушења!

И вратићу се чист, у свет пун гада
И вратићу се без греха и јада.
О, буди црква и Бог мог спасења.”
/Милутин Бојић/

Твоја Зора...

П.С Јавићу ти се још док не кренем - надам се са ружичастијим мислима...

Драга моја блиска пријатељице,
Не могу да спавам...Ноћи су поново бескрајно дуге,а мисли као рој пчела...
Који дио мене одлази а који остаје?
Питам се дали у животу постоји иједан мајушни трен среће, али потпуне среће...не оне помијешане са тугом...
Поздрављам те поново са Гибраном јер ми нешто прија у овим часима...
/ јесмо га читале више пута, ал може опет/
„
A jedna žena prozbori i reče: Govori nam o Boli.

A on kaza:
Vaša je bol lomljenje ljuske koja zatvara vaše poimanje. Kao što se ljuska ploda mora slomiti da bi mu jezgra izišla na vidjelo, tako i vi morate upoznati bol.
I ako vam se srce uzmogne diviti svakidašnjim čudesima života, vaša vam se bol neće činiti ništa manje čudesnom od radosti;
I prihvatit ćete doba svojega srca, kao što uvijek prihvaćate godišnja doba što prolaze nad vašim poljima. I gledat ćete spokojno kroza zime svojega bola.
Mnogo ste svoga bola sami odabrali.
To je gorki napitak kojim liječnik u vama vida vaše bolesno jastvo.
Stoga, vjerujte liječniku, i popijte njegov lijek tiho i spokojno;
Jer, njegovu ruku, ako i jest teška i tvrda, nježno vodi ruka Nevidljivoga,
I posuda koju donosi, ako vam i peče usne, načinjena je od gline što ju je Grnčar ovlažio svojim svetim suzama.”
...

„A jedan mladić reče: Govori nam o Prijateljstvu.

I on odvrati govoreći:
Vaš je prijatelj zadovoljenje vaših potreba.
On je vaše polje koje zasijavate s ljubavlju, a žanjete sa zahvalnošću.
On je vaša trpeza i vaše ognjište.
Jer, dolazite k njemu gladni, i ištete od njega spokoja.
Kad vaš prijatelj iznosi svoje mišljenje, ne bojite se reći »ne«, niti se suzdržavate od »da«.
I kad on šuti, vaše srce ne prestaje osluškivati njegovo srce;
Jer, bez riječi, u prijateljstvu, sve se misli, sve čežnje, sva iščekivanja rađaju i dijele s radošću koja se ne izvikuje.
Kad se opraštate s prijateljem, ne žalostite se;
Jer, što najviše volite u njemu, može biti razgovjetnije kad je odsutan, kao što je planina planinaru razgovjetnija iz doline.
I neka u prijateljstvu ne bude druge svrhe osim produbljivanja duha.
Jer, ljubav koja traži išta drugo do očitovanja vlastite tajne nije ljubav nego bačena mreža: hvata samo što je beskorisno.
I neka vaše najbolje bude za prijatelja.
I ako mora upoznati vašu oseku, neka upozna i vašu plimu.
Jer, što vam je prijatelj da biste ga tražili da s vama ubija vrijeme?
Potražite ga uvijek da oživite vrijeme.
Jer, njegovo je da vam ispuni potrebu, a ne prazninu;
I neka u slatkoći prijateljstva bude smijeha, i diobe radosti.
Jer, u svježini sitnica srce nalazi svoje jutro i okrepljuje se.”

...
„
A zvjezdar reče: Učitelju, govori o Vremenu.

