Andjeo-Djavo
(Na ramenima sjedim)
2010-09-17 05:43 AM
„Ljubav ne znaci biti nepomican kao pustinja, niti lutati svetom kao vetar, niti sve posmatrati iz daleka. Ljubav je sila koja preobrazava i poboljsava Dusu Sveta. Kada sam prvi put u nju prodro, učinilo mi se da je savrsena. Ali kasnije sam shvatio da je ona odraz svih stvorenja i da ima svoje ratove i svoje strasti. Dusa Sveta se hrani nama, a zemlja na kojoj živimo će biti bolja ili losija shodno tome koliko smo mi dobri ili losi i tu stupa na scenu snaga ljubavi, jer kad volimo, uvek želimo da budemo bolji nego sto jesmo!”
„Alhemicar” - Paolo Koeljo
TAJHA
(луталиц)
2010-09-17 10:25 AM
О времену после времена
Једном, за неколико година, отворићемо ове странице. Наћи ћемо наше мисли, дела, нашу стварност забележену треном стварања. Наћи ћемо неке успомене у овим дневницима сећања, можда ће бити туге у њима, можда неке радости али таква су, сећања. Ово је један ковчег снова, наших, неко место тајни, надања, наше место сусрета са самим собом, преточено у стихове или приче.
Љубав, смрт и снови, о љубави, o смрти, о сновима, писали смо, мало таме и светла расуто је по овим страницама нестварног а живог света. Можда ће се ставови променити, можда ћемо речи, не није у реду то што смо тада говорили, ко зна судбину овог места. Живеће док будемо писали по њему, хтео сам да га угасим, уништим, као и понеки сан који нестане у лавиринту ума. Нисам, јер који смисао би се нашао у уништавању лепог ?
Налазимо се овде, толико сличности и разлика у сваком од нас а опет нас везују речи које остављамо док слажемо слова, лагано, док падају кише, док сунце залази, док дувају хладни ветрови. Толико сличности, толико разлика у речима које се понављају, стварамо сан, дугу, бајке, стварамо све за нас и све који ово читају. У сваком од нас лежи неки део који ствара креацију, лепо је што тај део нисмо испустили кроз руке као нешто неважно и можда за неке глупо писање о животу, сну, љубави.
Неко би рекао да се не играмо а ми, ми то управо радимо, пустили смо дете у себи да учи, да се игра, ствара у сваком трену времена проведеног овде.
И зато, сачекајмо време после времена у недовршеној игри речи и снова, сачекајмо, нешто ћемо научити, сами о себи, од себе и других.
Цитати из песама Мике Антића
Аутор behappy | 13 Ð�Ð, 2010
„Никоме нећу казати. Али хоћу да знаш: Чуо сам, чуо сам све што сањаш! Јер друго ништа и не знам, само се у снове разумем.”
„Изброј у себи до десет и то у вечност претвори. И све што жмурећи смислиш, остаће заувек тако.”
„Живот је све нешто из почетка. Јуче и прекјуче сутра не вреде. Нема на свету два иста петка, две исте недеље, две исте среде. И чему онда разочарења?
”Љубав је чишћење неким. Љубав је нечији мирис, сав изаткан по нама. Тетовирање маштом.„
”Не окрећи ми никада леђа да бих те волео.„
”На ову земљу сам свратио да ти намигнем мало. Да замном остане нешто као лепршав траг. И зато: не буди тужан. Толико ми је стало да останем у теби будаласт и чудно драг.„
”Знам, мора бити да је тако: никад се нисмо срели нас двоје, мада се тражимо подједнако због среће њене и среће моје.„
”Зато и хоћу да те замолим: прелети бесконачност и победи време и машти, али никада не заборави како се корача по земљи.„
”Вуцарам светом два празна ока, зурим у лица пролазника. Кога да питам, гладан и мокар, зашто се нисмо срели никад?„
”Ако ме неко чачне у ове очи плачне, није то неутешно: ја умем од суза да правим кликере лепе, прозрачне.„
”Важно је можда и то да знамо: човек је жељан тек ако жели. И ако себе целог дамо, тек тада и можемо бити цели.
„Хоћу да држиш моју руку, да се не бојиш ветра и мрака, успавана и кад кише туку, једнако крхка, једнако јака.”
„Да ли сам свуда где су ми трагови? Ко зна с' чиме сам се спајао, а нисам ни такао?”
„Ми смо се сувише сретали на раскршћима незнаним, мада смо различитим путевима корачали.”
„Не знам. Цео свет смо обишли у жудњи лудој, подједнакој, а за корак се мимоишли.”
„Али ипак, уз мене се може, мада је необично. Са мном је опасно ићи, ја се никада не умарам.”