A on odvrati:
Vi biste mjerili vrijeme, koje je neizmjerno i neizmjerljivo.
Vi biste da prilagodite svoje držanje i čak da upravljate svojim duhom po satima i godišnjim dobima.
Od vremena biste da napravite potok i da na njegovoj obali sjedite i motrite mu tijek.
Ipak, bezvremeno u vama svjesno je bezvremenosti života,
I zna da je jučer samo današnje sjećanje a sutra današnji san.
I da ono što pjeva i razmišlja u vama još prebiva u granicama prvog trenutka koji je razbacao zvijezde po svemiru.
Tko među vama ne osjeća da je bezgranična njegova moć ljubavi?
A, ipak, tko ne osjeća da je sama ljubav, premda bezgranična, sadržana u jezgri njegova bića, i da se ne giba od jedne ljubavne misli do druge, niti od jednoga ljubavnog čina do drugog?
I nije li vrijeme, kao ljubav, nepodjeljivo i neizmjerljivo?
Ali, ako u misli morate razdijeliti vrijeme na godišnja doba, neka svako doba sadrži sva druga,
I neka današnji dan obgrli prošlost sjećanjem i budućnost čežnjom.”
...
Tada se dveri njegova srca naglo otvoriše, i njegova radost poletje daleko nad more. On sklopi oči i pomoli se u tišini duše.
Ali, kad siđe s brijega, obuze ga tuga, i pomisli u srcu:
Kako da odem u miru i bez žalosti?
Ne, čak ni bez rane u duhu neću napustiti ovaj grad.
Dugi bijahu dani bola koje provedoh među njegovim zidinama, i duge bijahu samotničke noći; a tko se može rastati sa svojim bolom i sa svojom samoćom bez žaljenja?
Previše sam čestica duha razasuo po ovim u1icama, i odveć je djece moje čežnje što idu gola među ovim brdima, i ne mogu otići od njih bez tegobe i bola.
Ne svlačim ja danas odjeću nego kožu odirem vlastitim rukama.
Niti misao ja ostavljam za sobom nego srce očvrslo od gladi i žeđi.
Ipak, ne mogu više oklijevati.
More, koje sve zove k sebi, zove i mene, i moram zaploviti.
Jer ostati, iako sati teku u noći, znači smrznuti se, a ledac se prometnuti, ukalupiti se.
Rado bih ponio sve što je ovdje. Ali kako ću?
Glas ne može ponijeti jezika ni usana što mu krila dadoše. Sam mora nebo tražiti.
A sam, i bez gnijezda svoga, orao će sunce preletjeti.
I kad stiže na podnožje brijega, opet se okrenu moru, i ugleda brod gdje se primiče luci, a na pramcu mornare, zemljake svoje.
A duša mu zavapi za njima,...„

Твоја Зора...

”

Драга моја,
Ево ме поново...некако ми лакше... да подијелим... Ти си једна од ријетких која познаје моје мисли и разумије их.
У души цунами,,, због одласка, повратка... Зебња се увукла под кожу а чека ме још једна ноћ без сна...
Како твоји снови, кад сањаш будна?
како излазиш на крај с њима?
Како твоја тетоважа?
Чујем тамо данас ледена киша... шеташ ли по барицама кад је могуће и кад стигнеш?
Ево хтједох написати много тога што ме мучи, али некако ријечи засташе у грлу, па ни тамо ни овамо...
Писаћу ти још за ова два дана што сам овдје...
Поздрављам те мјесечином од мог омиљеног пјесника...

Ноћ. Мој коњиц пасе. Тихо рибњак снива
И трстике шапћу. Ћук ћуче далеко.
Сребро месечине седефно и меко
Топи се, и лије са врбиних грива.
И у свакој капљи што на цвеће кане
Ја ударе чујем срца која чезну,
Тајну сету, љубав силну, неопрезну,
Шум крви и пожар слатке страсти ране.
И младости своје одбегнуло лето
Ја видим где снова враћа ми се... Ето
Мојих нимфа, лете, мени стижу саме
Са харфом у руци... И док поноћ броди
И седефне капи куцају по води,
Из недара лепих бехар сипљу на ме...
(Алекса Шантић)

Твоја Зора...

Драга моја Енигмо,
Ево моје последње јављање са ових простора. Сутра крећем на пут...
Носим са собом срећу, топлину и њежност, али и ...тугу бијелу и мирис благ путева посутих лишћем свелим...
Читајући и упијајући твоје ријечи, слушала сам свој унутрашњи глас...
У огледало не смијем да се погледам, јер знам видјећу посебан сјај очију, али и дубоке подочњаке које не могу скрити...
Не волим растанке...сувише су болни...

nije toliko bitan teret i njegova snaga...već snaga onoga koji ga nosi.
...
Знам мила моја, зато се с њима носим како знам и умијем. Са неким деценијама, а са неким годинама, па до краја овоземаљског живота...
Камила падне, па се подигне и настави свој пут по пустињи...;)

И у праву си, времеплов да постоји, опет бих била ја, оваква каква јесам..., са свим осмјесима и сузама, радостима и тугама, са раменом за друге, са моћи слушања и разумијевања...јер то сам ја...

Пишем ти кад се приземљим на хладно канадско тло,у оним мојим јутарњим сатима, да подијелимо наслове и утиске...

Воли те твоја Зора...

ODLAZAK

Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vise nisam

Neka udju
Neka pregledaju neka pretraže

Vodenica u senci rebara
Zrelu prasinu melje
Opusci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu

Privezan camac njise se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reci
U oblacnom grlu visi
Nisam vise tu

S mesta se nisam pomerio
Ali sam već daleko
Teško da će me stici

Vasko Popa

Mila moja,
Evo još koje slovce…trebalo mi je da sredim misli…
Docekase me problemi , na koje nisam ni pomišljala dok sam bila tamo… sve jedan do drugog, pa u nizu…
Još jutros imam neki problem sa kompom…samo mi je to trebalo.
Izvini me sto su mi misli ovako zbrkane, sve jedna preko druge…slacu ti ih u komadicima…
Koliko se nakupih sreće, tako se I naslusah monologa tuznih, skupljanih godinama.
Kad vulkani prorade, teško koja voda može da ih zaustavi…znaš I sama.
Kada vidis suze u licima dragih osoba, I tvoje se oci ovlaze…
Sudjeno mi je da pored svoga, nosim i tudje breme…
Tvoje su mi rijeci mnogo znacile dok sam bila tamo daleko…
Pošto mi explorer ne radi, saljem ovo pisamce preko Mozille, a izgleda da ne trpi bas cirilicu…i to me nervira…’(

Tvoja ja…

http://www.youtube.com/watch?v=PdOglO0dJNI

Драга моја, јутрос би са тобом могла подијелити само неке бескрајне туге, сан без сна, мисли раштркане на све стране...
Вратити живот уназад није могуће, он тече и не пита...?
Шаљем ти ову пјесму, ...нађену у ризници...разумјећеш, ...јер нема више зелене улице, недовршеног моста,...све је прекрио снијег и ...хладноћа...

PIŠI MI NA ZELENU ADRESU LJETA
„Piši mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi šalješ neka bude posljednje večernje novosti.
Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.
Jutros su opet pisali nešto povodom moje
najnovije zbirke.
O uticajima ponovo izmislili su čitave priče.
Najveci uticaj na mene izvršila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su prećutali, jer, zaboga, koga se to tiče.
Koga se tiče to što si ti za mene i Honolulu i
Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajući, obiđoh uzduž i popreko.
Tvoje ime nije ušlo ni u jedan leksikon.
Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom ”Ko je ko„
Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijeće u vazi.
Tvoje oči su mi jedina lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi.”
ИС

Твоја ја...

Мила моја,
Опет сам у крађи мога времена. Јављам ти се опширније сутра или у понедељак у оне моје сате кад зидови одишу тишином.
Имам доста тога да подијелим.
Твоја ја - велико престарело дијете жељно оних малих ситних радости, смијеха, којег несташлука и наравно слаткиша /књига/...
;) ♥

Умјесто подјеле мисли, шаљем ове пјесме које их осликавају...

PAUKOVA MREZA – MEDENI MESEC
« Kao pauk ti se pleo mrezu
da vecno budem robinja tvoja
u mom zivotu ti si bio prvi
a ja u tvome jedna bez broja
Srusice se pre svanuca
tvoja laz ko stara kuca
pred ocima slike prolaze, hej
moj je zivot bio drama
tvojom rukom napisana
dani sreće meni dolaze
Priznajem da sam bila kao slepa
sad sve je cisto kao na dlanu
oblaci tuge neka nocas odu
neka oluje zauvek stanu »

NEVERNE BEBE - TUZNA PESMA
„Reč jedna i kraj, bol, gospodski sjaj
gazila bih duboku reku
samo da nađemzvezdu neku
koja na tebe podseca
Zid između nas, noc pruza mi spas
htela bih da ti zovem ime
plakala bih, al' nemam s kime
umrla bih i dosta s time
znaj, ipak znaj da
Tuzna pesma na sto nacina svetom putuje
stara slika našeg vremena još uvek tuguje
a kisna jutra opet pocinju
otkad sam otisla
smejem se, a suze naviru
kurva sudbina”

JEDNA LJUBAV PUNA BOLA
U jednoj ljubavi prepunoj bola
ostala je samo priča ova.
Priča o jednoj ljubavi lažnoj
nekome sigurno nimalo važnoj.
Priča je bila veoma sretna
sve dok nije došao kraj,
tada je ljubav postala lažna
i jedan lik je ostao sam.
U ovoj priči svršetak nije sretan
niti su sretni likovi u priči,
ali znam samo jedno da
niti jedna priča mojoj ne liči...

Твоја ја...

Драга моја блиска,
Прочитах твоју поруку још синоћ, али прстићи заказаше...;)
Да, нешто се мора прећутати, само што ми то увијек не успијева, Бржи коњи од самара, а требало би да се угризем за језик.
Докле ћу издржати? Изгледа да у мени обитава неки магнет за...нешто.Смислила сам да у мој имуни систем уградим CCleaner. Можда заферцера? Шта мислиш?
Самоће се плашим, онакве какву сам доживјела, кад ножним прстићима дотакох дно.Тога се јако плашим. Али,...самоћа у двоје, па се огрнеш топлим заштитничким огртачем..ех...
Нашла си ме у пјесми. Опет вириш иза наочала ;)))
...

I ne želim da budem neko drugi. Samo kako da budes prihvacen takav kakav jesi, a da neko, nekada, uvijek, ponekad, kad-kad, ne trazi od tebe, ne želi da ti budes...ono sto nisi...da bides kao voda koja će se prilagodavati svakoj posudi...volim biti voda, gasiti pozare napada duse...ali koliko je dobro biti ona koja se prilagodava...nečemu. Nekome.
...
Некад смо у животу приморани да се нечем прилагодимо, мада у суштини се потпуно слажем са тобом.Али,...често имам осјећај да сам посматрана под лупом и да се од мене очекује нешто, а некад ни не знам шта.
Ух, што су ми мисли јутрос компликоване, па никако да их сложим у мозаик
Боље да се зауставим и пошаљем који стих, него да забрљам.
Шаљем ти Дучића јер ми некако ових дана прија. И он и Шантић.

ПОРЕД ВОДЕ
Пут месечев сребрн низ море се види,
Лежи бесконачан врх заспалих вала.
Мир. Задњи је талас дошао до хриди,
Запљуснуо сетно и умро крај жала.

Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом.
Небо пепељасто. И копно и вода
Ко да ноћас дишу неким чудним болом,
Тиха туга веје са далеког свода...

А сто срца ноћас куцају у мени,
И цело ми биће буди се и диже
Часом некој звезди, а час каквој жени.

Све кипи у мени, ко плима да стиже:
Као сад да постах! Докле звезде броде
Једне безимене ноћи, поред воде.

ТИШИНА
Заборављен предео у пропланку дугом,
Обале под тешком тишином и травом
Ту вечерње воде хује тихом тугом,
А жалосне врбе шуме заборавом.
У зеленој јасној помрчини грања,
Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном,
Бледу, покрај реке; ту седи и сања,
И огледа лице у модрилу речном.
Ко зна откад тако. Но у немом долу,
Глас пане ли само у та места чиста,
Сва тишина тешко уздахне у болу;
Рефрен патње оде од листа до листа.

Воли те твоја Зора...

Мила моја блиска,
Само пар ријечи, ...јер остале стоје у грлу, па ни тамо ни овамо.
Борим се сама са собом, дижем се, па поново падам...зачарани круг. Једино што је другачије,...нема више суза, окамениле се...
Борим се смијехом,...увијек сам га вољела, а по њему су ме многи и познавали.
Како си ти?
Читаш ли?
Ја сам прогутала пола моје литературе, па ћу морати назад и прије него сам мислила;))
Шалим се. Изгледа да ће мој брат да се жени, а то се не пропушта.
Шаљем ти једну музичку нумеру...

http://www.youtube.com/watch?v=B9P2RGxP7Z4&feature=related

Твоја Зора...

Enigmo,
Imate pozdrav od vase stare prijateljice sa putovanja. Želi vam mnogo zdravlja I sreće u ove praznicne dane I u celom zivotu.

Енигмо,
Жао ми је да Ваша другарица са наочалама оде. Лепо вас је било читати.
Али,...вратиће се она. Знам. Увек се враћа. Само тужнија и тужнија..;(
Поздрав наивног детета ;)

ako se predomislis javi:)

Da, u pravu si:)

ovo je romanticno:)
http://www.youtube.com/watch?v=dFkUMsJGXzc

pesmica je lep primer da još negde u nekom kutku planete nisu:)
zmuris pred ociglednim?:)

Zmuris pred ociglednim da još nisu izumrli oni koji žene zovu princezama od milja:)
evo još jedne lepe pesmice za princeze:)
http://www.youtube.com/watch?v=Va8IwDwaQHo

otvori okce:)
mail imaš, možda i saznaš:)

odustajem:)

http://www.youtube.com/watch?v=mo9DNNgvFKg
:)

Pa da, možda i tvoji prstici otkucaju neko pisamce na moj mail:)

ima razlike:)

Ne ide da ti sve kažem pred milionima citalaca:)
probaj pa ćeš videti:))

Ako ih udarimo krivi smo.
Ako se suzdržimo opet smo krivi.
Covjeku je teško ostati nevin,Zoro. Reci mi, jesi li studirala ekonomiju ili to šta piše.
I da pozdravim komsinicu, Enigmu, pa neka napise nešto inspirativno o proljecu. Mislim, kad se odala toj vrsti zadovoljstva.

YYYY,

I ja se pitam, why, why, why, OH why...:))) Oh, zašto ti moras da napadas ljude...zašto si tako negativan...evo ja sad tebe „napadam” ali brate ne mogu da odolim...još vrijedas...samo me interesuje zašto...

Al' nebitno...opet ćeš doći s nekom pricom zašto si ti u pravu...a svi drugi u krivu...itd, itd...
---------------

хехе...из твог угла изгледа да га нападам. Из мог угла ја човеку помажем. Отварам му очи...

Не, ти мене не нападаш. Ја то не видим тако...ти само покушаваш да отераш оне који помажу човеку да не прави грешке. Из личног интереса.

Е, а сад овде одговори на 2 питања:

1. зашто теби смета што ја помажем човеку да не греши? Нисам се теби обраћао, ни директно ни индиректно. Ништа лоше о теби нисам ни нагласио нити изјашњавао. Једноставно ти ниси била део слике коју сам ја приказивао.

2. Ако се толико секираш за људе и толико си позитивне оријентације зашто не запиташ модератора зашто брише СВЕ МОЈЕ ТЕМЕ. Без обзира на садржину. Теме која сам ја поставио и у којима не кршим никаква правила форума и у којима им абар 30ак одговора и дискусија је интерсантна осталим форумашима - модератор брише. Само зато јер имам друкчије мишљење од његовог.

3. зашто не реагујеш када банда сипа псовке и увреде овде против мене? А тако си позитивно оријентисана...

Хвала ти за одговоре. Унапред.

EnigmaIII:

YYYY,
Vidis uglovi su nam na razlicitim stranama...ja nemam nikakv licni interes iz toga...varas se.
---------------

АЈДЕ!!? Душо, НЕ ВАРАМ СЕ. Ја САМ СИГУРАН (да си из личног интереса скочила).

Ја сам хтео да помогнем свом другару, да не налети на мину! И УСПЕО САМ. Најбољи доказ за то јесте твоја фрустрираност.

СО, Ни ти, ни теби слични, као ни бољи од тебе (јер не верујем да горих има на овом форуму) неће ме зауставити да помогнем своме другару.

Хвала ти уназад.
За назадне одговоре, наравно. Немам више питања за тебе. Славни суде сведок је ваш.

Ljubav je...

http://www.youtube.com/watch?v=LceBcT5EnvQ&feature=fvwrel

;о)

http://www.youtube.com/watch?v=FlcJPkNAjrY

:)

Pa ljudi šta je ovo?
Cuj pregrupisu se snage? Cuj „Tvrdjava”?

OZNA radi da se razgolaci Enigma?
Cuj „Do 40 god., verovatno u losem braku ili razvedena, u svakom slučaju sama…”

Pa ovdje se vodi pravi rat! Totalni rat!

***************

Pa haj’mo reći da je žena tvrdjava ali zašto da se osvaja? Zar osvajanje ne donosi unistenje? A sve sto i bude osvojeno to kasnije bude izgubljeno. Nismo li naucili nešto iz istorije?

Zašto osvajati? Treba dozvoliti ženi da ti sama pridje. I prije nego ti pridje, pokloni ti mjesto u svom srcu. Ostala ili ne sa tobom to mjesto u srcu je zauvijek tvoje. E sad, zašto da ti pridje? To je pitanje umijeca.

Neka mi oproste ovi sto sam ih citirao. Ne napadam ih, ali ne volim taktiku „osvajanja žene”

I Tebe Enigmo molim da mi oprostis jer nemam namjeru da Te branim. Takav karakter ne treba odbranu.
Ko god da si, imaj dobar vjetar u ledjima. Jedri i uzivaj, kako mirne tako i olujne periode. Ako nemas svoju luku ili si je izgubila, naći ćeš je.Kad tad.

Ljudi, vodimo ljubav a ne rat!

PRISUTAN KAO SVJETLOST BEZ GLASA
Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim,
da zrak u tvojoj blizini dišem.

Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oči očima ćutim

Топли поздрав за Енигму
Ја - стара ја

KAD DOĐEŠ U BILO KOJI GRAD
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moras ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
Kad doćes u bilo koji grad
Odakle bilo
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina
Ili niotkud sasvim svejedno
Kod odeš od svoje kuće
Bilo kuda
Samo da što pre odeš
I dođes u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Kad god da dođeš
Doći ćeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj život
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.
Kod dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Jer gradovi su uvek daleko
I u njih se dolazi iz daljine
A svako putovanje se oduži
Jer svi misle jedino o povratku
Mada povratka nema
A ko god odluči da putuje
Mora krenuti jednog dana
A kad god krene
Krenuće u ono doba
U koje uvek neko kreće od kuće
Obično u nedelju
Kad si i ti krenuo
A kad god je nedelja
Najčešće si u nekom drugom gradu
A u kojem god da budeš
Recimo u Valjevu
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
U dan neobičan za to doba godine
Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu
U koje si došao kao neznanac
Ne znajući nikoga
Ni grad ni Veru Pavladoljsku
Ni da se zavole najviše
Oni što se znaju najmanje.
Kad doćeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad doćes vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video
U bilo kojem gradu
Recimo u Valjevu
U Karađorđevoj ulici
Između Pošte i Suda
I evo nailazi ono doba godine
Ili tvoga života
Kad su sve žene ona
I nose njenu glavu
Ali ni jedna celu
A ona živi nepoznata među ljudima
Odmara se od tebe i od svog imena
Ali ma gde živela i ma ko bila
Znaćeš da je to ona
I da ne može biti niko drugi
Jer nikog drugog na tvom svetu nema.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Okružiće te deca kao svakog pridošlicu
I u celom gradu nećeš poznavati nikog
Jer su svi otišli
I s tim bi se nekako pomirio
Ali niko se ne vraća
Sve je gotovo a još nikoga nema
Niti ima čvrstih obećanja
Da ćemo se ponovo sresti
I to je ono što najviše zabrinjava
Pa ipak čovek nije manje nego voda
Pa voda ne umire
Niti je smrt nešto
Što se na svetu događa prvi put
I da živimo hiljade godina
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavladoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konačno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Sve će ti biti odnekud poznato
Kao poljubac već davan nekome
U grad ko zna koji
Kad doćes ko zna kad
I ko zna otkud
Ili Veljeg Dubokog ili niotkud
Sasvim svejedno
Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio
I da uopšte ne postojiš
Jer proviđenje ne žuri
I ništa ne zaboravlja
I ne fali mu ni mašte ni ideja
Da sve poveže i ispuni
Kao što je pisano
Samo ti ne bi bio isti
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodio
I svi gradovi su jedan
Delovi jednog jedinoga grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
Da se sretnu sa tobom
Dobro je što si došao
Da se u to uveriš
Baš u Valjevu
I sretneš Veru Pavladoljsku
I čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.

Матија Бећковић

Поздрав моја драга пријатељице...

Зора, она стара, брез наочала ;о)